Vreme u kome zivimo - svet neslobode, nejednakosti, svet u kome je bratstvo misaona imenica,
a novac s lakocomo otklanja sve prepreke i ispravlja mnoge pogreske, cini da aktuelnost ideala Velike francuske revolucije -
Sloboda, Jednakost Bratstvo, nije nista izgubila od svojih vrednosti.
Jednom sam zapisao da glas velikih istorijskih licnosti odjekuje kroz vreme i istoriju.
Jedna od takvih licnosti svakako je i jedan od vodja Velike revolucije Robespjer Maximilijan.
Ono sto je cinio ceni i ocenice istorija, ovim zelim samo da osvetlim neke detalje biografije ove velike licnosti…
Inace, Velika francuska revolucija izbila je 14 jula 1789. godine. Moze se reci da su je
“ teoretski pripremili” veliki francuski mislioci i prosvetitelji ( Volter, Didro, D Alamber,
Monteskje – “zakonodavac naroda”, tvorac podele vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, Lametri, baron Holbah, Helvecije i Zan Zak Ruso ).
Neposredan povod bio je sukob staleza oko glasanja u staleskoj skupstini a 14. jula 1789. zauzeta je Bastilja, kraljevski zatvor i to je formalno bio pocetak revolcije.
Narodna skupstina proglasila se ustavotvornom i donela Deklaraciju o pravima coveka i gradjanina .
Prvu takve vrste u Evropi. Proglasila je “ prirodna i nezastariva prava coveka kojih ga nikakva vlast i nikakav poredak ne moze lisiti” .
Godine 1791 . donet je prvi ustavpo kome je Francuska ustavna monarhija a potom izvrsen izbor za zakonodavnu skupstinu.
Tada kada su tekovine revolucje dovedene u opasnost na scenu je stupila partija Jakobinaca i njihov vodja Robespjer.
Na celu sa Robespjerom zakonodavna skupstina je raspustena a formirano novo narodno predstavnistvo Konvent.Proglasena je republika.
Stvoren revolucionarni narodni sud cija je odluka bila konacna. Formiran Komitet ( odbor) javnog spasa.
Vladavina jakobinaca sa Robespjerom , trajala je od juna 1793 do jula 1794. godine.
Uvedeno je republikansko uredjenje , a vrhovna zakonodavna vlast je u rukama Konventa.
Robespjer o nacelima politickog morala kojim treba da se rukovodi Konvent kaze:
“ Mi zelimo da u nasoj zemlji zamenimo sebicnost moralnoscu, ime postenjem, ustaljenost nacelima, prikladnost duznostima,
samovlasce prolaznog vlascu razuma, prezir prema ubogom prezirom prema porocnom nadmenost ponosom,tastinu velicinom duse,
sklonost ka spletkama ljubavlju za podvige,
otmeno drustvo cestitim ljudima, podmetanje zaslugom, duhovnost duhom,spolasnji sjaj istinom, bedu pohlepe carima srece,
sicusnost velikasa velicinom coveka, jedan narod nistavan prazan i jadan ,
narodom uzvisenim mocnim i srecnim; sto ce reci, sve poroke i sve ludosti monarhije svim vrlinama i svim blagodetima Republike”.
Maksimilijan Robespjer, advokat u Arasu, vodj revolucije za vreme Konventa i Komiteta javnog spasa.
Jedan od najznacajnijih vodja revolucije, dakle, i politicki i i teorijski.
Kao ucenik i student bio je odlicanm, marljiv i pohvalan. Bez proka. Nije mario za zabavu , svoje slobodno vreme provodio je u citanju.
Velikom nacitanoscu nadmasivao je vrsnjake, a kao advokat i u svom politickom radu te osobine iskazao je u potpunosti.
Bio je kljucna figura Komiteta javnog spasa.
Njegovo delovanje karakterisala je doslednost izrazena u toj meri da su ga pariske mase zvale nepotkupljivi ( “ Incorruptibille”).
“ Porok je Kainov zig aristokratizma. U jednoj republici porok nije samo moralni i politicki zlocin. Porocan covek je politicki neprijatelj slobode”.
