Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Sve o dodacima ishrani,online naručivanje,sexy fitness slicice .....samo na http://www.fitnessmonica.rs/
http://www.fitnessmonica.rs/
http://www.fitnessmonica.rs/on-line-prodavnica/proteini
KATEGORIJE PROIZVODA
Jaja japanske prepelice (1)
Sagorevači masti (20)
Kreatini (29)
Vitamini i minerali (23)
Stimulatori hormona (16)
Transportni sistemi i NO reak. (9)
Gejneri (28)
Proteini (41)
Amino kiseline (43)
Sportska oprema (21)
Ostali preparati (38)
PROTEINI
Proteini
Sortiranje:
API WHEY PROTEIN 2.27KG
Proteini su esencijalni za izgradnju čiste mišićne mase, a protein surutke se odavno smatra najboljim izvorom proteina za sportiste koji naporno treniraju kako bi razvili, i zadržali čvrstu, jaku i dobru kondiciju. Sportisti...
Svakome ko to poželi dozvoljavam da ovu pesmu pošalje osobi koju voli.
Ja je poklanjam vama.
Volite ljudi jer samo ljubav može da nas spase.
Zajedno mi smo ljubav
Ja nisam normalan rođen
i nisam sasvim svoj,
ja sam ratnik ljubavi
što s mržnjom vodi boj,
ja sam parčence neba
i kap u okeanu,
osmeh sam na tvom licu
u svakom novom danu,
a ti si od svega pola,
bez tebe nisam ceo,
zajedno mi smo ljubav
i ljubavi smo deo.
Браћо и сестре
Децо наша љубазна
Морамо вас упозорити на противверско и подмукло струјање из иностранства. Ма колико веровали у здрав разум и разборитост нашег света, који још није исцелио љуте ране из минулих ратова, ипак морамо рећи, да се шири комунистички отров, који у нашим данима, изгледа, долази до претећег изражаја.
Прикривен утицај те немани данашњега доба има значај опасности зато, што се она нарочито омладини нашој приказује у једној невиној а примамљивој одећи. Међутим, у самој својој суштини то зло прикрива у себи најстрашнији отров, који непоштедно убија и душевно и физичко здравље. Тај отров разара породицу, грађанско друштво, па и цело народно и државно биће. Он је судбоносан зато, што је заснован на примамљивој и...
sede dve splavarke, srkuću espresso, vrzaju frajere i melju li melju:
Bla bla bla bla blaaaa..bla bla bla bla blaaaa..bla bla bla bla blaaaa..bla bla bla bla blaaaa..
bla bla bla.....bla bla bla...i tako satima, bla bla bla bla blaaaa..
a malj ih gleda gleda gleda, pa reče: e blaaago vama..
:ok:
Gledam,slusam,osluskujem,sta se desava;sta nam se desava u drzavi i sa drzavom,i s nama.
Postoji nesto sto se zove;RAPUS tj.Republicka agencija za postanske usluge!!! Postoji Rep.agencija za jonizujuca zracenje,kao i Nuklearni objekti Srbije!
Imamo Agenciju za zastitu zivotne sredine i Fond za zastitu zivotne sredine,imamo i Javno preduzece Skijalista Srbije!!!!!
Imamo i Javno preduzece Koridor 10,Agenciju za hemikalije,imamo...ko zna jos sta i gde.
Ovo je samo mali popis ustanova koje svi mi finansiramo a njihovu svrhu neznamo.
Zaista necuveno,pa to bi bio izdatak i za americki poreski sistem u najboljim danima USA.
A pri tom, svi moramo da stezemo kais,otpustanja ljudi na sve strane,ali kod establismenta nema zime,oni zive...
Овом аналогијом Шопенхауер је описао сам темељ своје филозофије; изнео ју је у делу "Воља у природи" и током целог свог рада често се освртао на то као необично важно за разумевање његове мисли.
У аналогији се ради о томе да покаже два начина приступу догађајима око нас. Један је спољашњи, а други унутрашњи. Један сазнаје представу а други вољу.
