ON

Bio je nezadovoljan zivotom koji je vodio. Imao je osecaj pritiska i gusenja. Kao kada se zagrcnete i ostanete bez vazduha shvativsi kako u stvari smrt dolazi sama u trenutku, al za malo.Becite oci, otvarate usta na suvo,krkljate i grabite vazduh i taman da dodjete do daha,kad neko pametan i zeljan da vam pomogne lupi vas po ledjima onako jako.Ne znate sta bi pre tada, da jauknete od bola ili da mu uzvratite šamarčinom. Tek povratite se i kao sada je sve u redu.

Nije obracao paznju na sve to. Nije ni imao kada od prevelike snage koju je osecao u sebi koja ga je raspinjala.Zudeo je uvek za necim, jacim ,visim i lepsim. Nije shvatao zivot bez podviga. Bio je ocajno i bolno razdrazen sto mora da gamize po zemlji i tavori u zabokrecini svakodnevnice,medju svetom bez boja i bez poezije,mozda ponajvise bez proze. Bio je ogorcen na sve oko sebe i to nije ni krio. Isti osecaji i iste reci kao za onog pesnika .

Pisao je mnogo i raskosno ali je i pametovao svima.Po raznim tribinama, casopisima i sl. Nekada vise nekada manje ali je pametovao. I nekako je ispadalo da je uglavnom bio u pravu.Mada ga nisu razumeli. Kao jedne godine kod dodele nagrade za roman godine .Bio je ostre reci koja je znala da zaboli kada je prepoznju oni kojima su bile namenjene. Meni se svidjao kao pisac ali i kao muskarac.Bio je tacno onakav, kako volim,visok, muzevan,lep i pametan ,naravno.Mada me je,ustvari nervirao,zbog toga sto je voleo da iritira ljude. Znao je da kaze: Vidim svoj zivot kako se pruza preda mnom kroz sumorno vreme.Vise nisam u stanju da ga organizjem onako kao zelim.Mozda treba da umrem sada. Ko zna sta me ceka dalje u ovom nerazumevanju gde su svi Oni a nema Ljudi.Nemam nista osim ovo malo iskustva, a ono me je vec naucilo beskorisnosti svega.Takvog sam ga upoznala,na cudan nacin svojstven samo njemu.

Bio je to neki ljubavni flm koji je gledao tog popodneva.Ako bi ga pitali koji i kakav tesko da bi znao da Vam kaze. Samo bi rekao : Sa krajem.Za njega su sve ljubavi imale kraj,njegov kraj.The end. Izasavsi iz poluprazne sale udahnuo je svez vazduh koji je vetar donosio sa reke.Stajao je tako sa rukama u dzepovima.Bio je u dilemi da li da ode do obliznjeg lokalnog kafica na pice i razgovore kojima se u glas objasnjavalo ono sto se nije dalo objasniti ili kuci da nastavi sa pisanjem svog najnovijeg romana u nastavcima kako je voleo da kaze.

Dok je stajao tako neodlucan, odjednom je poceo da razmislja o radosti i o tome kako je lepsa kada je sa nekim delite.Bice da je sam sebe iznenadio ovim razmisljanjem jer mu osmeh zadovoljstva koji se pojavio nije silazio sa lica cak ni kada je usao u stan.

Imao je i jedan da kazem hobi.Voleo je da pise i dopisuje se sa nepoznatim ljudima.Zenama i muskarcima ali ipak najvise zenama.Pisao je i razmenjivao sa njima mnogo toga sto bi ga interesovalo. Sa mnogima je vremenom postajao prijatelj kao na primer sa Luisom Amatom profesrorom na Univerzitetu u Limi i zaljubljenikom u padobranstvo.Ili pak ljubavnik sa mnogim zenama na ovim prostorima.Voleo je zene.Nisu nikada bile pogresne samo nisu uspele da budu njegove.Zvuci otrcano ali bile su njegova inspiracija, njegova hrana.Rovio im je po dusi i telu,hranio se njihovim sokovima terajuci ih potom na duge ozbiljne razgovore u dimu i viskiju koje one ili nisu htele ili nisu umele da vode,sto je bilo u vecini slucajeva.Da bi ih se potom odricao kao sto se sibicari nakon racije odricu svojoh kutijia sibica i kuglica od alumijijumske folije.

Naše poznanstvo poceleo je sa rečima, a završilo se tišinom, jednog suncanog dana, kada je odlazio za Ameriku, dovoljan sam sebi.