Svesno lisen ljudskih zadovolkstava ziveo je asketskim zivotom. Imao je samo jednu strast. Strast za obavljanjem javnih duznosti.
Obozavao je Rusoa.
Stalno je ponavljao da mu je “ Princip iznad svega”.
“ Demokratija je drzava u kojoj je svemocni narod, vodjen zakonima koji su njegovo delo, radi sam sve ono sto moze sam da uradi,
a preko svojih predstavnika sve ono sto ne moze”.
Zaveo je revolucionarni teror.
“ Oruzje Republike je strah . Snaga republike je vrlina. Vrlina jer bez nje je strah ubitacan, strah , jer je bez njega vrlina nemocna”.
“ Revolucionarna vladavina jeste despotizam slobode. Slobode protiv tiranije”.
Neraspolozenje i razlaz u redovima njegove partije dovela je do toga da su mu njegove sopstvene doktrine okoncale karijeu i zivot.
Zavrsio je na giljotini u najboljim godinama i na vrhuncu karijere.
Zaleci se na svoje okruzenje i saradnike , cesto je govorio “ Niko me ne pomaze. Svuda oko sebe nailazim na zaveru”.
Na sudsku odluku kojom je osudjen na giljotiniranje kratko je odgovorio : “ Ja cu ispiti svoju kukutu” .
Pristalice , prisutne u sudnici vikale su : “Ispiicu je s tobom”…
Naravno, pred giljotinom stajao je sam Robespjer…
Bio je covek koi je smatrao da onaj ko ne veruje u besmrtnost svoga bica , sam sebi presudjuje, te da je smrt pocetak besmrtnosti.
Razlaz medju jakobincima doveo je do prevrata 1794 a u daljim periodima
( direktorijum 1795- 1799. god. Konzulstvo 1799. -1804 god. Carstvo 1804. – 1815.god.) ukinule su mnoge tekovine revolucije.
Ideal Velike francuske revolucije - Sloboda, Jednakost Bratstvo, nije nista izgubio od svojih vrednosti.
To su vrednosti za koje vredi zalagati se i boriti. A boriti se vredi uvek, jer uvek ima ljudi koji misle kao Ti.
a novac s lakocomo otklanja sve prepreke i ispravlja mnoge pogreske, cini da aktuelnost ideala Velike francuske revolucije -
Sloboda, Jednakost Bratstvo, nije nista izgubila od svojih vrednosti.
Jednom sam zapisao da glas velikih istorijskih licnosti odjekuje kroz vreme i istoriju.
Jedna od takvih licnosti svakako je i jedan od vodja Velike revolucije Robespjer Maximilijan.
Ono sto je cinio ceni i ocenice istorija, ovim zelim samo da osvetlim neke detalje biografije ove velike licnosti…
Inace, Velika francuska revolucija izbila je 14 jula 1789. godine. Moze se reci da su je
“ teoretski pripremili” veliki francuski mislioci i prosvetitelji ( Volter, Didro, D Alamber,
Monteskje – “zakonodavac naroda”, tvorac podele vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku, Lametri, baron Holbah, Helvecije i Zan Zak Ruso ).
Neposredan povod bio je sukob staleza oko glasanja u staleskoj skupstini a 14. jula 1789. zauzeta je Bastilja, kraljevski zatvor i to je formalno bio pocetak revolcije.
Narodna skupstina proglasila se ustavotvornom i donela Deklaraciju o pravima coveka i gradjanina .
Prvu takve vrste u Evropi. Proglasila je “ prirodna i nezastariva prava coveka kojih ga nikakva vlast i nikakav poredak ne moze lisiti” .
Godine 1791 . donet je prvi ustavpo kome je Francuska ustavna monarhija a potom izvrsen izbor za zakonodavnu skupstinu.
Tada kada su tekovine revolucje dovedene u opasnost na scenu je stupila partija Jakobinaca i njihov vodja Robespjer.
Na celu sa Robespjerom zakonodavna skupstina je raspustena a formirano novo narodno predstavnistvo Konvent.Proglasena je republika.
Stvoren revolucionarni narodni sud cija je odluka bila konacna. Formiran Komitet ( odbor) javnog spasa.
