Загледај се у небо
вечерас
или било које друге вечери
замисли моју руку
на рамену
и ја ћу бити ту
не знам како
али ћу бити
није битно
што нас деле мора
пуститиње и океан
ја ћу ипак бити ту
ако тако желиш
Сањај ме
и снови ће постати стварност
обећавам
и не лажем
сањај ме
и остварићу ти снове
пожели
и испунићу ти жеље
заплачи
и обрисаћу товје сузе
На све и за све сам спреман
само да будем твој
Не питај ме зашто и како сам сигуран
знам,
али ми нећеш веровати
да,
само ја знам шта пише
у твоме оку
и на твоме длану
који ме још није додирнуо
Веруј,
веруј свом осмеху и својој слутњи
и не питај
само веруј
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Razumem Tvoju Odvojnost
Smeju se Budi uvek pozajmnici,
pa šta bi tebi bilo drugačije ljubavi,
moj trbuh nije ništa prema daru tvom
ta naša ljubav je kao I svakom što bi som.
Jedan brkalija koji zapliva
u kadi naših voda
a, ko ga može bolje
spržiti I doneti
Nego sam tvoj čovek,
taj sa drveta
ili sa neke pruge,
poštar pusti
uz kog sve se zagusti,
a ipak je najsladji.
Толико песама
моје срце пева
о једином додиру
који може умирити
моје руке
о једином пољупцу
који може умирити
моју чежњу
о једином осмеху
који може избрисати
моје ожиљке
Али,
ти не чујеш
стихове који те дозивају
као песма русалки
но, не да те утопе
у хладним језерским водама
већ да ти поклоне живот
мој
цео
И,
пушташ ме да лутам
од миле од драге
од плавог неба до црне ноћи
од осмеха до осмеха
Пушташ ме да се лажем
да те све оне могу заменити
или, бар, потиснути у снове
Ипак,
кад останем сам
у тами своје собе
срце запева
јаче него пре
и знам
да ће певати све
док ме не чујеш
Чуј ме,
Чуј ме што пре
(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime)
SRCE ZA PONETI
Pitate kako......e, ovako
Snaga je moja, a vala i tvoja
U volji i želji da se poleti
Pa kad poletim
Onda da letim
Pa kad se naletim
Onda da doletim
I tada sletim
U dvorište moje
Gde čuvam svo blago svoje
Međ ružama, osmesima,
Grljenjima, ljubljenjima,
Lavežima i kapima
Žubor vode šarenice
Kemenite lepotice
Grane nežne zelenice
Srca moja veselice.
Da bi ptica poletela
Nije dosta samo da zna
Da krilima maše,maše
Mora imat volju, želju
Srculence ptičje, jako
Kao i cilj kuda ide.
E, tad može da poleti
I da leti, leti, leti
Pa kad se naleti
Onda da doleti
I da sleti gde je htela
Mala ptica jako smela
Svašta će joj let doneti
Pa i srce za poneti.
Ima dana kada mi se čini
da su svi mostovi porušeni
i sva vrata zatvorena
i da sem propasti
drugog puta nema
Ima dana kad ništa ne želim
i prestajem da se nadam
kad ne vidim tebe
čak ni u daljini
već samo sebe
kako nemoćno padam
Ima dana kojih se nerado sećam
kad nam volja posrće
i očaj nas guta poput besne hijene
a tebe nema
čak ni na pamet da mi padneš
da mi bar misli na tren
sa sivog horizonta skreneš
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
Pred zoru je sa njine strane obično muk...
pod velom magle zvecka osmi kozački puk
o svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest..
U inat ću i ovo pismo poslati...
Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-poštar ne skonta ko to čeka sa fronta
kakvu dobru vest...
I tek da znaš...
Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije,
al` mira ni čas..sve živo pali na nas!
Fotograf jedini metkove špara,
"Oberst" kao lud olovo rasipa,
fotograf jedva katkad okine sa nasipa.
Na nadošloj Visli se soldati stisli
i svima su nam pomisli..daleko.
U sumrak je sa njine strane obično žal,
zatuži "ađinokaja" ko ranjeni ždral,
al` postane krotka kad drmne je votka
onako "na belo"...
Pod mojom šapkom lavovi se baškare,
u snu mi pleteš beli šal...
