Живјети на било којем мјесту на свијету, тражи да се бирају пријатељи стране и дресови, да се траже себи слични. Ако на примјер не желите да будете дио ничијега космоса осим својега. Онда сте у процијепу. Између игнорисања и нападања или у бољем случају да се на вас гледа са подозрењем. Иако никоме не желите ни зло, нити забадате нос у његове ствари. Само искажете свој став. Нијесам се бавио туђим ставовима, искрено није ме ни брига. Гдје је био, шта је радио? Занесен собом и себи важним стварима.
Само сам очекивао, да ме оставе на миру и баш ништа више. Своје пројекције и жеље, бранили су као „моја“ права. Извјесног господина никада нијесам гласао. Послије избора, редовно се обраћао реченицом, да ће бити предсједник и нама који га нијесмо, и онима који га јесу гласали. Те да ће подједнако „бринути“ о нама. Мислим да није лагао. Добијали смо деценијама старатеља којега нијесмо жељели, а он триповао да га силно волимо. Били су неки избори некада, који су што се мене тиче били бирање између ничега и баш ничега. Гледао сам на све у вези њих, као на позоришну представу. Свако је за свој тим одабрао глумце и улоге које ће играти. Изабрао је страну са које ће глумци улазити на бину. Ништа више и ништа озбиљније. Можда је ту и био понеки убијеђени присталица онога што се продавало, мада га ја нијесам препознао. Онда су дошла времена када се заиста одлучивало о животу и будућности. Али и тај игроказ су играли они исти глумци. Из прошлих представа остали су на њима шињели,маске,старе хаљине са викторијанских дворских забава. И са истом неувјерљивошћу продавали нову реалност. Купили смо њихову причу, не зато што је била добра и што нам је легла на срце већ зато што друге није било .Сада нам опет продају неке нове магле и обмане, без бриге купићемо ми и њих. Само да дочекамо да се путујући циркус спакује и оде а нас остави да живимо своје животе и своје проблеме. 
Poslednja izmena: