Blogovi

krem banana
Pretpostavlja se da je čokoladicu "Krem banana" ili "bananica" izmislila kompanija soko stark koja je u Srbiji! ova cokoladica je postala toliko popularna da je deca u srbiji jedu bukvalno svaki dan! dok deca jedu krem bananu u ustima osecaju pozitivne signale njenih sastojaka a to su aroma banane, cokolade, i belanca od jaja!
Јунаци Вандејске побуне
Побуна у Вандеји се дигла изненадно и спонтано, почетком марта 1793, као бура на мору. За два-три дана, 300.000 Вандејаца су, подобно некој природној катастрофи или поплави, захватили неколико данашњих француских департмана113 , сејући уништења, паљевине, панику и смрт. Како објаснити ту неочекивану реакцију против Револуције, која је у Француској дошла на власт још 1789.године? Уствари, та побуна није била ни нагла ни неоправдана и имала је своје озбиљне разлоге. Религија је у Вандеји била дубоко укорењена, благодарећи проповеди Луја Грињона од Монфора (Louis Grignion de Montfort, 1673-1716) и сеоских мисионара. Непријатељство према „градској господи" јавља се тек кад су буржуји, у име Револуције, одбацили ранију сеоску администрацију...
*** Враћам се неколико страница дневника. 9. септембар 1993. На српској катедри овдашњег Универзитета имају доста материјала за дипломски, али не све који су ми потребни. Исто у Црквеној општини. Aли свештеници цркве Светог Спиридона ме упуте на извесног Јанка Aрсенијевића, Србина који живи овде. «Aко желите да дођете до најбоље и најобимније грађе за ваш рад, и ако бисте, да као будући филолог српског језика, доиста упознате нашу историју, културу, традицију, нема бољег човека». Потражим Јанка на његовој матичној катедри, класичне филологије. -Добар дан. Ја сам Милош Aлфијери. Радим дипломски на тему: «Српска књижевност у Трсту». Упутили су ме на вас... Док говорим, сав као да је претворен у ухо. Скапирам да тако пажљиво ослушкује...
Филозофија служи да нам да одговоре на суштинска питања о свету и животу а која су се поставила сама од себе када је човек дошао до свести. Шта је свет, шта смо ми, шта је смрт, шта је живот, шта је реално а шта идеално? Дати одговор на питање "шта", а не на питање "како" посао је филозофије. Питаш се чему служе ти одговори? Практичним баналним стварима у животу не служе. Филозоф је као човек са дурбином, како је говорио Шопенхауер, може да види звезде, али тим дурбином не види ништа испред себе. Али, то знање "о звездама" много је вредније од баналног знања "како". Како изорати њиву, како направити бунар и доћи до воде, како уловити дивљач, како направити лук и стрелу? Та питања су, као што видиш, баналности, а питање шта је суштина...
Ne napuštaj svoje snove i kad ih sumorna svakodnevica poruši do temelja Ne isplovljavaj u mora kojima samo očajnici plove Kad ti loše krene seti se dalekih prijatelja i svojih najlepših dečijih želja Seti se onih koji su uvek tvoj oslonac bili i stobom često istu čašu žuči pili Kad ti loše krene i ne vidiš sutra osloni se na uspomene seti se i mene Bar ja dobro znam kako je to kad se poruše snovi Kad bih mogao poslao bih ti srce u boci da do tvoje obale doplovi da ti nadu zgreje kad beznadje veje Milan Višnjić p.s.samo Vas čitam..i vidim da nekim mojim prijateljima ne ide najbolje..da im treba podrška..ovo je moja poruka...umesto srca u boci...srce u reči
Властела из Европе хитала је у Србију код Деспота Стефана
Син Цара Лазара и књегиње Милице, последње Немањићке, деспот Стефан Лазаревић, сјајан дипломата и војсковођа, вешт играч у политичким играма, човек који после битке код Анкаре 1402. године, поново осамостаљује српску државу, висок, леп, физички изузетно снажан, ексклузивно образован, имао је своју школу борилачких вештина. Борилачки ауторитет није стекао причама већ биткама, а основни принцип му је био постићи победу са што мање погинулих и рањених. Чак и у бици против Та-мерлана, коју његов зет Бајазит губи, Стефан Лазаревић добија. Добија поражену битку, јер са својим оклопницима прави лом по татарској војсци и са минималним губицима се враћа кући. Посебну пажњу посвећује борилачким вештинама, и реформисању војске. Постаје чувен по...