Jutro dana ciji datum nosi brojke ovog broja. Ustajem, spremam se i pravac neodlozna obaveza. Otvaram vrata od stana kad spazim na vratima taj broj. Pomisljam kako je cudno sto ga nisam vec 20 godina primetio ali nije to neka misterija znajuci kakav nisam, pa me ni malo nije zacudilo. Silazim niz stepenice, papir se polako spusta bas pred moja stopala, a nosim broj cipela koji sadrzi cifre tog broja. Sazinjem se, podizem papir ma kojem je pisao sldedece- Broj 4 . Pitam se sta to moze da znaci i ko je ovo napisao, ali nastavljam dalje guzvajuci papir koji sam propisano odlozio u korpu. Treba imati u vidu da jos uvek nisam skontao da me broj koji je bio na vratima i cifre broja cipela, prati i nisam uopste razmisljao o tom broju. Taman da...
Ја нисам онај
који игра
дечачке игре
шта би било
кад би било
Ја сам мушкарац
и ништа више
и ништа мање
и могу да ти пружим
све оно што
не могу дечаци
није ми битно
чија си
и ко је твој
ни да ли те ико
или нико
чека код куће
Ја желим тебе
целу
не за трен или два
већ за цео живот
иако то може бити
краће од трена
И знај
можда ти нећу дати
то што желиш
али ћеш добити
то што тражиш...
Ја знам...
Mozda su ruke,bas ove ruke,
previse trazile,
mozda su oci,bas ove oci,
suvise mastale,
a mozda sam ja u nekom snu,
pa kao hodam,a kao nisam tu.
Mozda si ti,bas ti,
sve tako zeleo,
ako si i zeleo,veruj,dobro si sakrio,
i mozda je ovo tvoj standardni hir,
al' zasto ja,a sto bas ja,
da te zagrlim.
Druga ce umeti bolje,
druga ce vise da ti da,
ja nemam snage ni volje,
da se sa tobom raspravljam.
Druga ce umeti vise,
mozda i lepse lagati,
al' kao ja moja tugo,
niko te nece voleti.
Skinuto s neta...
Ne zadrhti srce vise,
umorilo se
i ono je samo misic.
Posle toliko drhtaja
kuca tiho,
najtise.
Prazna je dusa
uzalud je zoves...
Umesto reci
razum slusa.
Ne zovi me.
Nemam vise snage.
Ni da razbijam casovnike.
Nek se sve kazaljke sveta sklope.
Uzalud.
Propustili smo sve prilike.
Проклета,
Благословена жено,
не буди без наде
неко ће опет да те воли
јер тебе је лако волети
доброту је лако волети
да, лако је тебе волети
А ја ти желим да те воли
два пута више од мене
и још више чак
А ти?
Ти се прави да је то
довољно.
Једном ће, можда, и бити...
Ништа ниси рекао.
Само си зграбио шаку жита и поњаву,
док сам била у пољу и отишао,носећи,
као некада Ребека, све моје кумире.
Нисам слутила.
Иако сам морала,
јер небо се бојило пурпуром данима,
а ветар није силазио са мојих капака...
морала сам знати...
И онда, када сам крај твог узглавља спустила
прегршт пустињског цвећа и дотакла ти образ
и када сам склонила поглед са твојих леђа у мраку,
уморна од чекања да ми се окренеш...
Ко си?
Питале су ме змије каравана у даљини,
вукући трбухе по динама,
нестајући без трага као моје сузе,
као јецаји и молитве без наде, мртворођене,
падајући на земљу из таме утробе у ништавило.
Прошло је...
Избледеле су крпе моје душе
и откидале се, једна за другом са капима кише,
спирајући сећања,
утапајући...
Misao prva si kad ujutro ustanem
Misao poslednja kad nocu lezem
I bol si moja dok nemo placem
A srce da ne pukne stezem
Pesma si moja sto se zorom cuje
Ko frula pored potoka sto svira
Dugo mi je trebalo da shvatim
Da gradim kulu ali od papira
Sunce si moje sto me zrakom greje
Vrelinom svojom lice mi przi
Kada njegovih zraka ne bude vise
Hladnocu telo mora da izdrzi
Ljubav si moja velika i prava
Jacinom svojom ubija i pece
Sve sto je lepo kratko traje
Odavno neko ovu misao rece
Nikada me ovako srce zabolelo nije
Toliko da bol ne moze da krije…
U tisini nemoj sam ti cao rekla
I u tom casu suza me opekla.
Toliko malo osecanja za mene imas
Nista mi ne das a sve bi da primas
Tek danas mi je to potpunio jasno
Svaki izgovor bi mi stigao kasno
Neka sam ja i glupa i losa zena
Samo da nisam tobom zanesena
Sva moja lepa i cista osecanja
Ostace samo gorka secanja
Zar moze toliko dusa da boli
Kad shvatite koliko vas malo voli
Ni poljubac ni lepu rec vise
Ne moze da kaze ni da napise
Ostavicu proslost za sobom
Jer moram sada da ti kazem zbogom
Te reci ce mi u grlu zastati
Ali voleti te moram prestati!
