Kad na jednu kartu stavis sve sto imas..
Kad su ti sve misli jednoj slici ram..
Kad ne brojis da li dajes ili primas..
Znaci da ces ostati sam..
Kad se spusti zavesa.. Aplauz sledi..
Al' u jednom trenu vlada mrkli mrak..
U tom casu posumnjas da ishta vredi..
Zivot ceo... Pepeo i prah?
Zivot ceo samo tudji deo..
Kad pogresis, pa zavolis vise nego sto bi smeo!
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Trcali smo po plazi
smejali se
jurili se
odjednom
osetila sam tvoj dodir
uhvatio si me za ruku
Osmeh nestaje
Vrelina me hvata
dobro znam taj dodir
iako je prvi put
poznat mi je
Vrelina ljubavi sve je veca
razum je pomucen
i jedino cega smo svesni
je - ti i ja
i da smo se vec sledeceg trenutka
ljubili
Zapljusnuli su nas talasi
Osecaj je bio kao da
smo se probudili iz transa
Sve se desilo tako brzo i jasno
Bilo je to beoma prijatno rashladjivanje
posle onako
vrelog trenutka strasti
Bio je to prvi nas prelepi poljubac
“Zaustavljala sam suze kada sam čula da se moj otac dobrovoljno javio da ide u nuklearku Fukušima. Rekao mi je da je to njegova misija i da budućnost zavisi od toga šta će učiniti. Nikada nisam bila ponosnija na njega”, objavila je na "Twitteru" mlada Japanka, čiji je otac jedan od 50 dobrovoljaca koji pokušavaju da spreče nuklearnu katastrofu u Japanu, prenosi AFP.
Muškarac (59), čiji identitet nije otkriven, trebao je da ode u penziju za šest meseci. On je skoro čitav životni vek proveo radeći u nuklearkama i znao je da odlazak u Fukušimu za njega, kao i za 49 ostalih, znači sigurnu smrt. Neki mediji su ih zbog toga već nazvali kamikazama, a neki herojima koji žrtvuju sve da bi spasili svoj narod.
- Njihova tela su potpuno...
Noću kad u sjajne nebeske zvezde utonem,
potraži me dok putujem dok srce ti ne potone
u more mojih misli koje misle o tebi samo,
i svaki čisti dodir vode ode mi sa ranom,
jer lečis me ko ljubav usamljenog stranca,
kao mladost starca i časa pijanca.
Rečima me leciš a još prija pogled večni.
u očima ti potok rečni,izvor mojih pesmi.
Tama
Crno je sve,umore se ruke moje ukočene
zatočene razvlače me tvoje oci naoštrene.
One raznose seme ljubavi što nestaje,
rano je da jurim kasnu samoću predstave.
Isprljani pogled čistih misli u daljini
stavlja sve ostalo pored..ostavi muziku u tišini.
A dok note nečujne pevaju tu pesmu našu
ja ću da se izgubim u melodiji i tvom glasu.
Ne znam vise sta da pisem, kao da me izdaje snaga. Ne mogu vise da se borim jer ne znam ni sama vise sta zelim. Kao da sam dosla na raskrsnicu zivota i ne znam kojim putem da krenem. Vec dve, tri godine lutam bez ikakvog cilja, bez ijedne pobjede. Sve sami porazi, bojim se da gubim i posljednu nadu da ce biti bolje. Hoce li-pitam se??? A i cemu da se nadam? Kad sve sto dotaknem-unistim. Nanosim sebi bol samo da bi drugi bili sretni. Trpim ponizenja, ismijavanje a zasto? Zato sto ne zelim da prihvatim da svi ljudi nisu kao ja. Da ima onih koji bi bili sretni da me nema, da me vide da sam nesretna ali necu im pruziti to zadovoljstvo jer iako mi sada ne ide i ako je ovo mala kriza u mom zivotu probacu da je prebrodim ako budem mogla. Mogu...
OPROSTI MI STO NISAM ZNALA
DA TE CIJENIM I DA TE VOLIM
OPROSTI STO SAM TE POVREDILA
I STO SAM TI NANELA TOLIKO BOLI.
