Уобичајено је овакав осврт, започети цитатом из светога писма. Можда старом кинеском или јеврејском пословицом. Ниједно од тога не познајем наизуст, а мрзи ме да „копам“ по интернету. „Велика“ хапшења ових дана, оптужбе. Моралисања на сваку страну. Не могу се отворити новине, а да вам нека афера не падне на ногу. У мојем окружењу, непријатељи државе множе се брже од вируса. Некакве службе прислушкују, некакве издајнике. Издајници као издајници, издају све. Чаршија суди, одређује казне. Повезују се неповезиве ствари. Великани израњају из прашњавих књига и зборника. Свако ко држи до себе труди се да буде оригиналан, да нађе егзотичну причу из давнина. Да са њоме што боље поентира. Ваде се из историјских читанки бркајлије из осамнаестога и...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Jednog predivnog sunčanog dana, u prijatnom frizeraju u jednom divnom srbskom gradu, (nekadašnjoj prestonici naše divne zemlje!), jedna divna gospođa, želeći da poentira svoju mudru priču koju je, tako neposredna i ekstrovertna, podelila sa gnusnim plebejkama i smrdljivom sirotinjom, uzviknu:
“I ja mu kažem: Ja sam poštena žena, ja sam sa Kosova!”
Jelenskih mi rogova! O duše! O mila seni! O majko moja! O, blago meni! O djevo bajna, ženo dojajna, nek ti je slava vječnaja, trajna! Došla si iz kosovskog kraja, čedna, na čudo ovog gaja!
Genus potestas est! Mea patria Kosovo, ergo sum! Peripiz dudas e neus mrdi!
Mogu li ti se obraćati sa Magdulên, neznanko neznanog imena? Budi spiritus agens nas sviju, od sada pa dok fabrike rade...
Божидар Карађорђевић. Син Сарке и Ђорђа Карађорђевић, уник Мише Анастасијевића, прауник Карађорђа. Политиком се занимао само као страствени српски родољуб, али га династичке игре и сам престо никад нису занимали. Ни њега ни његовог рођеног брата.
Био је врхунски уметник, и то вешестрани. Цртач, музичар, златар, филигран. Вишестрани уметник, који се интензивно дружио са писцима, племићима, сликарима, композиторима, музичарима, клошарима. Са читавом једном епохом. И од свих је био обожаван. Био је пријатељ Саре Бернар, и са њом чак и путовао. Написао је један бестселер, познат у часу смрти као један од набољих златара и филигранских уметника у Паризу, чији су залтарски радови били сумануто тражени у Француској, Енгелској, Немачкој. У...
čovjek i tovar su dva entiteta?
nikako nisu, dapače!!!
u svakom je čovjeku magarac
iz magarca čovjek njače.
tko istinu ovu ne poriče
najviše mu se divim
štujuć ga dok ga gledam gde
leprša ušima sivim.
Bio je nezadovoljan zivotom koji je vodio. Imao je osecaj pritiska i gusenja. Kao kada se zagrcnete i ostanete bez vazduha shvativsi kako u stvari smrt dolazi sama u trenutku, al za malo.Becite oci, otvarate usta na suvo,krkljate i grabite vazduh i taman da dodjete do daha,kad neko pametan i zeljan da vam pomogne lupi vas po ledjima onako jako.Ne znate sta bi pre tada, da jauknete od bola ili da mu uzvratite šamarčinom. Tek povratite se i kao sada je sve u redu.
Nije obracao paznju na sve to. Nije ni imao kada od prevelike snage koju je osecao u sebi koja ga je raspinjala.Zudeo je uvek za necim, jacim ,visim i lepsim. Nije shvatao zivot bez podviga. Bio je ocajno i bolno razdrazen sto mora da gamize po zemlji i tavori u zabokrecini...
I tako, iz godine u godinu, u mislima oformio sam ideju o knjizi koju bih želeo da napišem. Iznova menjao detalje, usavršavao je na osnovu životnog iskustva. Ali postoji nešto što me koči i što me razara iznutra - manjak volje da počnem.
Ma koliko bio fasciniran idejom i ma koliko smatrao da ta ideja može postati uspeh, ne pronalazim u sebi snagu, volju da napišem jednu jedinu rečenicu. Započinjao sam, ali uvek nezadovoljan odbacivao sam.
Često postavljam sebi pitanje, dokle? Dokle ću živeti bez volje da napravim prvi korak? Eto, blog je to, da iskažem tugu, nezadovoljstvo i prikriveni bes u sebi. Ovo je kao neka dobra vrsta terapije. Napišem šta me guši i bude mi lakše.
Ene, i sa svojih 46 slutim da mi vreme umirati, boli me vrat isto kao tatu kog nisam ni upamtio. Dobro. nisam ni mamu upamtio jer umrla kada mi beše 1,5 godina. Dobro, nije to ni bitno. Dakle boli me vrat, na tom mestu boleo vrat i Tirketa, ja mu kazah da je srce a on se nasmeja. Posle mu iz noge presadili venu da bi živeo. Nije bitno, pošto i mene ,već par dana ,tamo boli želim da kažem da znam šta me čeka. Ali isto tako znam da je ovaj tzv život sranje neviđeno i da se zato ne uzbuđujem zbog svega pomenutog. Kakav je to život kada ti neko ko je izbegao suđenje zbog svinjskog gripa odlučuje da li smeš na jutarnju kafu u kafić i tome slično. Zato i jedva čekam da napustim ološ oko mene. A Vi ljubitelji činjenica pogledajte ko je bio...
Brodski dnevnik leta gospodnjeg tog i tog.
Tog jutra Kapetan broda Ctrl Alt Del 404 stajao je za kormilom neustrasivo kakav jeste. Prvi je ustajao a poslednji odlazio na spavanje, svakog dana u mesecu, godinama, skoro vec deceniju. Zamenik kapetana, omladji Bow Wow, svojevremeno najmladji oficir u istoriji ratne mornarice budio se daleko daleko posle prvih galebova, jer petlova nije bilo. Ustajao je uvek na levu nogu jer je krevet bio sa desne strane u oficirskoj spavaoni. Ni malo ga nije radovala ideja Lori Lajne da od najveceg ratnog broda napravi oazu mira i blagostanja. Zanosnoj Lori Lajni bilo je sve dozvoljeno zbog njene prirodne lepote a pomalo i silikona. Nadimak Lajna dobila je zbog jedne stetne navike da saksije na palubi...
Volim jutra i trenutak kada postajem svesna svoje prve misli.Dobro je,ziva sam u jos jednom danu moje buducnosti u sadasnjosti.Volim prvu jutarnju kafu,tursku sa malo secera i malo mleka, na terasi,koju pijem polako i dugo gledajuci u cvece i zelenilo koje me okruzuje.Volim i tisinu koja me obavija sa jedva cujnim zvukovima grada koji dopiru iz daljine i ne smetaju mi.Grad je odavno budan a moje oci tek upijaju nov dan.Volim prirodu,zivotinje,moje kuce najvise,putovanja.Volim i ljude.Obicne,svakodnevne,dobronamerne i posebne ljude, stvaraoce,one koji ostavljaju trag za sobom.Volim mirise detinjstva u sta spada i miris nedeljne supe,koju je baka kuvala. Pola juneceg,pola pileceg mesa,sargarepa,koren...
Prošao je još jedan Osmi mart, dan kada se razne ranice i posekotinice oblažu laticama od ruže i bombonjerama.
Nekadašnje borkinje za život žena, sada bi mogle nemoćno da posmatraju sunovrat svih ljudskih prava, pa i ženskih.
Umesto cveća, lepši poklon bi bio da se žensko biće ne tretira kao inkubator, radilica-plodilica, čija vrednost počiva na podatnosti gospodaru, i na umešnosti održavanja mužjaka.
Umesto bombonjera, bilo bi lepše da se 365 dana edukujemo o granicama, o pristojnosti, o "šalama" koje se upućuju ženama, ali majci i sestri nikako, i slično.
Umesto mašni, ne bi bilo loše da se, primera radi, nauči razlika između proganjanja i udvaranja.
Kada bi na to dodali još par lekcija o slobodi, o ljubavi, o vernosti i o...
Kamo sreće da imam snage
da izvajam krčag
i u njeg pokupim vlastiti prah
i zemlji vratim ono što joj je uvijek pripadalo
a nekad se zvalo ja.
Obukla sam haljinu boje koju sam najviše voljela kad sam imala 14 godina - ciklama, zamislite samo tu boju i mojih 14 godina u haljini koja mi ne stoji jer je haljina a ja sam još uvijek dječak, lijep dječak ali ipak dječak i gdje ste vi vidjeli da dječak nosi haljinu?
Dobro, možda i jeste ali -ciklama haljinu?
Tako gej.
Pogledala sam se u ogledalo u prasnula u smijeh, istinski i od srca :
-koji je tebi Đavo danas, ti i haljina?
Presvukla sam se u farmerke i bijelu majicu, i dalje se podsmijavaći mom entuzijazmu da obučem tako nešto i zamaskiram crnilo koje mi bljuje iz očiju, mržnje koja sikti iz usta čim ih otvorim.
Zvoni mi telefon, ja čujem da zvoni i on zvoni, kroz glavu prolazi -možda je neko umro,
mislite da me briga...
Живјети на било којем мјесту на свијету, тражи да се бирају пријатељи стране и дресови, да се траже себи слични. Ако на примјер не желите да будете дио ничијега космоса осим својега. Онда сте у процијепу. Између игнорисања и нападања или у бољем случају да се на вас гледа са подозрењем. Иако никоме не желите ни зло, нити забадате нос у његове ствари. Само искажете свој став. Нијесам се бавио туђим ставовима, искрено није ме ни брига. Гдје је био, шта је радио? Занесен собом и себи важним стварима. Само сам очекивао, да ме оставе на миру и баш ништа више. Своје пројекције и жеље, бранили су као „моја“ права. Извјесног господина никада нијесам гласао. Послије избора, редовно се обраћао реченицом, да ће бити предсједник и нама који га...
Veće gospodine Mrak...lepo što ste opet navratili... mislila sam da će da prođe malo više..mislim...jer sam vas videla sa gospođom Samoćom na kiši....Aaa, poveli ste i nju sa sobom? Nemam reči..stvarno sam počašćena.
Pa izvolite, uđite. Divno izgledate gospođo, lepa vam je šminka...a tek koža..nemojte me pogrešno shvatiti, ali i pored vaše godine, koža vam sija i odiše mladošću. A vi gospodine...kakvo samo ime nosite, i dobro vam stoji. Vaše oči prekrivaju svetlost sve zvede ovog neba i prkose punom mesecu.
Izvolite, popijte sa mnom, malo moje suze sa bolom, a potom ću izneti i večeru, nemoć sa sosom od očaja i lepinje od bele tuge. Za desert ćemo se zasladiti gorčinom...svidet će se vam.
Potom gospodine, vi i vaša cenjena gospođa...
Pre neki dan mi je prijatelj poručio sledeće:
"Ako neko želi da stekne, ili povrati samopoštovanje, trebalo bi da uzme parče papira i da na njemu ispiše 7 - 8 svojih uspeha, tj. dobrih dela koje je načinio u životu... Pa da se svakog jutra priseti svih tih dela i da se zahvali Bogu, nebesima, univerzumu, sudbini na tom poklonu... E, da!
Još je istakao da se treba zahvaljivati sledećih 30 dana... Lično verujem, tj. ubeđena sam da ovo funkcioniše... ja bih samo dodala da se treba zahvaljivati u onom stanju dok smo još malkice između sna i jave...
Ipak, pade mi na pamet nešto drugo i ne mogu odoleti a da ne napišem sledeće:
Volim sve dobrodušne i dobronamerne ljude koji će ovo pročitati.
Ne volim "konzerve" kojima nikada nije po volji i...
Nigde nije toliko tisine kao ovde na groblju u ranu Jesen.Nisam dolazila duze.Cvece ti je uvenulo.Znam,rekla bi da nije važno, ali Bako, meni jeste važno. Donela sam ti muškatle.Njih i hrizanteme si oduvek volela.I da ti kažem da mi nedostajš,ali ti to ionako znaš.
Secaš se.Bilo je toplo.Sedela sam na tvojoj terasi svoj u sitnom sarenom cvecu i muskatlama.Izula sam cipele sa metalnom stiklom da ne bih lupkala po tersi iznad glave gospodje Mojsilovic.Svaki put bi me na to opominjala.Noge sam digla na crnu ogradu terase od lepo oblikovanog gvozdja.Starinski rad.Nekada su tako radili ograde.Kao mala umetnicka dela.Bila si uporna u tome da ti skuvas kafu,iako si vec isla uz pomoc stapa, zbog tvog problematicnog levog kuka. Govorila...
Doseljenici u Beogradu su naučili svoju decu da budu dominantne jajare već od malih nogu.
Pazite, to ni u školu nije pošlo, samo pogledajte komunikaciju i gestove koje su pokupili od iskompleksiranih roditelja dok se igraju tj "igraju" na poljančetu ili u parkiću.
Kulminacija je kad mini-naslednik odbija mišljenje svog stvoritelja-tutora jer mu ne odgovara recimo da ide kući. To treba snimiti. Tu količinu idiotizma sa obe strane.
To je ta naša unutrašnjost, biće većeg sranja kroz koju godinu sa takvima pa ko živ ko mrtav.
Naravno, svi oko njih su budale
Jedino je malo nezgodno imati pomfrit h za drugare u školi, kao komšije iznad vas ili kao kolege na poslu.
Упознао сам га прије тридесет година. Додуше можда и неку годину раније. Само тада нијесам био свјестан наше дубоке повезаности. Путовао сам ноћу, стигао некако за мрака а јутро само што није. Први утисак, благ није оставио трага на мени. Како је до поласка првих јутарњих линија, остало неких скоро два сата. Сигуран у себе и горштачку издржљивост, и снагу. Упутих се пјешице, прво кроз град. Ипак избјегавајући мање и уже улице. Врло брзо сам био на мосту, неки риболовци наведоше ме на прави смјер. Одредио сам свој ритам, и колико ми је мрак дозвољавао упијао крај око пута. Памтио сам и ситне детаље као да сам знао да ћу ту провести посебан дио свога живота.
Кренуо сам тога љета старијем брату. Није живио са нама. Отац и он нијесу били...
Тихо и нечујно фебруар је склизнуо са календара. Без велике зиме, није да је нема. Сабирам добрo и лоше од бивше године. Тешко ми иде. И математика и критеријуми ми се замрсили. Волио бих да бар једно функционише. Слаба вајда. Како да је угурам у добре? Није била. А било је ваљда и лијепих ствари, можда и није. Можда бих и ја могао бити бољи судија. Да нијесам пристрасан. Морам бити . О мени је ријеч. Ех да могу да свој живот гледам са стране. Да га не живим, да га гледам. Из туђе главе да га гледам. А неко други да га живи. Па да ми каже, тако и тако. Е онда би ми стварно било лакше. Ма могао бих да га пустим. Скоро за све, пустио бих му све успјехе(ако их је било), затим сва признања. Пустио бих му смијех(читав је био намјештен и...
covac za razonodu
sam ja
aj nesto mi muti pogled
ja to je vino
aj pije se fino
ja bas nisam
aj kao da jesam
ja polako ide to meni
aj ne ide
to ajja
to vino
to..covac
ajja
covac.. ja.. vino
slazem se fino
Otvaram zoru
tesko olovno
tesko,,
jutro se obrce
oko moje glave
i sveti se mojoj naravi
podne
nadomecem
prokleto sebe
vracam se bludu zivota
a za vece na+ secem
secanja..opet
ta gorka dirka
sto vidi tebe
Vidim sto moram..polako
jutro me nikada ne probudi lako
Opet mamurluk..bio sam los
opet na naslovnoj strani
koliko cu gluposti napraviti jos
Drhtavom telu se molim
stvarno kada cu stati
ali kad vece padne
vidim ono sto volim
Svecki bezceler prevezen na više jezika
(srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski...)
