Odgovorila nisam. Cemu? Tako sam odlucila.
I tako...
Ne zove.
Od nedelje.
Ali zato pise.
Kratke poruke.
Bez pitanja.
Bez zahteva.
Samo...
Kako mu nedostajem. Kako misli na mene. Kaze, ne moze da prestane. Kaze, da mu i dalje nedostajem. Kaze, toliko da boli...
Ja?!
Ne pitaj.
Ili pitaj, svejedno.
Dobro sam.
Stvarno.
Nisam nesrecna.
Mozda malo tuzna.
Danas malo vise nego inace.
Napisao je samo: Ljubavi, toliko mi nedostajes...
I juce..isto...
Pa me malo..pomerilo.
Postoje, tako, ti neki momenti, kada...sta da ti pricam...fali mi, poput... deo tela, koji nedostaje, eto bas tako...
Nisam odgovorila. Nijednom. Znam da te to najvise zanima.
Inace, u redu sam.
Nema nista novo.
Primecujem neku promenu, na sebi. Ne pitam se mnogo sta je to. Vreme ce pokazati.
To je sve sto mi treba.
Vreme.
P.S. sutra, ne mogu danas. Treba mi...samoca. Inace,