Све што је у сазнању, прошло је кроз априорну форму сазнања тј. каузалитет и показује се као нужно. Али, апсолутну нужност имамо само у геометрији, артиметици и логици тј. тамо где до сазнања долазимо а приори, без потребе за било каквим спољашњим искуством.
Међутим, чим наиђемо на неки суд који у себи има емпиријски, спољни елемент, самим тим аподиктичка, неоспорна нужност нестаје...
...
Ćuti
Molim te,
samo ćuti
i pusti me
da ti kažem
ono što sam ti
već odavno trebala reći..
Ako budeš odlučio
da dodješ,
bojim se da nećeš doći.
Ako budeš zakasnio,
makar i malo,
moje srce će biti
kao na dlanu
preplašena ptica..
I moja ljubav,
ili je to samo
nerazumna strepnja,
boleće me mnogo.
I zato,
ako dolaziš
ne smeš da oklevaš.
Jer,
sutra možda sve
bude kasno...
I nisam ti još rekla
ono što si želeo
da čuješ,
a ja potiskivala:
kako si mi
i koliko
potreban....
....
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
BISERNE KAPI
Sinoć......zapravo noćas, negde oko 1,30 već spremna za spavanje odlučuje da izadje u noć. Samo želja da oseti vetar koji se smirio ali ipak duvao i mir u sebi, za sebe, oko sebe. Noć je nakon nevremena postala tiša....znatno tiša....a opet, pravila je buku. Preko spavaćice ogrnu prsluk, ponese i čašu sa šumećom tabletom vitamina koja se još u vodi vrtela u krug topeći...
Obala mojih traganja
Dvorac sam sagradila
zanosom svojih zelja
pelin ljubavlju zasladila
al' prazna ostade postelja.
Nadanja u pesku sazidala
talase neznoscu pitomila
srce na komade kidala
najzad se sasvim slomila.
Oblake bele u plavo bojila
sunceve zrake u oko donela
sebe od sebe na tren odvojila
patnju sam samo ponela.
Verovala jednom potpuno
ljubila mahnito, strasno
moj brod je vec potonuo
znam da sada je kasno.
Slovenska
ovako posto uskoro punim 18 god i pravim 'veselje' jos malo kao i svadba, htela bih da vas zamolim ako neko ima neku ideju za tekst pozivnice....ne bih zelela da bude nesto tipa;''svojim prisustvom uvelicajte nase veselje...'' bla bla bla....ako ima neko ideju neka salje sto pre to bolje....bilo bi odlicno da to bude neki stih nesto neobicno...hvala unapred :) :D :D
Danas se navrsava 50 godina od kako je jedan hrabri mladic poleteo u svemir - prvi put covek je obleteo svoju planetu i vinuo se u orbitu. Pošto je postojаlа velikа verovаtnoćа dа misijа ne uspe i Gаgаrin pogine, nаprаvljenа su tri sаopštenjа zа štаmpu, jedаn u slučаju uspehа i dvа u slučаju neuspehа. Kontrolori nа zemlji su tek nаkon 25 minutа ustаnovili dа je dostigаo stаbilnu orbitu. Vostokom 1 je uprаvljаno аutomаtski, pošto medicinsko osoblje i konstruktori letelice nisu bili sigurni kаko će ljudsko biće reаgovаti nа bestežinsko stаnje, pа su ručne kontrole bile zаključаne kаko Gаgrin ne bi sаm uprаvljаo letelicom. Let je trajao sat i 48 minuta.
Pokusavam da zamislim o cemu je Gagarin tada razmisljao, kako se osecao. Njegov lekar...
Лепо рече мој пријатељ Славиша К. Миљковић да нико ништа не разуме док се све не назове правим именом.
И наша пословица каже: “ Говори србски да те цео свет разуме! „
Због тих пословица говорићу србски, а моралисти нека се саблажњавају.
Пословица каже : “ Мислиш да си ухватио Бога за *****? „
Та пословица се односи на оне умишљене паметњаковиће и мудријаше који се курче без покрића.
