„Sjeti se Barbara
Bez prestanka je kišilo nad Brestom toga dana
A ti si hodala nasmijana
Prokisla, radosna, očarana, pod kišom
Sjeti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad Brestom
A ja sam te sreo u ulici Sijama
Smiješila si se, i ja sam se smiješio
Ti, koju nisam poznavao
Ti, koja me nisi poznavala
Sjeti se
Sjeti se toga dana
Ne zaboravi… „
(…Jacques Prevert…)
…………………
A Brest me je dočekao tog dana kišovit.
Ulice su bile mokre i skliske, kiša je padala bez prestanka, baš kao i u Prevertovoj pjesmi o Barbari.
Bio sam u Francuskoj i ranije; ta njihova kiša nije kao i naša, krupna, hladna i dosadna.
Drugačija je. I ja je volim. Možda baš ta riječ i nije prava, ali ta francuska kiša me baca u drugačije raspoloženje nego naša.
……………….
Te...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Размишљао сам како да почнем, како год оно о чему мислим да пишем није за фине породичне људе. У сваком од нас има материјала и за комплетног скота, и за неко друго боље издање. Шта ће превагнути зависи од сијасет чуда. Ја сам испао нешто између, нијесам у стању да видим себе са стране, али оно што ме покреће у животу нијесу баш увијек племените работе. Понекад ме пробуди потпуни странац, чију њушку у огледалу тешко варим али и то сам ја таман толико колико онај други, наводно бољи. Мислим се да је то неки поремећај у глави, мада ми се чини да нас таквих има доста. Тај попис се сигурно неће никад радити, а требао би, да људи знају са киме имају посла.
Некад у неким другим годинама, није нам било страно да кажемо за неку дјевојку...
POKUSAJ DRZANJA ZAKONA.
Iskustvo jedne diskutantkinje:
Meni su zapovesti i pravila morala više bila signal da nešto načisto
nije kako treba. Spolja nekako i možeš da se pridržavaš, ali iznutra, onako
kako je Hrist primenu zapovesti objasnio, potpuno je nemoguće. Odlučiš nešto pa posle par minuta ili par sati zaboraviš.
Pre bih rekla da zapovesti služe samo da bi se čovek zapitao ko u stvari upravlja njegovim životom i na koji način da preuzme kontrolu.
У тмини рањене душе,
Ледени ветар дува,
Снови и надања се руше,
Нека те северац чува...
А може и:
Пролећни поветарац благи,
Мрсио је плавичасти прамен,
Заљубљени поглед драги,
Лутао је пољем, занесен..
Како ко воли!
Dobra propaganda je pola bizmisa
E jedino je problem što se kod nas bizmis izučava na Megatrendu u vidu nekih teorija bez praktičnih primera. A šlag bi bio Dopisni Oksiford Bizmiz kurs.
I onda ti takvi izadju sa vatrogasne obuke uz autosugestivno ubedjenje da su menidjeri...
Bijo sam na Megatrendu/Oksifordu znači ja sam bizmizmen.
Jes' malo sutra
Sa istom logikom možemo da tvrdimo:
Ja se nagledo pornića kako onih sa VHS tako ovih na gigabajte - znači ja sam iebač...
Ako zaobidjemo autosugestiju i pogledamo realno i u prvom i u drugom sluĉaju imamo - običnog samonapaljenog dr.Kadžiju
Naime, kod ovog sa znanjem iz teorije pornića sve padne u vodu kad ispred sebe vidi skroz golu ženu raširenih nogu željnu kvalitetne akcije tako i kod...
Imao sam nekada papagajčića, zvao sam ga Kića.
Dolazio mi je na rame, grickao uvo, kreštao, mrmljao, leteo po stanu, dolazio-vraćao-odlazio u kavez na počinak.
Sladak je bio, to je bio moj Kića.
Jednog jutra, nisam ga više želeo.
Nisam ga želeo tako zarobljenog. Otvorio sam prozor i pustio ga napolje. Ne znam da li je sada živ. Verujem da jeste.
Tu je negde, tamo je negde, uživa. Valjda.
Nisam mu čak ni mahnuo. Odleteo je..
Bio sam ljut, jako ljut što ne mogu sa njim da odletim. On odlazi slobodan a ja ostajem u njegovom zlatnom kavezu.
Želim opet pticu, bar na neki tren pa opet da je pustim...neka leti...
Na dan kada sam otegao papke, na mojoj sahrani su se skupili najveći šupci, pijandure, nabiguzice, papci, alkoholičari i oni koji uredeno jedu po karminama. Još dok sam ležao u sobi na krevetu, ukočenog izraza lica, sa blagim osmijehom, nakrivo podšišanih brkova-dok me je šišala susjeda brkove da ih skrati slučajno ju je natjeralo prdnut pa je greškom odsjekla više brka, pa je stoga bio neravan. Pa ga je ispravljala, ispravljala,ispravljala dok nije pustila tihomira, i natjerale okupljene susjede u plač. Plaču susjede i nariču idu suze na oči. Joj Ivaneeeee oči moje suzeeeee! Suza suzu roni! Ali ne zbog mene. Već zbog suzavca. E onda su došli čestitari, najbolji lažni prijatelji, lažne kolege, svi oni koji su bili gladni moga kruha...
Ljubavi moja najveća
Konj na belom princu - Aug 08, 2004 16:32 (*.telekom.yu)
Draga moja izmišljena ljubavi... Ah, koliko dugo sam te čekao u egocentrizmu sopstvenih reči, moje izgubljene dece.
Pišem ti konačno da prestanem da postojim, da me više ne bude i da ostavim pokoljenje da se bahato ponaša prema svom ocu.
Znaš... nikada nije bilo lako. Bilo da sam ti šaputao na uvo sve ono što sam pričao u ogledalo beskrajnih tekstova ili da sam pogledom razlivao ljubomoru po tuđim stranicama suvih knjiga... Bilo je prosto voleti te.. voleti te...uzalud!
Volim te, ljubavi, volim. Ali me nemoj prekidati dok ti pišem pesmu. Reći ći ti onda najveću istinu a ti dobro znaš koliko je se bojiš. Svi smo sami na ovom svetu. Sami. Ako mi ne...
Jednom je Mesec sijao jače, spustio se niže, da odagna strah iz snova jedne uplakane devojčice. Jednom je Sunce sijalo duže, sijalo sjajnije, da osuši suze koje nisu smele da se proliju. Jednom je Vetar duvao toplije, duvao nežnije, da ugreje jedno tužno, nedužno srce. Jednom su Zvezde padale bez reda, bez pravila, da ispune sve malene želje koje su se spajale u jednu, želju za mirom u duši. Jednom se Duga pojavila kad joj vreme nije, bez kapi vode, da oboji jedan težak, sumoran dan za onu koja ne ume da preboli. Jednom je Kiša lila danima, kao da ne misli nikad da prestane, samo da spere gorak ukus ružnih reči koje nisu smele da budu izgovorene. Jednom je Sneg padao i padao dok nije sve prekrio, dok nije sve sakrio, da čitav jedan crni...
Skupilo se u ovih gotov dve godine preko 20,000 reakcija pa bih zeleo ovom prilikom da samo kazem
Volim i ja vas :heart:
vec sam je stavio u arhivu i odupreo se snaznom porivu da patim i samosazaljevam snove o zajednistvu snevam prekratko vreme za oporavak nasao sam
sebi predah od ljubavi kao zavisnosti ne treba mi vise motiv da volim i osecam polet jer dno je uvek krajnji domet sve je to lepo u teoriji i podleze
alegoriji jednog jutra samo racio doceka i podseca na kratkocu veka nije znacajno toliko samo razmisljanje o tome sto nazivam sticanjem
iskustva i materijalnih dobara sto ljubav u pepeo pretvara kad konacno shvatim da ne volim sa beznacajnoscu se borim motiv za prezivljavanje dolazi
ko proizvod zamenjen cisti znaci upozorenja glad necistoca i dremez nalazim da je puko prezivljavanje jedino moguce stanje da ostanes van visih
sfera u apsolutnoj...
sacekalo me je to svanuce s njom bi trebao biti a sedim kod kuce stari osecaj povredjenosti psiha ce opet da premosti na ovaj ili onaj nacin
a mozda ce dosegnuti taj cin samounistenja preko potrebnog samoodbrambeni mehanizam jedini stoji na putu tom brana je naletu melanholije nek neko ulje
na vatru dolije miris zagorenosti se prosirio sud u kome se krcka se iskrivio neupotrebljivost je vec evidentna cuje se samo bas steta
al nije nezanemljiv dugo je i opstajao ziv sa celim tim tragicnim opusom koji je smatrao plusom kakva god se tragedija odvijala poezija iz njega je klijala
kome treba sad taj legat koji je stvorio nehat ako ga se neko dotakne ionako ce ga posmatrati sa strane nije da je moguce osetiti sve te iskidane niti
kad se...
Karma joga je delovanje bez želje preduzeto u ime Svevišnjeg. Karma joga je čovekovo istinsko prihvatanje njegovog zemaljskog postojanja. Karma joga je čovekov neustrašiv marš bojnim poljem života.
Karma joga se ne slaže sa onima koji smatraju da aktivnosti ljudskog života nemaju značaja. Karma joga tvrdi da je život božanska prilika da se služi Bogu. Ta joga nije samo joga fizičkog delovanja; ona uključuje i aspirantov moralni i unutrašnji život.
Oni koji slede ovaj put mole se za snažno i savršeno telo. Oni se takođe mole i za duži život. Taj dugi život nije samo puko produžavanje života u smislu godina. To je život koji čezne za silaskom božanske Istine, Svetlosti i Moći na materijalni nivo. Karma jogini su pravi junaci na zemaljskoj...
Dragi moji...
mnogo puta sam napisala ove dve reči i na mom blogu ovde i na Psihologiji na temi "Iza digitalne zavese - ceo svet je pozorište, na pdf "Pozorište"... mojim prijateljima, dragim forumašima rasutim na raznim forumima širom ove velike Krstarice...
Želim da se zahvalim da pažnji koju ste mi ukazali i ljubazno poklonili, zahvaljujem se na lepim rečima koje ste mi nesebično upućivali, prijateljskom pažnjom nahranili...
Svima vam se zahvaljujem na lepoti koju ste mi poklonili...
Grlim vas sve redom...
:vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:
Демократија? Да, две будале прегласају једног паметног. Нисам ти ја за то. Има бољих модела. Чек да пробам сликовито да ти објасним. Апропо ове две будале из друге реченице. Увек их је било више. И ако им дозволиш да те зајашу, оде све у три лепе. Окупе се они тако у неки свој кружок, и нити им шта можеш, нити им шта смеш. Штити их, пази, демократија. А ти, каобајаги, паметан и моралан, водиш рачуна о тековинама друштва. А они јашу ли, јашу. И онда, кад сто први пут направе будалу и од себе, а што је још горе и од тебе, почињеш полако да се мешкољиш. Испочетка опрезно, трудиш се да будеш коректан, да речју допреш до будале, али... Зид. И шта онда? Револуција. И опет падају главе. Недужне, наравно. И ето још једне тековине... А не...
У својим свакодневнимм нападима на патријахално васпитање, данашњи модеран свет не разуме да је патријархат, осим недостатака, створио и многе величанствене и генијалне ствари.
Витештво, и оно што се зове џентлменство, директан су резултат патријахалног васпитања.
Порив да се заштити слабији, или на пример жена, такође. То је рефмлекс тог васпитања, које дубоко усађено у људе. У осталом, сви су добри, док стварно не загусти.
То сам нарочито приметио , поводом случаја силовања и сексуналог узнемиравања у школи глупме. Псеудо-феминскиње, ( у ствари, пресвучене марксистичке и титоистичке суклате), осуле су паљбу против српског друштва, које су прогласиле за мизогено, и против патријахалног васпитања. Не схватају несрећнице, намерно или...
bogu bozansko a ljudima ljucko sto se kaze
ja tu ne bi nista diro jer ako nisi od te bozje fele ne upucuj se na tu gozbu i veselje
a i sto bi se netko visa sila uputilo pod satru osim ako nije prerusen i na magarcu?
vantelesna olodnja i bezgresno zacece ima li icega logicnijeg za povezati
ako si ovladao tehnikom zacinjanja vec stvorene klice sljedecim korakom je zaceti vec stvorenu klicu ni iz sta
ili sto se kaze unisti pa stvaraj....