Кад устанеш и протеглиш се.....отвориш прозор и удахнеш свежи ваздух јутра.......када ти се очи разбистре од јарког јутарњег сунца.....испред себе видиш непрегледна пространства балостања, видиш комшију који те осмехом поздравља, чујеш дечију грају, ................
И кад се пробудиш схватиш да је то био само сан......
stani i umiri bilo disanja svog
dok se toplina dana razliva po kapcima i licu
zarij hladne prste u toplu zemlju željnu kiše
umiri svaki damar svojih žudnji
i čekaj da se tišina tvog bića slije sa ogledalom Tvorca
brišući svaki trag prolaznosti koja nije tvoja
oblačeći ti dušu da ne bude gola
u večnost koja ti pripada
zaborav svoj nađi u slavljenju heruvimskom
Ponekad sam umorna i pustam,
slomljena,bez borbe i izbora
da mi se stvarnost desava
po crno-beloj slici..
Utonem u crno-bele snove,
a volim dugu sto nebo boji..
mrzim da sanjam ovakvu stvarnost,
mislim da ona ne treba da postoji.
Ja reci ne volim da slikam u sivo
to nije boja,to je mrtvilo,
sivo nije boja za zivo
izgleda depresivno..
Crno-belo ponekad i u pesmi pisem,
jer u sivom koloritu ja jedva disem..
Ps.Male varijacije na temu "mrtvih" boja...
Potmulo sam odjekivala:
potroši me..,
u ime svih stvari koje se uvek iznova pune.
Nikad nisam znala plesati
onako kako sam htela
onako,u obruču zadivljenih pogleda.
Često nisam plesala nikako..
Menjam niz najlepših reči
za niz najslađih pokreta,
ako je neko voljan da mi učini.
Ali ovaj ples dobro znam
i hoću da u njemu uživaš
i da ga dovedeš do tačke blaženog umora.
Nikad nisam znala
spuštati boje na platno
i kombinovati svetlo sa senkama,
slikarska četkica me nikad nije dovoljno slušala,
da bi primila impulse koje sam joj slala.
Zapravo nikad i nisam dovoljno dobro slikala,
onako kako sam tezila za perfekcijom,
ma koliko čeznula za savrsenstvom tog umeca..
Menjam jedan potpis u dnu stranice
za jedan potpis u uglu,
nečeg što bi...
TOPLOTA PAKLA
Ovo je navodno istinit dogadaj i predstavlja jedan od odgovora na testu iz hemije,koji je dobijen na jednom od ispita na Univerzitetu u Beogradu.
Svi odgovori su bili standardni,reprezentovali su teorijska znanja iz hemije,samo je odgovor jednog od studenata bio toliko originalan,da je profesor odlucio da ga saopsti svojim kolegama.
Pitanje je bilo sledece: Da li je pakao egzoterman (predaje toplotu) ili endoterman (absorbuje toplotu).
Vecina studenata je napisala svoje pretpostavke na osnovu Bojlovog zakona (gasovi se sire kad se zagrevaju i skupljaju kad se hlade),a neki su posegnuli za adekvatnom argumentacijom primenjujuci odgovarajuce hemijske zakone odnosno principe ...
Jedan od studenata,o kome je rec,napisao...
Gazimo kroz zivot kao kroz minsko polje,jer se plasimo razorne moci bola.
Ne shvatamo da je ta bol jedini stvarni osecaj sto nas podseca da smo jos zivi i koji nam ubedljivo pojasnjava vrednost sopstvenog zivota.
Svako iskustvo,dobro ili lose,samo je jos jedno iskustvo koje treba da nas ojaca,da nam pomogne u sazrevanju i postavljanju kriterijuma o prihvatanju stvarnosti oko nas.
Iskustvo dozivljenog bola nam pomaze da razlikujemo dobro i lose i daje nam onu specificnu snagu koja proistice iz mudrosti i svesnosti svoga Ja.
Da li je moguce zamisliti da postoji covek koji nikada nije bio povredjen?
Znamo da takav ne postoji.
Bol je sastavni deo zivota.
Nekada obara,nekada uzdize,nekada se moze izdrzati,nekada je nepodnosljiva.
U svim...
Tri priče sa konkursa za najkraću a najefektniju priču:
PROZORI
Na jednoj zgradi na istom spratu bila dva prozora.
Gledala su na istu stranu ulice i u isto vreme ih je budilo sunce i zapljuskivala kiša.
Starili su zajedno,jedan pored drugog.
I ničega više među njima nije bilo.
MINUT
Stigla mi je kafa.
Vrela.
Jutro se lenjo vuklo po praznoj staničnoj kafani.
A onda je u kafanu ušla devojka i sela okrenuvši mi leđa.
