Postoji razlika izmedju bica i bitka. Bice je pojavna/vidljiva manifestacija zivota dok je bitak nemanifestovana/nevidljiva sustina te pojave. Bice je realizovano (shodno tome i odredjeno) dok je bitak nerealizovani, neodredjeni potencijal bica.
Svest je Jedna, ali u njoj postoje 3 razlicita stanja i to: osecanja, misli i razum. Zato hriscanstvo i govori o Jednom bogu koji je u isto vreme i Otac (dusa) i Sin (Misao) i Sveti Duh (razum).
Upravo ta stanja omogucavaju svesti neunistivost i samorazvoj. Ta stanja se medjusobno pokrecu, odrzavaju, stvaraju i tranformisu jedno u drugo, pa se ne mogu odvojiti ni nestati.
Andriceva izjava vise predstavlja subjektivni, intuitivni uvid nego sto ima pretenziju da postane tvrdjenje. To joj i daje narocitu draz i lepotu. Iako Andric konstantuje neke cinjenice one se, ipak, zavrsavaju spekulacijom.
Senekina izjava zvuci povrsno posto je data u vidu instrukcije. Ali, i pored toga nosi znacajnu poruku, a to je da se ne treba zanemariti i podceniti medjusobni uticaj ljudi. Otuda i nasa narodna izreka: "S kim si onakav si."
Nazivi ne čine razliku među onim što mi jesmo kao kompletno biće ili čovek.
Međutim, neophodno je znati da mi, ono što jesmo, ne pripadamo ovom svetu niti ijednom svetu itnad ovog a koji su u okviru nižeg pola kreacije. Koliko svetova u nižem polu kreacije toliko omota oko sebe imamo Mi, jedino realno Biće (neka se zove i Bitak ili ma kako). Ti omoti se nazivaju i telima pa ih nabrojmo redom kako nas omotavaju. Prvo je Podsvesno telo ili Podsvesni um pa u skladu sa tim postoji i Podsvesni Svet ili Eterički, kako ga neki zovu. Naredno telo ali i svet Jeste Um iliMentalno telo i svet sa istim imenom. Sledeće telo je Kauzalno ili Semeno telo pa i svet Kauzalni. Iza toga, tačnije, oko prethodnih omota dolazi Emocionalno telo ili Astralno telo. Na kraju imamo oko sebe Fizičko telo koje imamo kada smo u ovom Fizičkom svetu.
Šta je onda ličnost?
To je praktično program ili softver kojeg gradimo od samog rođenja nadalje. Kako? Jednostavno što mi kao beba, bez ikakvog programa ili dela radne ili humane svesti koja će nastati u tom prvom stadijumu gotovo da ne postojimo, Ili bar ne sve dok neki važni utisci ili sačuvani ostaci iz Podsvesnog dela uma ne budu utisnuti u taj deo uma za kojeg mnogi imaju izraz Tabula Raza. Dakle, taj program formiramo kopirajući svoje negovatelje (uglavnom su to roditelji a onda šira porodica i tako dalje.)
Formiranje ovog programa ili ličnosti ili ego-svesti ili budnu svest završavamo oko 24-te godine. Tada se stavi kanap i crveni vosak i pritisne pečat sa oznakom "Nije dozvoljeno nikakvo nasilno diranje spolja!"
Ovo kaže da nbe postoji nikakav vidljivi deo svesti pa čak ni ovaj koji je upisan u posebni ili rezervisani deo uma za našu egzistenciju u ovom svetu i to u budnom stanju.
Ono što je vidljiva manifestacija jeste naše fizičko telo. Da, postoji tendencija da se fizičko telo formira u skladu sa Astralnim ili Emocionalnim telom, ali, potpuno kopiranje nije moguće zato što fizičko telo nije tako lako preoblikovati. Mnoge promene svesti, mislim one svesti koja je čisto duhovna, koja je građena u ranijim životima a sada samo dograđujemo ima tendenciju da menja onaj program kojeg nazvasmo humana svest ili ego svest. Međutim, um se tome jako opire i pravi i vidljivi uspeh ostvaruju samo oni koji su duhovno odmakli. Najbolje rezultate postižu oni koji su duhovno dovoljno zreli da se mogu otvoriti prema Struji ili Toku Duha Svetog.
Međutim, gotovo ni jedna religija ili učenje ne znaju ništa o Duhu Svetom. Ne shvataju da On izvire iz samog Srca Kreatora, jer je Duh Sveti praktično Sama Reč Boga i prostire se sferno prožimajući svwe svetove i univerzume pa i nas same. Mi, Duša ili Biće, načinjeni smo od iste suštine kao i Duh Sveti i kao takvi možemo, ako smo dovoljno duhovno zreli, kontaktirati Duh ili Reč Boga i tako dobijati znanje pa ga čak prenositi dnevnoj svesti ili ličnosti kao Intuiciju. Zato se za Intuiciju kaže da je to Glas Boga. Zato se pojedinci koji imaju intuiciju uvek mogu i oslanjaju se na nju kao potpuno pouzdano znanje ili razumevanje jer dolazi iz samog IOzvora Života.
Taj govor intuicije tada spoljašna ili humana svest treba da razume i sprovede ga a to može biti od velike koristi da nam reagovanje dnevne svesti sačuva život, nekud odvede zarad nečeg što je nama potrebno ili da možda nekome pomognemo. Razloga može biti mnogo.
Dakle Bitak odnosno Biće ili Duša to smo istinsko Mi, večito Biće koje ovde dolazi(mo) da ekspandiramo svoju svest i jednoga dana kontaktiramoi Duh Sveti koji je Put kojim trebamo "ići" (u duhovnom smislu" da bismo dosegli stanje svesti kada prvo 'Znamo Sebe' kao Dušu, ono što jesmo a na šta je aludirao Sokrat. Nakon toga nastavljamo sa svesnim radom na sebi da bismo uz vođenje Duha Svetog dosegli stanje svesti tzv. Bog-Svest kada znamo i Boga i kada zaradimo Njegovo Carstvo ili ulazak, još za života u svetove čiste svesti i ljubavi što se u Hrišćasnbstvu naziva Spasenje inače je to dosezanje duhovne slobode posle čega "više nema umiranja" a što kaže da mi kao Duša ne ulazimo više u fizičko telo koje je načinjeno od elemenata zemlje što se inače u duhovnom smislu zove umiranjem.
Kako je Duh Svetu isto što i Reč Boga to znači da "ko sluša Reč Boga (Duh Sveti) taj više ne umire" kako i kaže stih u Bibliji a to znači da smo dosegli spasenje i više ne umiremo odn osno više ne inkarniramo u niže svetove.
Otuda, možemo slobodno reći da onaj ko doseže realizaciju jesmo Mi, Duša, Biće ili Bitak a to ostvarujemo ekspanzijom svesti i dosezanjem Bog-Svesti.
Naša humana svest ili Ego-Svest, ili Niže ja, kako neki njega zovu ili jednostavnbo Ego-svest, je uvek privremenog trajanja za jednokratnu upotrebu. Čak i ta svest, ako ćemo tako zvati deo programa u našem umu, dotakne veliku transformaciju tek u jednom životu a to je onaj ko zna koji stihiljaditi p oredu kada mi ostvarimo ovo tako željeno stanje svesti, Bog-Svest.
Šta se tada dogodi?
Tda se otvorimo prema Struji Duha Svetog ili Reči Boga i On nas potpuno prožme i sa time pročisti i sva naša nabrojana tela pa i našu ego-svest ili humanu svest. To je neophodno jer ne bismo mogli opstajati i funkcionisati u nepripremljenim nižim telima.
Svest je apsolutnbo nedeljiva a stanja su samo različiti nivoi kojima se 'penjemo'.
Razum je samo drugačiji naziv za Um, misli se formiraju u delu uma kojeg znamo kao intelekt a formira se iz Toka ili Struje Duha Svetog a u skladu sa našim trenutnim stanjem svesti. Jer, u skladu sa našim trenutnim stanjem svesti koja je duhovna kategortija formira se i stanje ili program uma koji dalje sprovodi naše misli prema mozgu koji je samo primopredajni organ izmeđi uma i fizičkog tela baš kao što je sami Um primopredajni deo između nas Duše ili Bića i samog mozga.
Šta su onda osećanja?
Ako izostavimo sa strane naša čula o osećanjim možemo govoriti samo kao o dotoku energije iz Astralnog tela koja se zove emocionalna energija. Zato se Astralno telo i zove emocionalno a svet Emocionalni. U zavisnosti od nivoa ispoljavanja ove energije to može biti recimo mržnja, ili neka niža emocija a može biti i humana ljubav. Dakle u zavisnosti od stanja svesti osobe ona će biti u mogućnosti da generiše tačno željena ili neželjena osećanja. Što je viša čakra to će osećanja biti uzvišenija. Zato se srćana čakra smatra energetskom čakrom za ispoljavanje ljubavi.