На оне који немају грама мозга, али имају лажну потпору.
Ова пословица добро дође да се објасни мишљење свих оних који су дотакли 4-ту димензију.
Сви су они умуслили да су ухватили Бога за ***** а нису га почешали ни по табанима.
Видели су то што су видели, искористили то што су искористили, дали по неки допринос човечанству(?) више на штету него на...
Nad glavom mi ko oblaci
kruže crni gavrani,sprema se jaka oluja,
ka tebi me još vuče neka struja.
Ne znam da stanem pa idem
protiv sebe, život bih dala
da sam sad kraj tebe.
Neko mi kaže, nastradaćeš tako,
al ovako da voli
ma to ne može svako.
Znaš da telo tebi se predaje,
otvaraju se čežnje zlatne odaje.
Želim da osetim topli dah,
i tvoj pogled koji po meni pliva,
da me razbudiš, da me razmrdaš,
da osetim da sam živa.
Nema kajanja, ta reč
se zauvek briše,
ja znam da možemo bolje,
ja znam da možemo više.
Daj mi koji dodir i pokloni
dragocen delić sebe,
misli me bole a sećanje
po duši počinje da grebe.
Kao da molim dok čekam,
dok venem,
ne mogu svemu leđa da okrenem.
Najzad sam videla mesec u punom njegovom sjaju
i sve zvezde što za moje želje padaju.
Ovim stihovima što mislim da mogu da te vratim
bodrim sebe da se to desiti neće,da treba da shvatim.
Moje misli plove tebi jer ne znam za drugo
u meni postojiš i traješ već dugo,predugo.
Pravi je tren da stanem, dok duša jače ne zaboli
na ovako svežu ranu, molim te, ne dosipaj soli.
Tebe jutrom telo želi da oseti, a dobro znam da
ove niti niko neće raspleti.
Dok slutim da teže ću bez tebe dane podneti
tek neka sitnica me slomi,što me na tebe podseti.
Necu ovo nazvati nikako jer plašim se kako bi zvučalo
samo će mi laknuti što prolazi ono što me je mučilo.
Nisu tvoji dodiri bili lažni,ostavili su tragove koje osećam
bar dali su mi opravdanje da...
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
BARICA
Barica......
Stoji mi u duši
kad god pogledam u samu sebe
gde god duša da mi krene
na tamo ili na vamo
moram da je preskočim.
Malena.....uporna....
duševno jezerce
nastalo od tri suze.
Cakli se
i tiho stoji mi u duši
tek da moj mir stalno ruši.
Kažem joj lepo
"ajde, skloni se...
ispari.....
nestani....
idi....."
neće......
ćuti i kao ogledalce stoji
i dane mi broji
ta barica od...
Kad popijem prvu
ona mi se javi
i do jutra ranog
pretura po glavi
Kad popijem drugu
da misli zajazim
pretura po srcu
ko da nešto traži
Kad popijem treću
da je se rešim
ona se opet
sa dna čaše smeši
Tad razbijam čašu
i uredno platim
da ne može više
u nju da se vrati
I kad pomislim
da gotovo sve je
ona mi kroz vene
žeravice seje
Milan Višnjić
Kad ljubav odlazi
čini to
poput lopova u mraku:
nečujno hoda na prstima,
u ruci joj cipele.
Najpre vešto izbriše
tragove:
umiri ruke ljubavnika,
utiša muziku,
uredno peškire
u kupatilu složi,
sa zida pokupi slike
i oduva čarobni prah
od koga soba svetluca.
Kad ljubav odlazi,
čini to noću.
Na spavanju nas ostavi
i mi se izjutra probudimo
iznenadjeni:
sa rupom u srcu,
na mestu gde je ona
nekada bila....
Ps.
A ti..ti si zvijezda zaspala na mom dlanu
i ja te čuvam,i ne dam,i nemoj da se bojiš.
Ako već budeš bodež i napraviš nekakvu ranu
i tad ću da budem sretan što uvijek negde postojiš
Miladin Berić
....
