Dok je ispijala nedeljnu kafu,u svojoj omiljenoj solji,zutoj na sarene leptirice,setila se njega...coveka kojeg je upoznala pre nekih 5.godina..bese astrolog..veoma smiren i kulturan..i za rodjendan dobih tumacenje natalne karte...od tada ga nije vise videla..Pluton,Mars,pa i ta Venera..dosta neobicne ljubavi,rece on ce biti..a Lilit ce ti dati uticaj "femme fatale"kroz zivot,sa ocima i dusom jednog meleka..gde ce biti potrebna doza srece,da taj korak ne bude pad,da sledeci korak bude vezano dva koraka,da osecaj bude neponovljiv i nevazno potpuno sve...i da on prepozna u tebi,sto je i sam..razlicito slican i slicno razlicit...i dok je ispijala zadnji gutljaj omiljene nesice...se pitala gde je sada taj covek,da mu kaze da je bio u pravu...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
I znala sam je...neko sjajna osoba,dobronamerna,neko ko ulepsa dan svakome,znao je dan ili ceo zivot,neponovljiva,sa obrisima tuge u ocima koje nikad niko nece videti,jer tugu podeliti ne moze...dobar prijatelj,sestra,cerka,unuka,nekada njima i najbolja devojka...i sada nije znala, kako dalje ostati med, a da on shvati sve...i da razume..i da jedan korak napravi..i reci bi sa usana sisle sve i priznale...samo hrabri i sretni,znaju to...i pitala se,da li vredi ...ili je to ipak masta,ili surova stvarnost..da oni nikada ne vide koliko zivot pravi moze da im bude majka ili je ona uvek ta,medju njima..pogresna, a zapravo ona prava?Da li takvi koji ne prepoznaju to u njoj, da li zasluzuju pogresne onda u zivotu ili prave?A,zapravo znala je...
Svakako da je svakim danom sebi sve vise delovala smesno i kao devojcica...ali je imala osecaj da ga odnekud zna..kada se jednostavno prepoznate...kada dodje do sudara svetova, kao u filmovima...kada vreme staje...kada je osećaj nezadrživ da ste se "tražili" po prošlim životima...i kada su sličnosti mnogostruko velike, dok su različitosti minorno male a opet dovoljno velike da to bude eksplozija energija, intelekta , navika, htenja i želja...ili je to samo produkt mašte, nezrelosti, naivnosti pa čak i na rubu onoga čega nema ili je to zaista negde neka mrvica sudbine i onoga neponovljivog ili zaista samo obris i miris trave nakon letnje kiše, koji tako kratko traje a još brže ode...nije znala ni sama..ali svakako da je imala osecaj da...
Neko kome sam verovala, bezrezervno...i zvuci naivno znam, ali sam imala taj osećaj, taj neponovljiv osećaj da je taj neko kao ja, u duši kao ja i da želi sto i ja zelim..jer je tako isto, a opet tako različito...Kada..nekada u vremenu...Kako.....navukao me na tanak led da potpuno, ali potpuno ogolim dušu...i kazem nešto..ma, sve najiskrenije ..najtananija svoja osecanja i razmisljanja..jeeee, ne mogu da poverujem da sam ispala tako naivna i tako glupava sa toliko godina da poverujem da nekoga baš zanima ta moja iskrenost ...zvuči blesavo, ali to niko ne zna o meni, znači niko...i toliku poverenja nekome pokloniti, jer...ma, nije vazno...ne mogu da verujem kako sam ispala glupava..i onda procitam neki stav o nečemu i vidim da sam se...
Imati svoju(srecnu)porodicu,prijatelje,voleti i biti voljen...pa sta vise pozeleti od zivota?To je sasvim dovoljno za srecu...Imati ''SVOJE'' ljude....svoju licnu oazu mira,srece,zadovoljstva i ljubavi,u ova teska vremena....
DUNJA W
A jos lepse od mene napisao je nesto slicno,neko drugi,zelim da to podelim sa vama:
Ponekаd ne mogu dа odredim grаnice između sebe i ljudi koje volim: gde zаvršаvаm jа, а gde počinju oni. Kаo dа smo svi mi jedno, kаo dа smo isti – istа dušа, željа kojа trаži nešto...zаjedničko svimа nаmа.
Svi smo u istom čаmcu. A opet, svi smo rаzličiti i posebni, izrаzito individuаlni.
Postoji jednа posebnа, retkа vrstа ljudi koje jа zovem moji ljudi. To su ljudi koje puštаm u svoj prostor, u sebe. Svi moji...