Koliko tačno slova je potrebno da ispišeš pravu istinu o sebi? Kako da širom otvoriš dušu i zaviriš u sebe, da izvagaš koliko dobra, a koliko zla imaš u svom srcu? Volela bih da se jednom probudim nova i bolja, sa manje mana, sa manje kilograma, sa manje bora... Volela bih da se probudim sa više dobrote, sa više razumevanja, sa više sreće... Sa manje pitanja, sa više osmeha... Sa manje kajanja, sa više praštanja... Sa manje prave mene, sa više neke nove mene... Ali izgleda da dobre vile i čarobnjaci imaju važnija posla.
Znam da moram gde god krenem brzo da se vratim .Prioriteti su prioriteti ali vozim bicikl i razmišljam , pa postoji i medjuvreme. Znači, pojačaj brzinu, i posle obavljenog uobičajenog posla reših...put Dunava. Mada volim peške ali...nagari draga. Uh kako volim taj deo moga mesta koji vodi ka reci Dunav, a tu je i jezero, bazen, svašta nešto za decu , klupe uz obalu i mislim samo ću koji minut sesti i gledati u Dunav; na kraju znam tako se "ubija" stres.
To je moja uobičajena maršruta svaki dan, u normalnim uslovima a pošto su sada drugačiji eto dobro sam se setila "medjuvremena"!
Uživam dok gledam decu kako se u rekreacionom centru bore za loptu, gledam tenisere, ma idi beži, oni ko Djoković i Nadal udaraju tu lopticu kao da se...
Moja pošiljka nije ni otišla adresa je bila poznata ali zabranjena. Moja pisma su pisana za jedne divne oči koje se uvek smeju, za čoveka koji nikako nije smeo da se pojavi u mom životu ali bio je. Nemoguće je bilo izbeći ono što nikada niste imali, nešto od čega ti se vrti u glavi. Želja da nekog voliš bila je neumoljiva ali je ipak ostala samo želja.
I on je pisao kao i ja, za sebe. I on je voleo kao i ja, za nas. Poštovao je moj status, a naravno takav je bio i njegov, ali ko nam je mogao zabraniti da se gledamo, ko nam je mogao zabraniti da iz svakog našeg pokreta izbija bol, bol od ljubavi. Ko nam je mogao zabraniti kradom napisana pisamca, koja su nas dočekivala svakoga jutra. Kada smo od želje i strasti žurili od kuće kako bi ih...
Davno beše...ipak, ne zaboravlja se.
Senzacija je bila kada smo čuli da će se graditi most kod nas na Dunavu, a kakva tek beše kada smo videli kamione,ogromne mašine koje su kopale, ravnale..
Ali moram se vratiti malo unazad moja kuća je bila jako blizu mesta gde će biti most. Baš na tom mestu bila je šuma, neki mali Dunavac sa bezbroj drvenih mostića pa kud ti volja. Malo stariji dečaci su nam rekli sprema se akcija...naša akcija...
Šta će to biti pitala sam se i stalno išla za njima. sve dok nam nisu rekli o čemu se radi. U dubini šume, našli su jedno mesto i pre nego što su doveli nas devojčice, napravili prostor kao manje igralište, poslekli malo okolo šipražje i poneko drvo...mora, kako bi drugačije. Oči su mi bile kao fildžani...
vezujuci se za stvari i dajuci im licni pecat upadam u sopstveni nehat ne verujuci u njihovu posebnost dajem sebi smelost
za tvrdnje posle mene potop i propisujem kraja sveta rok koji ce se podudarati s nestankom mene sve sto ostane bice samo opsene
trajanje je samo dostupno moojoj percepciji ovakvo kakvo je sada i dozivljaji neponovljivi necu zaliti sto uskracujem ukrstanje
mojih ce gena biti sve manje u nekom tamo desetom kolenu pojavicu se opet u jednom trenu glumeci ulogu nakratko zadatu i opet se vratiti nistavnom blatu
bas me zanima zasto je bitno da pokretom oka zamrznem zivot nadjem ga opet impulsnim trzajem i ne razmisljajuci sta cu sa krajem trazim razumevanje
za svoje traganje jer nismo isto ali sam ranjen ako ne dozivis kao...