OPROSTI STO TI NISAM VEROVALA
ONDA KAD SI SE KLEO DA SAM TI SVE
OPROSTI STO SAM TI SLOMILA SRCE
OPROSTI MI MOLIM TE.
OPROSTI ZA SVE ONE UVREDE I LAZI
VJERUJ MI NISAM HTELA DA TE POVREDIM TAKO
OPROSTI STO NISAM ZNALA DA TE VOLIM
OPROSTI AL ZAR NE GRESI SVAKO?
OPROSTI STO NISAM ZNALA DA CUVAM
TU SRECU STO SAM IMALA S TOBOM
SAD IMAM SAMO LEPE USPOMENE
I LEPE TRENUTKE KOJE CU DA
PONESEM SA SOBOM.
JER ODLAZIM DALEKO OD TEBE
I OD OVIH OSECAJA STO ME GUSE
ALI KOGA TO ZAVARAVAM KAD
NE MOGU DA POBEGNEM OD SEBE
I OD OVIH MISLI STO ME MUCE
IPAK HVALA TI ZA SVAKI TRENUTAK
I ZA ONE DANE I ONE NOCI
I DA JOS JEDAN ZIVOT...
Rазвило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне...
Volim život i volim, i voleo sam, puno stvari u životu. Volim da fotografišem i volim da gledam tuđe fotografije, jer fotografija je vremeplov - jedan klik i posle toga možeš bezbroj puta da se vratiš u taj trenutak vremena. Zbog te ljubavi prema fotografiji često otvaram odeljak "Slike i albumi" na ovom forumu. Gledam albume sa fotografijama iz života, analiziram svaku da prokljuvim da li nosi i neku skrivenu poruku trenutka kada je snimljena. Par albuma mi se posebno svidelo: jedan o lugerima (pištoljima) i drugi o modelima automobila i kamiona. U oba sam video trud autora da svoj hobi podeli sa mnom.
Međutim, većina albuma sadrži slatke stvari: torte, sitni kolači, slani kolači, prve torte, dečije torte, smešne torte, svadbene...
Mozda te i ne volim
ali te necu pustiti da mi
gazis ponos sa drugom
Postovaces me
Neces legati sa drugom
u postelju moju
zato te sad pustam
Da me ljubis, iako ljubio si nju
nek oseti kako je ljubiti je
kad si ljubio mene
Kad si me ljubio onako strasno
kao prvog dana
nek oseti vrelinu
poljupca naseg
Nek misli i nek sad ona bude
Ljubomorna
Ja nisam vise
Jer ti si moj samo u ocima njenim
Necu ni plakati za tobom
zasto da placem za tobom
ako ti nisi kad si legao sa njom
Prepustam te njoj
ali te prepustam sa
jednim semenom sumnje
nek uvek misli kad zacutis
da mislis na mene
bas kao sto misila sam ja
Ljubim te sad
Da uvek oseca taj poljubac
kad poljubi te
gde ljubila sam te ja
Nek zna da postovao si me
kada si legao sa mnom
i ljubio me
Ruka u ruci...ima li šta lepše, od dodira nečije ruke? Od tog istinski oplemenjujućeg dodira leptira, kada se nečiji prstići isprepletu sa prstićima Vaše ruke...Ima li lepšeg prizora i osećaja, od tog? Osećaja, da ste u sigurnim rukama, što se kaže, da je taj neko tu za Vas, da Vas podrzi i ohrabri...da taj dodir prstića medenih i nestvarno nežnih, će Vam pružiti ruku kada Vam je teško a pomoći da poletite kao kakav ponosan ždral što više i sjajnije, kada je lepo...pomoći da se otisnete u nestvarne odaje ljudskog :heart: ...Ima li šta nežnije i olemenjujuće od toga, otelotvoreno u jednom, jedinom dodiru, ruka u ruci...snažan osećaj i neponovljivo razmrdavajući u beskraju sarenila sto se ljubav zove...dodir nečije emocije, kada kroz dlan...
