Близнакиње

Револуција. Прије демократије, у наше крајеве је прво дошла. Револуција, прва је „разбила“. Тамо гдје смо били плитки, “издубила“ нас. И научила дубини. Били смо тих година „дубоки“. Читав се свијет чудио, нашој „дубини“. У чуду је гледао, како се у њој губимо. Урањамо у револуцију, урањамо у дубине. Па на час изронимо, али само да би заронили још дубље. Да узмемо ваздуха. За дубок зарон. Иако смо и тада били мали, зарони су нам били свјетски рекорди. Не знам можда је револуција, наше горе лист. Па нам је неко украо(просто му било). Ако ипак није, бар смо је братски прихватили. А да је била добра, сумње нема. Добра, отрежњујућа, као јака кафа на празан стомак. Праведна, одмјерена просто савршена. Код нас је употребљавана за све. У школама је користили за помоћ у настави, а уз то била и наставни програм. Обавезан дио реченице, бар шездесет година. Људи су по њој добијали имена, и жене.

Коса се подиже на глави. Револуција.
А мени баш нешто, не да мира, све би да је уживо видим, омиришем само. И тако набасам на неку старину. Прича, каже да и није баш, нека разлика. Каже он да је револуција боловала, да се болесна и родила. Да због тога ни порода имала није. Каже да је била слабовида, да се често губила. Оде тако сентом. Каже опет, да је била слаба на „суровост“, да јој је попуштала. Па јој после било криво и плакала. Е да није могла да воли, то му не повјеровах. А каже да ова сад демократија, као да јој је сестра. И да му је неко причао, а он заборавио ко, да су од једног оца, а мајке не зна не сјећа се.