Moje pravo lice
Kad tamna noć zatreperi Svoje ljudsko obličje napustim, Oko vrata amajliju stavim I kose ruse raspustim ... I na vrhovima prstiju Iskradem se što dalje od ljudi, Napustim ovozemaljsku sferu I ovaj život tužan, hudi ... Po čitavu noć s vilama plešem, Nad potokom bistrim bacam čini ... Uživam u dodiru vetra, U mističnoj, dragoj mesečini. A onda, kad zarudi zora, Ponovo postajem ljudsko biće. Poslednji trag vilinskog praha Mi odnosi zora koja sviće. I preko dana ista sam sasvim Kao i svi drugi ljudi ... Sve dok magija noći u meni Vilenjaka ne probudi ...
Ма људи моји...пустите Хрвате, нек слушају праву музику... А ушла им ова наша музика у крв....Какву крв...? У кости им ушла.... ;) Не могу заборавити...октобар 1991. године...тамо негде у Славонији.... ударили ујаци по нама...свим средствима.... Не може човек главу да промоли....А киша...пада данима... Славонска земља...масна, слабо пропушта воду...Где год да легнеш бара... Одједном, чује се иза наших леђа тутњава транспортера...... А на транспортеру огроман звучник....и музика...мелем за уши и душу.... Тутњи....СПРЕМТЕ СЕ СПРЕМТЕ ЧЕТНИЦИ.....Срце у грудима хоће да искочи... Крећемо за транспортером....улазимо у насеље из ког је престала пуцњава.... а тамо никога....Побегли, чим су чули прве тактове песме.... Зато....кажем....Пустите их...
Građani izbacili kontrolore iz autobusa Autor: V. Živanović Putnici autobusa na liniji 704, koja saobraća na relaciji Zeleni venac – Zemun polje, danas su oko 17.30 časova izbacili kontrolore nezadovoljni što je vozilo sve vreme, tokom provere karata, stajalo na stanici nadomak naselja Galenika. Kada su kontrolori ušli u autobus jedan od putnika se glasno pobunio tražeći da vozilo krene iz stanice umesto što stoji tokom provere karata, obrazlažući time da je «platio da se vozi, a ne da stoji u mestu». Ostali građani odmah su ga podržali odbijajući da kontrolirima pokažu karte sve dok autobus ne krene. Kako su se i kontrolori zainatili, ne želeći da se voze jednu ili dve stanice, nastalo je komešanje u kojem su putnici počeli da psuju i...
Do sada je Luda prolazila kroz različita iskustva. Na kraju su je čak obesili naglavačke i došlo je naizgled do prekida, do kraja. Došli smo do karte Smrt. Smrt je sastavni deo života, a opet većina nas ne voli da misli o tome. Štaviše, mnogi imaju utisak kao da će večno živeti. To je i tačno i nije tačno, jer naše suptilno ja je zaista večno, no pod iluzijom mi nekad imamo utisak kao da će i naše fizičko telo trajati večno (a ono je to koje svakako propada). Zatim, kad naiđu prvi znakovi propasti, propadanja (jer sve što je materijalno podložno je uništenju) to nas jako uznemiri, i to saznanje nas potresa ... Na slici je prikazana Smrt u vidu kostura, kako je uglavnom zamišljaju, okrutnu i neumoljivu. Ona odvodi sa sobom ne...