Vladavina jakobinaca sa Robespjerom , trajala je od juna 1793 do jula 1794. godine.
Uvedeno je republikansko uredjenje , a vrhovna zakonodavna vlast je u rukama Konventa.
Robespjer o nacelima politickog morala kojim treba da se rukovodi Konvent kaze:
“ Mi zelimo da u nasoj zemlji zamenimo sebicnost moralnoscu, ime postenjem, ustaljenost nacelima, prikladnost duznostima,
samovlasce prolaznog vlascu razuma, prezir prema ubogom prezirom prema porocnom nadmenost ponosom,tastinu velicinom duse,
sklonost ka spletkama ljubavlju za podvige,
otmeno drustvo cestitim ljudima, podmetanje zaslugom, duhovnost duhom,spolasnji sjaj istinom, bedu pohlepe carima srece,
sicusnost velikasa velicinom coveka, jedan narod nistavan prazan i jadan ,
narodom uzvisenim mocnim i srecnim; sto ce reci, sve poroke i sve ludosti monarhije svim vrlinama i svim blagodetima Republike”.
Maksimilijan Robespjer, advokat u Arasu, vodj revolucije za vreme Konventa i Komiteta javnog spasa.
Jedan od najznacajnijih vodja revolucije, dakle, i politicki i i teorijski.
Kao ucenik i student bio je odlicanm, marljiv i pohvalan. Bez proka. Nije mario za zabavu , svoje slobodno vreme provodio je u citanju.
Velikom nacitanoscu nadmasivao je vrsnjake, a kao advokat i u svom politickom radu te osobine iskazao je u potpunosti.
Bio je kljucna figura Komiteta javnog spasa.
Njegovo delovanje karakterisala je doslednost izrazena u toj meri da su ga pariske mase zvale nepotkupljivi ( “ Incorruptibille”).
“ Porok je Kainov zig aristokratizma. U jednoj republici porok nije samo moralni i politicki zlocin. Porocan covek je politicki neprijatelj slobode”.
Svesno lisen ljudskih zadovolkstava ziveo je asketskim zivotom. Imao je samo jednu strast. Strast za obavljanjem javnih duznosti.
Obozavao je Rusoa.
Stalno je ponavljao da mu je “ Princip iznad svega”.
“ Demokratija je drzava u kojoj je svemocni narod, vodjen zakonima koji su njegovo delo, radi sam sve ono sto moze sam da uradi,
a preko svojih predstavnika sve ono sto ne moze”.
Zaveo je revolucionarni teror.
“ Oruzje Republike je strah . Snaga republike je vrlina. Vrlina jer bez nje je strah ubitacan, strah , jer je bez njega vrlina nemocna”.
“ Revolucionarna vladavina jeste despotizam slobode. Slobode protiv tiranije”.
Neraspolozenje i razlaz u redovima njegove partije dovela je do toga da su mu njegove sopstvene doktrine okoncale karijeu i zivot.
Zavrsio je na giljotini u najboljim godinama i na vrhuncu karijere.
Zaleci se na svoje okruzenje i saradnike , cesto je govorio “ Niko me ne pomaze. Svuda oko sebe nailazim na zaveru”.
Na sudsku odluku kojom je osudjen na giljotiniranje kratko je odgovorio : “ Ja cu ispiti svoju kukutu” .
Pristalice , prisutne u sudnici vikale su : “Ispiicu je s tobom”…
Naravno, pred giljotinom stajao je sam Robespjer…
Bio je covek koi je smatrao da onaj ko ne veruje u besmrtnost svoga bica , sam sebi presudjuje, te da je smrt pocetak besmrtnosti.
Razlaz medju jakobincima doveo je do prevrata 1794 a u daljim periodima
( direktorijum 1795- 1799. god. Konzulstvo 1799. -1804 god. Carstvo 1804. – 1815.god.) ukinule su mnoge tekovine revolucije.
Ideal Velike francuske revolucije - Sloboda, Jednakost Bratstvo, nije nista izgubio od svojih vrednosti.
To su vrednosti za koje vredi zalagati se i boriti. A boriti se vredi uvek, jer uvek ima ljudi koji misle kao Ti.