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PLES VELOVA
Da li čovek može suštinski da se menja? Da li svesno može da promeni svoju osnovnu strukturu koja mu je sudbinski i genetski data s napomenom da genetika takodje pripada sudbinskom umeću? Dakle, da li može svesno toliko da promeni sebe da to slobodno može nazvati preobražajem ličnosti…..nešto kao kada iz jednog suda prospete vodu koja je do tada stajala u njemu i sipate na...
Na roditeljske sastanke sam uvek odlazila sa poštovanjem autoriteta škole i razrednog starešine, ali se nisam uvek slagala sa prezentovanim stavovima i postupcima. U tim slučajevima sam argumentovano iznosila svoje neslaganje, i na tome se uglavnom završavalo. Pre ili posle roditeljskog sastanka sam saznavala da se većina roditelja slaže sa mojim mišljenjem, ali ćute u strahu da će njihovo dete imati posledice zbog neslaganja roditelja i predstavnika škole.
A u čemu se nisam slagala....
U nižim razredima je organizovan jednodnevni izlet po ceni po kojoj su agencije u gradu prodavale trodnevne aranžmane. Prigovorila sam da je cena neprimerena. Niko me nije podržao.
Druge godine je organizovana škola u prirodi u trajanju...
То питање нам не може помоћи јер је само погрешно или засновано на апсурду. Оно за своју базу узима реализам или постојање објективног света као таквог са свом његовом историјом, пре и после. Оно полази од замишљања времена на начин неке реке која постоји и тече независно од наше свести и у коју упадамо рођењем а излазимо из ње смрћу, док та река, ето, тече сама од себе и када нема ниједне свести. То је апсурд!
Изван свести нема објективног света као таквог, самим тим нема ни простора, нити времена, које је такоће простор (јер оно што ти зовеш "време" заправо је линија у простору и једино та линија може имати почетак и крај, пре и после, а не и право време које је нешто суштински различито од простора, па самим тим о од линије)...
DA LI MI MOZE NEKO ODGOVORITI DA LI JE MOGUCE BRANITI TIKET KADA SE CEKAJU DVE UTAKMICE ZA DOBITAK NA PR. DOBITAK 10000 EUR ? KVOTE UTAKMICA 1(2.1) X(3.3) 2(2.9) X2(1.58) I 1(2.1) X( 3.4) 2(3.3) X2(1.65) CEKAJU SE OBA KECA ! HVALA PUNO
Hocu da ti
ispletem
nesto
sto su snovi moji
Tako bih
koristila snove moje
kao najkvalitetnije pletivo
Bilo bi jako jako meko
kao moji snovi
i nezno
kao latice ruze
Da ga uvek nosis sa sobom
da nosis snove moje
da ih znas napamet
da uvek budem tu
Opet rekoh, to su snovi moji
pitas me koje je boje
sarene, rekoh
kao moji snovi
e kad ti ispletem
pokazati ti necu
uvek budi u neizvesnosti
i voli me vise
ako ne znas
sta u mojim snovima pise
I kiša moze biti erotska...Ako ste kraj nekog kog volite...I jedan krevet za dvoje, ,i šaputanja i dodiri...i mazno protezanje...
U mom gradu kiša pljušti danas...A ja kraj kompa uz lepe note...I pronadjoh ovu melodiju...
Volim kišu,vec sam pisala o tome...I sada me ova melodija samo još vise podseti na šta me asocira i mami ova kiša...Ali ništa od toga...Ne mogu da uživam uz ovu muziku i maštam,jer moja ćerka me zove i podseca: "Ustaj,obećali smo baki da ćemo doći"...Naravno,znam,evo idem...
I moram ići sada,a vi uživajte u kiši i ovoj divnoj melodiji,a ako ste srećnici uživacete s nekim,a ne sami...
Nekada smo se sretali svakih 3-4 dana. Ili ja kod nje ili ona kod mene... Pijuckali piće, gledali filmove, komentarisali zbivanja... Nekad sami, nekad u društvu. U pauzama izmedju smo se zivkali telefonom... "Halo, e, imaš na tom i tom kanalu..." i nastavili da pričamo i po pola sata! Ma, i više...
Kad bi neko od nas otputovao, makara na dan-dva, morala se uzeti neka sitnica. Za sećanje...