Pravda
Nakon svih Ludinih putešestvija, ona je uvidela koliko su zakoni i uređenje neophodni za bilo koju sferu delovanja. Pravda je arhetip kosmičkih zakona, uređenja i ispravnosti. Koliko god se trudili da poštujemo određen smer ciklusa, ponekad je potrebno preusmeravanje i preuređenje, i tada stupa na snagu energija ove Arkane. Na slici su dominantne boje koje su potpuno suprotne (kontrasne) na skali boja - crvena i zelena, i ljubičasta i žuta. Pretpostavljam da gospodin Vejt nije slučajno dao instrukcije da se upotrebe baš te boje, jer u slikarstvu se one smatraju najjačim kontrastom, i svakako je da njihova kombinacija budi i privlači pažnju, ističući time značaj ove Arkane. Osoba na karti u jednoj ruci drži mač (koji predstavlja...
http://www.sendspace.com/file/cw5j7w Raplay...Potraga za srecom...Istinita prica. Realno sagledano, tvrd rep.K'o ne veruje, nek' proveri.:mrgreen: Ciste pesme, jake rime, dobri gosti, nesto vredno poslusati u vremenu kada svako moze da snima i da sebe naziva reperom. Proverite, pa recite jesam li bio u pravu ili ne.:mrgreen:
My baby just cares for me
Moj status sa Faceboka nocas oko ponoci... Ponoc...Uz sangriju i nezne note sa You Tube...sama...A uz Ninu Simone i My baby tako bi dobro islo jedno jako rame da se naslonim,zazmurim i prepustim... U medjuvremenu,sa sangrije presla na crno vino...Tga za jug...Godi mojim nepcima,ovako slatkasto, klizi niz grlo...Nisam tuzna,samo mi prija ovaj mir oko mene...Nasula sam vino u lepu kristalnu casu sa stopicom,volim to,i uvek ga tako pijem..Uzivam u muzici...Mada bi zaista zelela to rame,da se naslonim na njega,osetim miris parfema koji se mesa sa mirisom koze muskarca...Zazmurim i prepustim se ostalim culima da uzivaju...Ukus vina koji se mesa sa ukusom pojubaca,muzika koja godi i mami na dodire...A oni mazni,vreli....Onda otvorim oci i...
Bela Strana Kućišta prerastujemo ko šorc. Leta pregorimo sa kožom promenjom, prošlost je u suštini ne osvrtanja A jezik okom te prati žrtvo ženo što smisao tražiš a odore mi nisu peglane Ne, nisu tvojom rukom niti šivene tvojom strunom A veruješ što te prati moj tamjan tvoju nozdrvu svati. Dubina si mora vetru čežnja jer svetlo tek dopire dušu tvojih mehura. Visina si gora, zimzelena u struku, obesi me kao monaha kogs pred mesecom svuku da bude kršten u duduku i oslepi bez daha. Jer nema tvoje molitve, niti želje tako puste da zaboranost mu rodi, zavoli tvoje pojave guste u vihoru ga ti zavodi jer ljubav ima mustre, šare talasi su zgode.
Имам обичај да обележавам и издвајам најлепше мисли које налазим у књигама: „Као што со чува храну од труљења и чини је здравом и укусном, тако и Истински Хришћани чувају свет од морално распадања и олакшавају повратак ка здрављу. Да! Бог је један, али знате, Он нам је дао једну веру; створио је Цркву за нас, а не много различитих вера и „цркава“. Човек мора добро знати и сећати се да је Толстојево погубно учење о „неопирању злу“ у потпуности страно Истинском Хришћанству (узгред, ово учење је уништило нашу несрећну отаџбину, Русију, гурнувши је у ужасне, крваве страхоте Бољшевизма); ни један истински Хришћанин не може се помирити са злом, где год и у коме год би га могао сусрести.“ Блажени Аверкије Џорданвилски „Истинска вера и...
