Nije lako uvek sebi priznati sve,kada se pogledamo u ogledalo,zar ne?Tada stojimo ogoljeni sami pred sobom..sa nadama,zeljama,strahovima,slabostima..samo karakterno jaki mogu sebi pogledati u oci i videti u odrazu laz ili istinu..i svakako da za svakoga postoji taj dan,kada mora sebe sagledati realno,sa svim osmesima i suzama..i da taj odraz ceka svakoga pre ili kasnije,pa bolje pre nego kasnije..i kada uporno izbegavas to ,srce ima da na bolu uci se onda..i sta ostaje,ako covek ogoljen ostane bez principa,morala,ljubavi..i ume biti tesko...i bese taj period tezak i za nju,prati je od 2oo2.-e...jel bi vredelo,da je rodjena sat ili minut,pre ili kasnije?Kao da ima glupi stelijum,iako nema..kad ide,ide sve,kada ne ide ,ne ide nista..girl koja zivi zivotom krajnosti,gde ne postoje varijante sivog..nije lako biti ona..tesko,a opet jednostavno..sa dlanovima kao jastucima,i koracima vec polako od olova,iako behu laki nekada kao oblaci...srecom,bar zna da se nalazi na pola puta od toga...da ime zapisano po rodjenju,dobije na svojoj snazi.