Vremenom se to proredilo... Ne znam zašto. Da li sam ja hteo korak više, ili ona korak manje, da li smo koračali pogrešnom stranom ulice, možda i sa drugim osobama, nemam pojma. Jednostavno smo proredili i poklone, i telefoniranje i susrete. Čak se dešavalo da se i na ulici mimoidjemo i ne javimo, što je, moram da priznam, jedno potpuno novo osećanje...
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ČEKAJUĆI
Ponekad, eto....misli se roje
Pa nekakve teške misli iskroje
Ma to je švalja u mojoj glavi
Šije i seče, pravi i kvari.
Dok pravu misao ne napravi
Pa onda krene osećaj da sretne
Još jedan delić slagalice da umetne.
*******
Granica gde je moga bića?
Ta linija tanka izmedj’ postojanja
Kao horizont daleka a opet blizu
Dok se dani k’o sladoled ližu
Divni, slatki, krepki i prekrasni...
Липа в тишине слезами бредит
И листает стаю снов,
Раненая птица на рассвете
Бьётся в сетях облаков.
Небо на ветру дождями катит,
И уже не снится мне,
Раненое сердце на закате
Бьётся птицей в вышине.
Раненая птица неба не боится,
Сердцу не разбиться в облачной дали,
Но в ночи кочуя, крылья птицы чуют
Силу притяжения земли.
Раненая птица, мне опять не спится,
Слёзы на ресницах полночь украдёт,
Но зачем так странно в небе утром рано
Рана алой розою цветёт.
Над морями высоко-высоко
Небо птицу унесло,
И рассвет своим кленовым соком
Обагрил её крыло.
И она уже не возвратится,
Долететь не хватит сил,
Ну, зачем ты ранил эту птицу
И на волю отпустил.
Раненая птица неба не боится,
Сердцу не разбиться в облачной дали...
Заблудилась, не видно дороги назад,
И неважно, кто прав — ну а кто виноват,
Надоело стучаться в закрытую дверь,
Остаётся лишь взять себя в руки теперь
Это было во сне и останется сном,
Никогда ничего не бывает «потом»:
То, что было мечтой, оказалось ничем —
Значит, время пришло уходить на совсем
Я тобою уже не болею,
За собою сжигаю мосты,
Я смогу без тебя, я сумею,
И другой — только жаль, что не ты,
Будет самым желанным и нежным,
И всегда будет рядом со мной…
Я осталась такой же, как прежде —
Но уже не болею тобой!..
Равнодушие в глазах, пустота на душе:
Поздно что-то менять, всё случилось уже,
Я хочу, чтобы ты был счастливым всегда,
По-хорошему вспомни меня иногда
Как будто небыло холодных зим
А лишь весна на годы опоздала
Я поняла, что ты еще любим
Как-будто я тебя и не теряла
Как тесен мир, нежданна встреча
Нас, как тогда волнует вечер
Ты не буди вулкан остывший
Уже не мой, а просто "Бывший"
Ты просто бывший и незванный
Но всё еще такой желанный
Ты просто бывший и незванный
Но всё еще такой желанный
Ты не смотри с надеждой мне в глаза
И не ищи ответ в моем молчании
Разлуки след еще таит слеза
Но не хочу будить воспоминания
Я не звала и не искала
Когда тебя лишь отдавала
Ты не буди вулкан остывший
Уже не мой, а просто "Бывший"
Ты просто бывший и незванный
Но всё еще такой желанный
Ты просто бывший и незванный
Но всё еще такой желанный
Уже не мой...
Уже не мой...
Ты просто бывший и...
One su ga osudile
bez njegovog znanja mu presudile
prikačile mu
i što jeste
i što nije
a nisu ga pitale
gdje stanuju njegove srece i tuge
i otkud mu srce vel'ko ko Rusija
i otkud mu riječ što razbija kam'
dok sa zmajem bori se sam....
p.s. za moga drugara:)....jer sam jutros čini mi se malo pretjerala....
U ovoj večeri tvoj profil nema preciznih linija,
jer na tvom licu nema granice gde bi počeo tvoj osmeh;
al' on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako teče
i kad odlazi, nikad se ne može reći da li je još ovde,
isto kao i tvoja reč, od koje nikad ne čujem prvi slog
i nikad da prestanemo slušati ono što govoriš,
jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti
te je uzalud pitati kada je došao tvoj dolazak,
jer nam se čini da si bila ovde celog života,
s tim večnim glasom, s tim stalnim pogledom,
s tim nepromenljivim obrisom svoga lica.
Čezare Paveze
Крили су ту страшну тајну од нас и манипулисали су човечанством.
Направили су највећу заверу у историји човечанства.