Имам обичај да обележавам и издвајам најлепше мисли које налазим у књигама: „Оно што одржава цивилизацију јесу рад и организација рада. Али, ако је рад начело врсте он није и начело појединца. Пошто начело рада није било, нити је могло постати слободно одабрано начело појединца, да би трајао у људској врсти, Живот је појединца довео до тога да једни друге силом принуде да поштују начело рада. Стуб ауторитета је оруђе којим људска врста приморава појединца да следи начело рада јер оно представља његово спасење. Социјалиста је човек лењ, љубоморан, завидан, незахвалан, охол. То је човек који воли богатство и уживања у животу, али не жели да уложи потребан напор како би то постигао. Каже да мрзи луксуз и он га заиста мрзи, али не у себи...
У старо време када су наши преци живели у примитивним условима, односно у време када их ништа није разликовало од других животиња, када им је опстанак био несигуран, када су живели од данас до сутра, берући плодове, убијајући звери и скривајући се ноћу у јаме где је канџа медведа и тигра долазила да растрга њихове снове, у то време је постојао човек који је рекао: - Ово није људски живот! Ово не значи живети а ја, ја хоћу да живим. Други су већ одавно гунђали слично; ноћу би устајали и вирили према небу: - Шта смо то учинили зверима те нас оне убијају? Реци им да нас оставе на миру. А када су, због суше, цркавали од глади, викали би: - Ниси праведан! Једне године нас кљукаш, а већ друге нас остављаш да умремо. Он, збрканих мисли и са...
ZA ŠTA SRCE SLUŽI
(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime) ZA ŠTA SRCE SLUŽI Ljubav je kao vetar Ne možeš ga uhvatiti. Ljubav je kao at Umire ako je vezan. Najlepši je kad juri I slobodu ljubi. Pusti ga i doći će sam Ako želi i kada želi. Onda kad dodje Došao je jer želi da ostane. I opet, ne uzdaj ga, Ne kroti ga i ne steži stegama čovekovim Jer ljubav za čoveka Ne mari previše. Kao što vetar stegnuti ne možeš U šaku stati ne mere Al’ zato probudi sve damare Tako ni ljubav uhvatiti se ne da. Ruke su naše premale Za toliku veličinu Zato imamo srce....... PS Važi za sve vrste ljubavi.....
Ako povredis me, znaj unisticu ti zivot… Dosta mi je laznih ljubavi I prevara.. Prevariti nekoga znaci da ti taj neko ne znaci nista I da ne maris za njega.. Gde su tu osecanja..? Znas li ti uopste nesto o osecanjima..? Znas li kako je biti u mraku, izgubljen negde daleko, bez I gde I koga, seduci sklupcan I plakajuci.. Places, a ne znas vise ni sto.. Suze same idu.. Pitam ce kada ce presusiti..? Pitam se kada ce nestati sav ovaj bol koji mi razara telo.. Najradije bih umrla.. Onda bi mozda shvatio sta si izgubio.. Mozda bi se pokajao, ako si covek.. Ali ocigledno nisi.. Nisi! Kad si uradio sve da mi srusis svet.. Moj dvorac od peska koji sam dugo gradila.. Ali vise te nema.. Nema te I dokazala sam da mogu bez tebe.. Nisi jedini na ovom...
Priupita me jedna moja poznanica, zasto, da citiram, "vjecito vucaram rokovnik za sobom i non stop nesto piskaram?" Nisam bila raspolozena da se objasnjavam sa njom, i rekoh: "Onako." A kad sam dosla kuci, i, kao i obicno sjela na prozor (ne brinite, necu pasti) i sama sam se to zapitala. Nisam ni primijetila, a ovo mi je vec treci rokovnik...On mi je postao sastavni dio zivota i nosim ga svuda sa sobom...Al' bas svuda...Ne odvajam se od njega...Desi se da zaboravim knjige za skolu, opremu za trening, note za gitaru, ali rokovnik nikad...Nosim ga cak i u akcije zvane klosarenje, pa se cesto desi da, dok se svi smeju i zabavljaju ja sedim na trotoaru i pisem...I oduvijek je bilo tako. Od kad znam za sebe, pisala sam...Po svemu i svacemu...
