Sreo sam je opet....
Nisam znao da li da zastanam... imam li prava na to, nakon mog kukavicluka?
Cutala je, skrivajuci lice izmedju pramenova kose, a ja sam trazio iskricu radosti u njenim ocima..
Trunke oprostaja....
Dodirnuo sam joj lice, uz ono standardno
"Kako si?"
Pokusala je cak da se nasmeje, ali sam uspeo zapaziti trzaj u kutu njenih usana..
"Dobro sam. Da me vidis samo, Lepotica je postala zver. Posljedna latica samo sto nije pala. Ucila sam od najboljeg"- kaze i trudi se da zadrzi osmeh...kao saljivo...
Voleo sam njenu ironiju, uvek je koristila kad je htela da se zastiti, da ne oda koliko je ranjiva, voleo sam je jer je to bila njena borba, hteo sam da se bori, da se ne predaje..
Ali video sam bol u njenim tuznim ocima, video sam koliko me jos u njoj ima. Ja sam jos uvek njena bol, njen oziljak koji ne zarasta.
Povukla se u sebe, zagrlila tamu, obnavljajuci rusevine i gradeci opet onaj zid, koji sam ja nekad srusio.
Pozeleo sam da je uzmem u ruke i grlim, da ne pustam...
Pozeleo sam da molim za oprostaj, da platim za svaku suzu koja se slila po njenom vratu....
Pozeleo sam da je ljubim, da probudim onu njenu magiju....imam li prava na to?
Pozeleo sam da joj kazem "Oprosti sebi sto si verovala u mene, bleso moja lepa i kreni dalje"....cutao sam...kad sam kukavica.
Nisam znao da li da zastanam... imam li prava na to, nakon mog kukavicluka?
Cutala je, skrivajuci lice izmedju pramenova kose, a ja sam trazio iskricu radosti u njenim ocima..
Trunke oprostaja....
Dodirnuo sam joj lice, uz ono standardno
"Kako si?"
Pokusala je cak da se nasmeje, ali sam uspeo zapaziti trzaj u kutu njenih usana..
"Dobro sam. Da me vidis samo, Lepotica je postala zver. Posljedna latica samo sto nije pala. Ucila sam od najboljeg"- kaze i trudi se da zadrzi osmeh...kao saljivo...
Voleo sam njenu ironiju, uvek je koristila kad je htela da se zastiti, da ne oda koliko je ranjiva, voleo sam je jer je to bila njena borba, hteo sam da se bori, da se ne predaje..
Ali video sam bol u njenim tuznim ocima, video sam koliko me jos u njoj ima. Ja sam jos uvek njena bol, njen oziljak koji ne zarasta.
Povukla se u sebe, zagrlila tamu, obnavljajuci rusevine i gradeci opet onaj zid, koji sam ja nekad srusio.
Pozeleo sam da je uzmem u ruke i grlim, da ne pustam...
Pozeleo sam da molim za oprostaj, da platim za svaku suzu koja se slila po njenom vratu....
Pozeleo sam da je ljubim, da probudim onu njenu magiju....imam li prava na to?
Pozeleo sam da joj kazem "Oprosti sebi sto si verovala u mene, bleso moja lepa i kreni dalje"....cutao sam...kad sam kukavica.