Mnogo volim čokoladu..u svim njenim oblicima. Lepe, formaste..mame moj pogled:čokoladne minjon kocke...Omanje kocke, pravilnih dimenzija, glazura od crne, pune čokolade, a prošarano i ukrašeno onako ovlaš belom čokoladom.Sve deluje kao da nije zahtevalo puno truda, a zapravo, iako kupljene ovaj put, su delo nečijeg strpljenja, rada, truda, umešnosti i kreativnosti..kreativnosti, satkane od ljubavi..I upravo ta kreativnost, daje notu i zenicu savršenosti, toj malenoj kockici..ili ja, koja u svemu vidim iskričavost nepodeljene savršenosti, je tako doživljavam..i kao nekada, u detinjstvu svom, fali samo onaj od gore žele, da upotpuni beskraj božanstvenog deserta..Jer i život je kao to slatko..nekada smo i sami kao to slatko..penasti...
Život ja facinantan i neponovljiv...Nepopravljiv ponekad. Nema popravnog niti reprize. Ja sam oduvek naprosto bila dobar djak u školi. Bila sam željna znanja, i znala sam uvek kada nešto naučim, da to mora rezultirati dobrom ocenom, pohvalom, napredovanjem. Da ce trud biti prepoznat i vrednovan. U životu je malo drugačije...bude nekako kao i na faksu, i kada znaš gradivo, moze da se desi da padneš, jer ne zavisi baš sve i uvek isključivo samo od tebe.Od znanja i umeća.Truda. Mnogo je faktora u igri.Pa padnete ispit iako ste danima možda kao sovica prebdeli mnoge noći, ispodvlačili mnoge strane teksta i popili ko zna nesica... I nekada jednostavno čovek nema sreće u nekim situacijama, nekada se jednostavno sve kockice zivota naprosto...
Poriv duše..I svaka duša na ovome ovozemaljskom svetu želi što želi. Želi pa želi i hoće baš to, i samo to sve dok ne dosegne ono o čemu sanja. Da li to radja onda neku podsvesnu akumulaciju da pokrene neke nevidljive sile, neke nevidljive sile Univerzuma da nam se te želje i ostvare, što je lepše i moguće bolje, što nepreglednije i emotivnije u šareni papir obmotane, zapakovane i u vidu nekog malenog andjela isporučene na našu žovotnu adresu, gde nam je ime adresa nepogrešiva a prezime rodjeno za ljubav, piše u ličnoj karti. Da, da..piše to, nego šta..možda piše drugačije, ali aj ga čitam ovako...Ime mi je ljubav a prezime radost...Ime mi je lepota a prezime vedrina, im mi je suština a prezime srce...Ime mi je odanost a...
Kao što je dete, dete da ga volite i razumete, tako kaže naš pesnik Ršumović, tako je ja verujem i :heart: da ga volite i razumete. Jer je i srce kao dete, nada se onome što želi. I kada je to maleno srdašce u pitanju, veoma , pa da kažem u neku ruku znaju biti opasne te reči, zauvek, uvek, od sada pa zauvek..Olako ih neki daju, još lakše ih se odriču, kao da je na te reči stavljena tudja misao...Ja nisam od tih bila nikada. Niti cu ikada biti. Postati. Necu nikada. Ja verujem da je duboka postojanost i istina u tim rečima voleti i poštovati nekoga zaiuvek, voleti ga svim svojim bićem, milsima, telom i emocijama. Ja verujem u srodnost duša, gde to zauvek dobija samo lepšu vedrinu u nadogradnji oboje ljudi koji cvetaju pod istim krovom...
Sećam se dana, kada smo sa sestrom išle da biramo njenu venčanicu... I svadba je bila zakazana avgusta meseca...Sećam se, bila je još zima, negde februar...nas četiri damice...mama, tetka, sestra i ja. Ja se smrzoh napolju čekajući ih ispred salona, jer ja najbliže stanujem, pa prva stigoh..Kao i uvek sto sam ja..tačna i precizna, na vreme stižem. Uskoro dolazi mama od bake, stiže sestrica moja mila sa drugog kraja grada i tetka, koje opet stanuje na trećem delu grada...i tako se nas četiri sakupismo kao da smo došle, sa četiri strne sveta. :) Udjosmo u salon. Divno, toplo je. Prstići su se malo smrzli, ipak sam ja kao kakav grisinčić, što moja baka kaže, nemam salce da me greje..:) Skidam rukavice, milina..toplo je...skidamo sve...