"Преобиље информација, заправо, представља препреку истинскоме знању.“ Григорије Науменко „Модерни људи су изгубили мудрост у знању, а знање у информацијама.“ Т. С. Елиот На шта личи један просечан дан просечнога Џоа Смита данашњице. Џо устаје ујутру, пробуђен звуком свога радио-будилника који је подешен да у одређено време укључи станицу која стално емитује најновије вести. И пре него што се сасвим пробудио, он већ бива бомбардован информацијама, које су, углавном, некорисне. Када устане из кревета и оде у кухињу да доручкује. Његова пажња је разапета између читања јутарњих новина и гледања програма на малом телевизору који стоји у углу кухиње. Његова пажња се може наћи и у стању још веће „схизофрености“ уколико има даљинац помоћу...
На питање зашто Србија не може да добије своју државну развојну банку, које су му недавно упутили домаћи привредници, одлазећи гувернер Радован Јелашић мртав-хладан одговара: "Ако је неко спреман да положи депозит на штедњу са каматом од нула одсто онда је могуће да постоји банка која ће нудити кредите са интересом од два до три процента. Сви би хтели да новац ороче по камати већој од девет, а да зајам не плате по већој од седам. У тој рачуници нешто не штима." Ово је наравно подмукла лаж и верзија за неуку јавност навиклу да слепо верује „ауторитетима“,, али у реалности ствари стоје сасвим другачије. Ево шта о креирању новца у уџбенику „Финансије“, поднаслов „Стварање и поништавање новца“, каже његов колега Војин Бјелица, банкар и...
Za mene kažu da sam ovisnik o elektronskim pričaonicama , otkako sam ostavio duvan . Može biti , da je jedan porok zamenjen drugim ; ili pak da je jedan potisnut da bi drugi izrastao . Elem , bilo kako bilo , zevam u ekran kad god sam društveno neproduktivan ; mislim ono , ne stvaram nove vrednosti od kojih će da se kapitali nova srpska buržoazija ( čitaj :ratni profiteri / potomci crvene posleratne buržozije / nepsmeni i nevaspitani mudraci ) , a ja patriotski da izgaram i crkavam za demokratsko socijalističko monarhističku elitu uz koru hleba . Dakle , dokoličarim . Pa pošto već sam sav u porocima i ništavilu , rešim da se malo dobrazujem – naravno da se uspešnije branim kako od svojih tako i od patriota ( jer kao što rekoh , pored...
Почетак романа: Скоро сваке ноћи у сну враћа кошаву у Београд. Хода Теразијама, Булеваром краља Aлександра, родном Косовском... Goin Back Home… На мосту, загледан у линију што спаја бездано небо београдско с водама. Неисказним, попут његових осећања. Толико би желео да их изрекне. A само један је начин. Музика. Поезија. Али ноте разноси кошава, магична и неухватљива, као џез. Јад и блаженство у исти мах. Као Serene. И као Ламент... ...Blow Wind Blow Wind... Не уме рећи да ли то у Сави, дубокој као блуз, ветар мрешка месечину. Или ноте бљескају на води? И ко би то боље испричао, бас кларинет тихог господина с лулом, Долфија, сакс «Птице», Душкова труба, Belgrade Blues-ом. Или, можда, лицем ка ветру, глас Миланов? Она, једина зна. И...
VETAR U LICE
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime) VETAR U LICE Tako me neki umor stegne Uhvati misli, zarobi, zdrobi Što jeste bilo, sad više nije Ili se meni čini da bilo je Ili mi se čini da ne beše ničeg? Ne volim reči nedorečene Previše toga i za mene. Onda k’o vetar u meni duva Bojazan od reči tek izrečenih Kao i uvek na vetru jakom Oči su skupljene, ne vide jasno Kad vetar prodje, možda bude kasno Da sve bude kristalno jasno. Ono što znadoh raseja vetar K’o gomilu lišća u jesen kasnu Snage mi treba da skupim lišće Da složim opet slagalicu jasnu. Da l’ snage imam kao i volje Ili da dignem ruke od svega ? A volim kada misao je čista Ko voda iz potoka bistra I volim kada se sve kaže Te mi se jasna slika ukaže...
Back
Top