KAKO NAĆI PRAVU FIRMU?
Dr. Stojkov Menidjer, višedecenijski inventar Nacionalne Službe za Zapošljavanje
Uvodna reč:
Neću evocirati NIN-ovu naslovnu stranu u vezi radne atmosfere u Srbiji ali danas živimo u vremenu kada je narodna umotvorina "traži posao, moli Boga da ga ne nadje" više nego preispoljena. Naime, ako imate sreću da Gazda nije lud, treba imati sreće da nije ni Šef a ako ni kolege nisu lude onda ste vi u Švedskoj a ne u Srbiji.
Kako naći dobar posao?
Evo iz iskustva vam kažem da je važnije izbeći loš. Na dobro se svako navikne.
Za početak IZBEGAVAJTE FIRME koje imaju tzv. "JASNU VIZIJU". Bolje potražite firmu "SA JASNOM HALUCINACIJOM"...
Знам ..знам да је та прича о мушкарцима са Марса и женама са Венере прежвакана али..има логике. Ако знате да је Венера (други камен од сунца) најсличнија планети Земљи (трећи камен од сунца) и сматрају сестром планете Земље и најтоплија је планета сунчевог система( личи на жену ?) ..а Марс се налази са друге стране Земље (четврти камен од сунца ) и хладнија је планета (личи на мушкарца ?). ..Могло је да се деси истресање некаквих честица живота са ове две планете (оне се стално врте и потресају) на суседну им планету Земљу и ту се зачну кћери Венерине и синови Марса да населе Плаву планету.
Вероватно није тако било , али било би лакше да јесте, објаснило би супротстављеност два пола практично од постанка ( да не спомињем јабуку )...
pomislio sam..samo nju
ali jez od toga osta
a reci odu tako
pricamo
lako
a sve sto nas vezuje
nestaje
pokusavam i ti lepi dani
mili
ne zelim da zaboravim
imam decu
a mi smo u obmani zivota
i trazimo nesto bolje...vece
deblje..jace..a gde smo na startu bili
ne racunam godinama
te volim
i cekam
ti draga
ja usta ne otvori
da te volim
i cekam
da se opet stvorim
Lučkog pilota bi pokupili na Banku, a onda je bilo još dvadesetak sati navigacije kroz Kanal. Predivni prizori nekad netaknute prirode bili su narušeni onim što je čovjek izgradio trudeći se da pripitomi surovu divljinu kanadskog sjevera. Poseban prizor ovog pitoresknog krajolika bio bio zimi, kada bi snijeg prekrio malene brežuljke a led se počeo hvatati uz kraj obale. Ne volim hladnoću, ali tada bi obično stajao na bandi od broda, gledao u rijeku i pustio da mi misli vrludaju, da otplove negdje gdje sam se nekada osjećao lijepo…
…
Thursday, Churchill, lokali sa „štangom“, to su bila mjesta gdje bi izlazili tih dva-tri dana koliko smo bili u portu. Opuštanje uz piće i žene. A onda opet natrag. Pa opet natrag. Pa opet… I tako bi to...
Dok sedim na klupi na Promenadi
i gledam svet što prolazi
od utegnutih ženskih zadnjica
ne stignem da im vidim lica
Kao da su se dame baš sve
uvukle u te tesne helanke
i dok pogledom pratim ove što odlaze
već nove za njima dolaze
Razne su tu forme i veličine
tako da dosadno nije
i sudeći po tome kako se drže i kreću
sve dame su ponosne na svoje pozadine.
(Znaju one da svaka roba ima svoga kupca
a da ima i takvih kojima se dopadaju sve
pa ne brinu previše;) )
Ali od te divote što mi ispred nosa šeta
poče da me hvata neka seta
žal za mladost i život što prolazi
ali ne kao ova parada koje će uvek biti
i koja se kreće u oba smera
već kao reka ova ispred
što nepovratno u jednom smeru teče
i mada smo poznanici stari
ona gleda svoja posla...