Ipak, kako osopba ispoljava Božansku ljubav?
Iako je to najviši deo ljubavi i ona se mora i može ispoljiti kao i druga osećanja ali su ona uglavnom kroz srčanu ili neku od nekih viših čakri mada je to više teorijski.
Otac je uvek Kreator ili Bog kako ga znamo ma gde u svetu i ma kojim religijama i učenjima. Mi Duša dosegnemo Bog Svest i tada se ta Duša smatra realizovanom i ispoljava svojstva Duha Svetog koji je ovde u ovim svetovima da sprovodi volju Boga. Bog, Kreator nikada ne silazi niti se manifestuje u telesnom obliku.
Pojedinac koji dosegne Bog-Svest naziva se realizovanim sinom Boga, mada, svi mi kao Duše jesmo jednako voljeni.
Već sam naveo da je razum drugi naziv za um jher um nikada ne može ući u čisto duhovne svetove il isvetove čiste svesti. Njega odbacujemo zato on i ne zna za postojanje nas Duša.
Što se tiče draži i lepote koje iskazuju pisci to nas dodiruje dok nama vladaju čula i emcije, Onda kada se pojedinac uzdizne u čisto duhovna stanja svesti sva ta piskaranja pisaca gube bilo kakvu vrednost. Pojedinac je tada opijen blaženstvom Duha Svetog i snažnim vučenjem da se dođe do uzdignuća i napusti ovaj svet. Visoko realizovana osoba živi u ovom svetu ali je sva gotovo isključena i ne zainteresovana za ovdašnje lepote i privlačnosti, Takva osoba viti lepotu u najvišoj ljubavi Boga. Naravno, nije nesvesna okruženja i lepote ali lepotu u drugima vidi samo u Duši dok je ona spoljašna fizička ne opčinjeje klao dotle.
Mi kao pojedinci/ke vidimo lepotu u skladu sa naši mstanjem svesti. kada pojedinac nadraste ranije stadijume detnjstva, i mladalačkih vrednosti a uđe u više stanja svesti može se samo pitati kako je i šta je videla u tim ranijim fazama. Ukoliko se ne uzdignemo, obično, sva naša pažnja ostaje u našim mladalačkim danima i oni su nam jedino lepo i poželjno. Zato, po pričama ljudi, koliko se vraćaju prošlosti sa svojim temama ili su u sadašnjost možemo proceniti njihov stepen duhovne razvijenosti.
No, najbitnije je kako se uzdići i svesno raditi na dosezanju najviših stanja svest bi trebalo ili moglo okupirati pojedine ljude.
Takvi će osetiti prema svojim snovimam koji dožive transformaciju. Osetiće po boljem i pouzdanom radu Intuicije, Takođe osoba postaje svesnijom podudarnosti nekih događaja koje ljudi nazivaju slučajnim iako ne pstoje slučajnosti. Iza takvioh događaja stoji sveprisutni, sveznajući i svemoćni Duh Sveti i On nastoji na takav nači nešto saopštiti samoj osobi i polako je buditi prema uzvišenoj realnosti. Takođe takve osobe mogu imati gotovo svesne snove ili svesna putovanja višim svetovima. i ono na krajui, takve osobe mogu imati isksstva sa dva nezaobilazna aspekta Duha Svetog a to su Duhovni Zvuk i duhovna Svetlost. Ovi se iskuse duhovni mčulima. Zvuk se mpože čuti u centru glave povremeno ili stalno kao Zvik zategnutih žica, zvuk ili huk mora, vetra ili frule, violine ili čak instrumenata. Svetlost se vidi u predeli Duhovnog Oka koje je organ svesti. Može biti raznih boja ali i oblika.
Ovakvih ljudi ima danas i ima ih u svim delovima sveta.
Da li su delovi znanja o Svetlosti i Zvuku prisutni u Bibliji?
Naravno da jesu. Iskstva je ima Sveti Pavle a imali su ih i takozvani Apostoli.
Šta je sa Isusom?
On je od svoje 13-te pa do tridesete godine bio podučavan u manastirima od onih koji su pravi predstavnici Boga u nižim svetovima. Krenuo je u misilu iznošenja istine tek pošto je dovoljno pripremljen. Otuda, on je bio kao svaka Duša od ovih sedam milijardi ljudi dosegao svest koja je zvana Hrist. Boga nikada nije bio prisutan ove iako su ljudi ovako duhovno uzdignute znali iz neznanja zvati bogovima.
Itd. itd...