ako nisam nista znao ne bih se toga ni secao tek sa nadolazecim znanjem ja uspevam se baviti postanjem vizije mogu da izviru tek nakon
sto slede logiku neuoblicene i netaknute masta ih drzi za skute sta li ce saznanje otkriti sto nisam vec dao naslutiti
sve mi je to vec vidjeno nagovestaj konstatuje postidjeno da ga ne bi razapeli oni koji su vec ispleli teorije mreze postanja rasclanjeni atomi neverovanja
nema hvatanja za izvesno jer sve ce da potre nesvesno sazreva svaka ideja prethodne uvek onomatopeja izveden obrazac uz asistenciju
preuzecu zaslugu neciju ako smo od iste materije cemu imena i titule popularizacija i idoli samozadovoljni osmesi oholi
to nije odlika humanosti izvorne zivotne radosti sto ceka vracanje u nova tela da...
smrt ko smrt nekako se preturi preko glave,moze biti pacenickom naprasnom polaganom razarajucom nasilnom samoubilackom pa i romantiziranom
zivot u trenu smrti kao jedan tren bljesne ako se ima vremena razum baviti u taj tren tom trivijalnoscu a ako ne preskoci ga
nego ljudi pogreb je vrhunac i zivota i smrti ko ce se tu skupiti dal ce zaliti ili se samo tesiti sto nisu oni sad nego ce u sljedecu rundu
a i ko ce se kako obuci i cvijeca poloziti neki novi susreti ce obiljeziti taj sprovod tko zna mozda zavarnici neka nova ljubav
a te sto su me voljele i dodju pa mogle su i ne doci a mogu doci i naknadno ako se u tomu prostranstvu nazvanome groblje snadju pronaci moga spomenika
i vec znam sto ce pisati na kamen pa da im dan smjernicu >...
U NEKIM ISUSOVIM IZJAVAMA NEKI POGRESNO SMATRAJU DA JE ISUS PODREDJEN?
Na primer jedan od tih mesta je tekst u Jovanu 7, 16.
6 Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao. 17 Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.
Jovan 7,16.
ISUS IZGOVARA TE RECI U JOVANU 7, 16 NE IZ NJGOVE BOZASNKE PERSPETKIVE, NEGO IZ PERSPEKTIVE NJEGOVIH SLUSALACA.
Iz njima najpristupacnije perspektive na kojoj moze da im pridje.
Iz njima najpristupacnije perspektive.
O cemu se tu radi?
Vazno je sagledati celu sliku ne samo vaditi tekst van njegovog konteksta.
Isus nije dosao na zemlju da glumi savrsenog Boga I da se pravi vazan da je Bog u svakoj recenici kako to...
Ko zabavlja dvorske lude kad im zafali osmeh? Ko zasmejava klovnove kad imaju težak dan? Ko brine o dežurnim komičarima kad ih zaboli duša? Niko, jer niko i ne obrati pažnju da li se smeju očima ili samo nacrtanim usnama. Niko ne pomisli da li im u pogledu sjaje suze, sve dok izvode smešne trikove. Niko se ne zapita da li im treba publika ili samo malo da neko pokaže da misli na njih. Jer ispod gomile šarene odeće sa mnogo detalja, ispod vesele šminke sa mnogo slojeva, ispod sjajne maske i blesavog šešira, ispod svega toga je jedan usamljen pogled, jedne usne izvijene na dole i jedna bora između obrva....
shvati da si na robiji da zivot ti nije drugaciji od obicnog zatvorenika sto bio je prljav igrac a ti igras cisto i na mnogim mestima si blistao
pohvale stizale titule se nizale zasto si sad sam i odbacen kad trenuci cinili su zivot dragocen otkuda sada samoca i kako si skroz onemocao
da vratis stanje na predjasnje izadjes iz stvarnosti sablasne ako joj se prepustis tu ces i korenje da pustis nije to dinamika desavanja vec ucmala mocvara trajanja
videces sebe u glibu kako te ostali stizu pregazen od stampeda ostarelo lice se menja gubi formu i identitet napusta ovaj svet zelja i jeste bila
da pitas dal se odlucila za pobacaj ili radjanje izbeglo bi se mnogostruko svadjanje patnja slepilo duse ponovno vaskrsenje i potnoce ne bi nista...
Samo malo, samo na tren da oslušnem tišinu,
neka utihnu i ptice i zveri sve,
i potok razigrani i treptaj krila leptirovih
i plač kamenja gorskih.
Da, samo na tren,
a sutra ću opet otvoriti prozor da pustim galamu, jeku, dreku
i možda prošlost izbledelu neku...