Samo sam video njenu nežnu belu nadlanicu kako viri iz predugačkog rukava vunenog džempera.
Gledao sam je satima i cela mi je mladost prošla pred očima,od ljubakanja iza škole i prvih cigareta,do pokušaja samoubistva u simboličnoj i kobnoj 27-oj.
A onda je ona ustala i otišla i odnela svoju ruku.
Srknuo sam kafu...
Dugo su državnici obe strane trivijalno izjavljivali da su im odnosi sa susedom prioritet, da Srbija i Hrvatska moraju imati najbolje moguće odnose, neki su čak govorili da je taj odnos već postignut. Uglavnom, većina tih nastojanja i pokušaja se završavala upravo na rečima izučenim iz udžbenika međunarodnih odnosa.
Što se Tadića tiče, njegova nastojanja su uvek bila jasna. Dugo je pružao ruku pomirenja i gutao raznorazne stvari ne bi li se situacija u odnosima dve zemlje poboljšala. Nažalost, u tom trenutku njegove napore nije imao ko da prepozna. Hrvatski zvaničnici na čelu sa Herr Mesićem su koristili Tadićeve izjave da potvrde svoje priče u maniru; "eto, rekao sam vam da su Srbi zločinci, vidite kako se sad izvinjavaju".
Sa druge...
...odradih još jednu smjenu..netko je pio, netko plakao..ja sam slušala.
Netko je igrao pikado..ja sam ubacila u džuboks Maligansku...nisam plakala ovaj put...stid me ljudi...
dođoh kuči, provirim u frižider...prošla me glad...odem na forum...na brzinu ukradem koji san..pomiješam se s razno raznim dušama na ovoj zvjezdanoj trpezi...ukradem malo čokolade iz ladice..ukradem malo poezije s ovih stranica..malo tuge, malo ljubavi...mislim, bit će mi lakše zaspati..odem u krevet i čvrsto odlučim ne dozvoliti nesanici da me stisne...al ne da se ona...razvali me i evo me opet..još jedna cigareta..malo snova..malo ljubavi, pokoji stih...i brzo će zora...
,,Nekrunisani car: život i vreme Otoa fon Habsburga”; Gordon Bruk-Šepard
Mister Evropa
…
,,Hrvatska je dotad bukvalno zamenila Mađarsku kao središte Otovih briga i aktivnosti. Raspad komunističke Jugoslavije započelo je hrvatsko proglašenje nezavisnosti, izazov koji je beogradski režim nastojao da uguši opsežnom i ubitačnom invazijom. Tada, kao i u vreme njegovog oca, Srbija se ukazala kao zakleti neprijatelj. Oto se svim snagama bacio na žestoku kampanju da izdejstvuje priznanje mlade hrvatske države, koja je nekada bila najodanija od svih poseda carstva njegovog oca. Iz sastanka u sastanak je govorio pred hrvatskim emigrantima iz vremena pre proglašenja nezavisnosti u svom bavarskom uporištu; posetio je Zagreb, hrvatsku...
nemoj me više lagati
nemoj me više voleti
ne pričaj mi o ljubavi
i nemoj me sanjati
ne pričaj mi o sreći
i da si ljubavnik najveći
okreni se i idi jer
u tvom oku sve se vidi
usne su ti ostale puste
ruke hladne i grube
reči neme i daleke
jer vole druge oči neke
u oku tvome dve senke stoje
i prave istine se boje
trepni oko moje milo
i zaboravi me kao
da me nikada nije ni bilo:heart:
"Plave oči privlače pažnju,
pa su ovi ljudi često stidljivi.
Ali ako se opuste, vole da se ističu,
razgovorljivi su i nežni.
U ljubavi znaju previše da traže...
A crne,zelene.....
http://www.welt.de/politik/article980984/Der_kaiserliche_Strippenzieher.html
Carski manipulator Oto fon Habsburg
Uli Kulke i Feliks Miler
28. Jun 2007, 00:00
Devedesetčetvorogodišnji Oto fon Habsburg je sin poslednjeg austrijskog cara. Pregovarao je sa Ruzveltom i Čerčilom, borio se protiv Hitlera i koristio svoje veze sa Frankom. Welt Online je razgovarao sa njim o njegovom životu i njegovoj evropskoj viziji.
WELT ONLINE: Oto fon Habsburže, Vi ste izgnanik. Otkad ste 1919. bili prinuđeni da napustite zemlju, više Vam nije bilo dozvoljeno da se vratite u svoju zemlju do 1966. Ipak, Vi ste se do dana današnjeg snažno zalagali za Austriju. Kako to ide jedno s drugim?
Oto Habsburg: Naprosto – to je dužnost. Ako neko može nešto da...