Владају 1605.година,од уласка Земљине осе у сазвежђе Рибе,али се и њима ближи крај као и човечанству.
Потомци Давида су Јосиф и његови потомци.
Ко је најстарији Јосифов син?
Јаков познатији као праведни.
Он је наследник,он је краљ.
У његово време се ништа није десило,па је морало да се чека на 4881.годину од настанка света.
Тада је морала „дева“ да остане трудна и да роди.
Јаков је био првосвештеник кумранске (есенске) заједнице.
Он је рођен 1.јануара 4840.године,по данашњем рачунању времена,а 7.јанура се слави његово обрезивање.Дан који су нам подметнули као дан Исусовог рођења.
Уместо да постане краљ Јудеје...
Астрално тело (аура – дух) прима из невидљивог и видљивог универзума и прослеђује нашим чулима, којих има пет:
*
чуло вида
*
чуло слуха
*
чуло додира
*
чуло мириса и
*
чуло укуса.
Дух,као партиција душе (композиције), може да се повеже у четвртој димензији са другим партицијама своје душе и да прима обавештења.
Душа је вибрирајуће енергетско поље.Свака душа има своју одређену фрекфенцију вибрације.
Дух (астрал) као саставни део душе (вибрационог поља),има фрекфенцију тренутног записа материје у којој се налази.
Свака душа има свој вибрациони код,који се налази и у вибрационом коду духа(астрала),тако да не може да дође до мешања,као што многи неупућени објашњавају могућност...
Људски ум све конзумира…Нарочито ако је то помпезно и сервирана из медија,а посебно преко филмова и књига.
Да Винчијев код није донео ништа ново,све се одавно знало у појединим
круговима,али…
Било је време да се изнесе на видело полуистина – полулаж…
Писао сам већ о томе како се лансирају писци,редитељи, певачи,глумци,
политичари, па нећу да се понављам…
Шта је истина у да Винчијевом коду?
Само то да је Исус био човек,да је био ожењен и да је имао наследнике.
Истина је и о постојању сионског приората,темплара,опус деиа,језуита…
То се све протеже кроз да Винчијев код а ипак је све лаж!
Контрадикторност.
Када се измешају полуистине и полулажи добију се цинцуле за линцуле.
Да би медијски припремили јавност за будућа дешавања морали су ту...
Истина се најбоље сакрије ако вам се стави пред очи.
То су и моћници урадили,ставили су истину човечанству пред очи, а човечанство у својој заслепљености не види ту истину.
Хришћанство у први план ставља Исусово жртвовање за човечанство и да је Васкрсао.
Црква пропагира да ће сви Васкрснути ако поштују законе и догме које им је поставила и наметнула црква.
Зар се човечанство не жртвује за цркву,у име цркве,за Исуса и у име Исуса, а све то да би могли да Васкрсну!?
Која је то перфидна игра!?
Црква је забранила реинкарнацију-инкарнацију.
А шта вам говори о Васкрсењу???
Да ћете поново бити оживљени,али не у свом телу већ у неком другом…не каже ли и Марија Магдалена то када је видела Исуса…“господар и његов глас али као да је у...
-Uzasna ti je frizura - kaze on mirno, potiskujuci bijes, odlazuci ga: steta da se razgovor odmah prekine, bolje je da se desava i nesto neprijatno nego nista.
-Lijepo mi stoji-odgovara ona strpljivo. I misli tako. Nikad ne prasne, draze joj je da bude mucenica.
-Izgledas kao cudo.
-Oci su ti ruzne. I misli. Pa ne vidis nista lijepo.
-Ostarila si. Farbas kosu da se ne vidi koliko si posijedila.
-Sve zene farbaju kosu.
-Ne sve. Samo one koje zele nesto da sakriju. Ti hoces da sakrijes starost.
-Zbog tebe sam je ofarbala. Da budem ista kao onda.
-Nista ne moze biti isto.
Ostrvo, M.Selimovic
Kao i sve u životu, vaša osećanja mogu biti ili pozitivna ili negativna; posedujete dobre i loše osećaje. Svi dobri osećaji dolazi od Ljubavi! A svi negativni osećaji dolaze od njenog nedostatka. Što se bolje osećate, kao kada osećate razigranost, onda šaljete više Ljubavi. A što više Ljubavi dajete, više ćete primiti.
Što se gore osećate, kao kada ste u očaju, više negativnog šaljete oko sebe. A što više negativnosti šaljete, više ćete je primiti natrag u životu.