Nedelja.Ustajem.Ne volim nedelju kao dan...i najradije bih taj dan prespavala, da mogu.Jer nedelje su bili dani nekada neizmerne sreće.A, sada je nedelja samo dan, običan dan, kao i svaki drugi, ni po čemu se ne razlikuje.Umivam lice nežnim sapunom..i sapunica je sada kao reka nekada mojih snova, nestaje..kratkotrajna je poput leptirovog dana.Gledam u ogledalo svoj obris..dobro je, samo ja vidim tugu u očima šarenim, dok na srcu ožiljak pamti sve..i dalje.Ne zaboravlja.Na radiju, stara stvar..grupa "Djavoli" i pesma "Pričaj mi o ljubavi"...i dobro znani tekst...Nekako sam znala, da su oduvek bili kao fatamorgana...naizgled uhvatljivi a u stvari privid.Da sam ja zapravo njima bila skica, nikad slika ili sličica.Da nikada nisu bili tu...
Pametni ljudi ne pokazuju svoja osecanja, i kada ih osecaju, da ne bi ispali smesni ili povredjeni.Pametnica ja.Ja sve obrnuto.Pametni ljudi se vole igrati, biti zagonetni, govoriti jedno a raditi trece.Pametnica ja.Ja sve obrnuto. Pametni ljudi vesto glume, ne davajuci drugima da ih upoznaju kroz emocije.Pametnica ja.Ja sve obrnuto.Pametni ljudi lagano ne cene nista sto radis. Pametnica ja.Ja sve obrnuto.Pametni ljudi nicemu se ne nadaju.Pametnica ja.Ja sve obrnuto.Pametni ljudi se plase.Pametnica ja.Ja sve obrnuto.Pametni ljudi ne pokazu direktno nikada ni kada im se dopadas niti kada te simpatisu.Pametnica ja.Ja sve obrnuto.Pametni ljudi ne kazu iskreno jesu li zauzeti, citaj avaj ozenjeni, vereni ili imaju partnerku.Pametnica ja.Ja...
Jedan trenutak slabosti,kada dobijemo hrabrost...kada hrabrost bude dobro pokrice za sve, i otkrijete sve karte...uopste ne razmisljajuci kakav ce to efekat izazvati...nego prosto nezadrzivo kazete, i sebe naknadno uhvatite u misli,sta mi je to trebalo?Ali,Vas muci to...a,joj..i sada je receno...i sta je to trebalo...i sada nema povratka..nema nazad,kad kazes to sto kazes...i sada ponosno ostati ili sramotno pobeci?Ili ponosno pobeci a sramotno ostati?Nema razlike.Zagarantovano je...i vec zna,dalji tok i sled,bla,bla..here we go again..hung up..I don't wanna hear it..please just don't say you'll sorry..I already know the answer..and ain't good,is it?Pa,mozda ima velike istine u tome,da je umetnost cutanja bitan deo umetnosti...
Svakako da je ovo nešto što ću sada reći i da nadalje nikada više neću želeti da pričam ili pišem o tome.
Boli to.N isam ja ničiji dobrovoljni davalac srca ili suza...U pravu ste svi Vi potpuno..moja je najveća greška što sam se toliko nenormalno i nesmotreno trudila, pričala, radovala, želela nenormalno da budem primećena i vrednovana..i što sam se više upinjala da u tome uspem, sve ste me manje i tiše čuli..i glat otkačinjali pod raznoraznim izgovorima, nadanjima, strahovima...pokušavala sam, činila sve šta sam znal i umela..milion puta išla na svoju štetu..i ne valja ni sada što pišem o tome, i baš me briga, jer je ovo samo još jedan u nizu postova što te neće taknuti vala a ni maknuti da nešto idiš, osetiš ili prosto ne želiš..nemam...
Slusala je pesmu koja ide otprilike ovako: "..ne lazem te, kad ti kazem, istina je, da te lazem... " I zapravo, jel oni govore istinu kada kazu da ne lazu, ili je istina, da me lazu kada kazu da to ne lage? Sta je lakse njima? Odvec priznati, kada vec nemaju pameti, da izbegnu to? Kako ih prozreti, prepoznati? Kako ? Da li se to kaze, cao, gudbaj, kako? Ili cekas , cekajuci nedocekano, jer oni nemaju smisao za pozdrave, zelje i cestitke?Jel cekas, da ugledas da ti imaju uvek druge i bolje planove, negde drugde sa nekim drugim...jel su to rodjeni sa genetskom greskom ili naprosto slabici koji nestanu netragom, da sam smisljas smisao, odnosno nesmisao...jer tako lepo, ma predivno upakuju lazi...u sve prah secer, pa najsjajniji papir..pa...
Nedelja...i opet mastanja,ili su to ipak teske zablude...da li je pogresno makar mastati da neko nekad prepozna neciji trud i zalaganje,a da ne moras vikati na sva zvona, hej pa ti si meni drag/draga osoba, da li je pogresno makar mastati da ce i tebi taj neko reci,hvala i tebi na lepoj komunikaciji,ako mu posvetite vreme..jel pogresno mastati da i te osobe nekad,ponekad,uvek,jednom makar upute neku lepu rec...jel pogresno makar ocekivati u mastanjima da ako ti se sa nekim pozdravis i pozelis mu sve najbolje,da i taj neko odgovori istom merom, a ne da te ostavi bez pozdrava,makar laznog, u domenu makar elementarne kulture ili je to prosto postalo moderno?Da li je pogresno makar mastati da i ovo mesto ovde, virtuelni svet, postane...
Nes...gutljaj..a misli prebiraju po secanjima jucerasnjeg dana..njena drugarica iz osnove,dve godine starija od nje,ima sina.Sretno udata zena.Maleni sin sladak kao bombonica,sa plavim okicama kao vedro nebo,plave kose,sa razoruzavajucim osmehom kojim te odmah "kupi" za sva vremena i razoruza skroz...:) Njoj suze navrese u jedan mah u ocima,zasuzile...dobro da je imala naocare suncane...je li pogresno makar mastati da i ona za koju godinu,dve,pet..nebitno..bude takve i te srece?Da suze radosnice kvase njeno lice..da necije maleno srdasce kuca ispod njenog srca?Da li je pogresno makar mastati da zamisljas kako ce jednog dana utrcati u sobu koracima lakim kao oblaci i rucicama mekim kao dlanovi i nestasno mi mrsiti kosu..da li je pogresno...
Vidovdan...dan kada se videlo,ko je kakav...nikada nije volela nepoznato i iznenadjenja,vec sve na videlo...i ako vec mora da se "propadne" neka ide do kraja sve..do samog dna.Jer kada sija-sija,kada padne..ode glava..g Najvise su je izneveravali uvek takvi...nedoreceni. I znali da ce je to najvise izvuci iz takta. Kao mac je isukala svoje najvrednije iz kofera..svoje srce. Iako sada nalazi izgovore, nije vazno...ostace istine dve. A, lazi...opet nema veze..i zapravo je zaista ispala smesna...jer ona poznaje nesto skuplje..skuplje od bilo cega...da nije reci, na cemu bismo stajali? Mnogo sam naucila.. Kad vec mora da se propada...neka bude potpuni pad..sa stilom i osmehom.
Nije lako uvek sebi priznati sve,kada se pogledamo u ogledalo,zar ne?Tada stojimo ogoljeni sami pred sobom..sa nadama,zeljama,strahovima,slabostima..samo karakterno jaki mogu sebi pogledati u oci i videti u odrazu laz ili istinu..i svakako da za svakoga postoji taj dan,kada mora sebe sagledati realno,sa svim osmesima i suzama..i da taj odraz ceka svakoga pre ili kasnije,pa bolje pre nego kasnije..i kada uporno izbegavas to ,srce ima da na bolu uci se onda..i sta ostaje,ako covek ogoljen ostane bez principa,morala,ljubavi..i ume biti tesko...i bese taj period tezak i za nju,prati je od 2oo2.-e...jel bi vredelo,da je rodjena sat ili minut,pre ili kasnije?Kao da ima glupi stelijum,iako nema..kad ide,ide sve,kada ne ide ,ne ide nista..girl...
Svakako da smo mi svi neciji "potpis" ili neko nas...da li je vredno mastanja staviti sve na kocku, na nekoga u snovima?To se mora zavrsiti lose...ali su je pogresnim imenom nazvali kada se rodila,jer to je njena "kazna"...sve u njima najbolje,ona je to na Sunce iznela...i od njih ljude napravila,da ih sada neke druge ruke,pogledi i usne "trose"...mada kada se osvrne na proslost, zna da vredelo je,ali da je bolelo...jedno nije znala...pamtice doveka...da li mu je bilo zao sto me boli ili mu je bilo samo zao..da li je tada na jastuku taj dan pogledao,da je zamnom ostalo jedno malo belo pero...
Da,cudan je taj osecaj...i ta recenica...uvukla si mi se pod kozu...to znaju samo oni,koji su imali zivotnu privilegiju,da sretnu nekoga sa cijih su usana te reci silazile..kakvu to energiju nose te reci..da na zemlju "obaraju"...i da cu zauvek pamtiti te njegove zadnje reci..zelim da verujem da tako jeste bilo..iako su od tada prosle godine..znam da sam ostavila neizbrisiv trag..i nekada imam utisak da mogu cuti osmeh taj...i tada "udara" osecaj,da se rodim,opet bih radila sve isto...i krisom se omakne suza,sto sam patila..za neznim sapatom svile,sto se nadala i kroz prste kao pesak nezadrzivo pokusala zadrzati te usne,osmeh,pogled neba...jer ipak je on bio neko..sam sebi dovoljan,da suze obrise..
Dok je pila popodnevnu kafu...misli su se rojile,kao pcelice...Ne,nije pogresno mastati..Ali je li pametno?Preporucljivo?Ocekivano?Svakako da nije...Da li je pametno govoriti istinu?I ne bas..nije pametnije,ali je svakako korisnije...ali sve je u zivotu rizik..nekada veci,nekada manji..bitno da je onaj dozirani..no, to je rizik koji ce se obiti o glavu,ali niko je nije terao da kaze sve...sloboda govora i misljenja.Masta..obicna rec..kao i rec forvard...svakako da jeste bio rizik..prevelik.No,reci su reci..i mogu da znace neznacno i da neznacno znace..kako ko hoce da shvati.Svakako da zna,da je sada izgubila zauvek slobodu..jer je verovala na rec.A,to se skupo placa...
Da li je pogresno mastati, da se svacije srce da izleciti i rane zaceliti? Dok je lakirala nokte, mislila je o tome...kako nekima ide lakse, a nekima ne bas sjajno u tome...i kako grube reci i postupci naprave malecnog misa,od ionako vec plasljivog misa... :) Da li je ludo i pretenciozno znati, da ima svemu leka,i da ona to ume zaleciti i gurnuti u fioke koje ce se retko otvarati...da li je lakse biti nesrecan ili pokusati biti sretan..sa svetlijim ocima,iako spavas sam...da li ta promena moze promeniti sve iz korena i da to bude osoba,kome ce sada ista ostati samo slova imena...ili su to ljudi sa ocima nedefinisanih boja,a ona nikada nije volela noc bez boja..da li masta moze brisati sa lica brige sve? Da li se moze biti budan a opet...
Da li je pogresno makar mastati, o tim usnama, sto tope led...o tim poljupcima...i kako izgleda nositi taj dah oko vrata...o ocima koje imaju sjaj,ali su led ledene,a u stvari se samo od samoce brane..da li je pogresno mastati o danu,kada staje sve...kada se dotera u crnu satensku haljinu,sa sve sandalicama,a na nozi srebrna narukvica..gde igra u masi ljudi i pusta da je ritam vodi,i gde uziva u toj slobodi...a zapravo je dete koje se nezadrzivo batrga u svojim zeljama,gde mora doci dan za sve,i gde je noc stvorena,da bi njega pozdravljala...sa vragolastim osmehom..gde moze biti sve..i ne mora biti nista...