Jedva cekam da te vidim...
Da ti pricam koliko mi znacis.Da stavim milion poljubaca na najsladje usne...
Toliko reci zelim da izgovorim za tebe...reci
najlepsih,najsladjih,bezobraznih,ceznjivih...reci ljubavi,pozude,neznosi i strasti...
Da te volim...usnama ,rukama,bedrima,jezikom,celim svojim telom i bicem
Najvise...Najsladje...Najlepse...onako kako znas da umem...onako kako voli zaljubljena zena...
Zelim da mi budes veliki meki oblak u ciji cu se zagrljaj ususkati svaki put kad mi trebas
Zelim da budes tu,uvek,da me ne das nikom i da me cuvas od svega...
Trebas mi...
Samo sam
TVOJA
Plamen se polagano širi, miluje dno tave. Za nekoliko minuta voda će provrijeti. Ne mogu čekati, želim to sad i odmah. Ubacujem luk, češnjak i slaninu. Opet čekanje ,miješanje, čekanje. Ne mogu. Želim to sad i odmah.
Kad bih odlučivala, kuhanje bi bila olimpijska disciplina. Smiješim se pri samoj pomisli na to.
« I natjecatelj broj sedam posustaje u guljenju krumpira, dok ga naveliko pretječe domaćin, kojem je sir već izriban, a mrkva očišćena!»
Stanem i ne mogu vjerovati koliko mi je vremena trebalo da se sjetim zadnje namirnice i radnje povezane s njom. Očišćena mrkva? O Bože.
Ljudi moji, ja umirem od treme. :sad2: Drugačija bi situacija bila da je radio Vlada Magaš ili bar moj kum (mislim, najbolji hirurg među KV veterinarima) i da nisam prisustvovala, tj. asistirala, ali ja umirem. Sačekaću još koji minut pa zovem m's d da vidim je li uopšte izašla živa iz noći, ako jeste, trčim na bus u 9 da joj menjam flaše sa vrućom vodom.
A tek bebe... :sad2: Jeste da liče na tek rođene tasmanijske đavolčiće, bilo ih je 4, onako goli, crveni, ali već se vide šapice sa sve prstićima, uši i repići. I puno plodove vode i krvi na sve strane, jedva smo je posle koliko-toliko očistile.
Za neupućene, sterilisala sam sinoć kerušicu koja mi je pre oko mesec dana došla u dvorište, nastanila se prvo u dubini imanja u napuštenoj...
(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SAMO OBIČAN DAN
Ne želim da znam
Da postoji nemir
Nespokoj i strah
Jer to me mrvi u prah.
Ne želim da budem prah.
Ako nespokoju kažem „udji“
Onda moj spokoj
Na ista vrata izlazi
Prag mog mira prelazi.
Ne želim da mir mi ode.
Spokoj lako izadje
Za ćošak časkom zadje
Ali se teško vrati
I uvek ga tuga prati.
Ne želim tugu.
Želim da mir gostim
Kao najvoljenijeg gosta
Kolače od stiha da...
СПОМЕН НА МОНАХА
МОНАХ који у овај дан радосно умре, јер никога у животу не осуди. О њему преподобни Анастасије Синајски казује ово: Један монах провођаше све време у сваковрсном нехату. И пошто тако проведе живот, он се приближи крају. И кад се разболе на смрт, и би на издисају, он се нимало не уплаши од смрти, него се растајаше од тела са сваком благодарношћу, весео и осмехујући се. А присутна братија и оци са игуманом рекоше му: Ми смо видели, брате, да си у нехату провео свој живот, и не знамо, откуда ти у овај страшни час таква безбрижност и слатко осмехивање? Него, окрепљен силом Исуса Христа Бога нашег, подигни се и реци нам, како бисмо сви сазнали, и прославили величину Божју. - Брат се подиже мало са одра и одговори им...
Композиција је инспирисана догађајима из српско-турског рата, 1876 када се велики број руских добровољаца борио на страни српске војске.
:vatromet: