Blogovi

Čarobno drvo

Čarobno drvo

Nekada davno, u mom gradu (koji je nekada bilo selo) je postojao običaj da se po rođenju deteta zasadi i jedno drvo. Nisam siguran kakva legenda stoji iza tog običaja, ali jedna od zvaničnih je da se na taj način privlačio duh drveta, koji bi dete čuvao tokom života. Takvo drvo bi bilo izuzetno poštovano, „drvo rođenja“, i smatralo se nesrećom ukoliko se ono osuši, ili mu se nešto desi. Međutim, kako je točak vremena odmicao dalje, i kako su se paganski običaji postepeno gubili, i zamenjivali praznom ritualistikom bez pravog značenja i sadržaja, tako se izgubio i značaj drveta rođenja. Tu i tamo bi neka stara baka iz komšiluka ispričala kako je to nekad izgledalo, ali je niko nije shvatao ozbiljno. U dobu smo kada hrlimo...
EH…..OVAJ VETAR

EH…..OVAJ VETAR

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci) EH…..OVAJ VETAR Eh……ovaj vetar što kroz mene juri I sve mi nekako misli smuti Radost pomuti žurbu neku stvara Te mi misli jure I neka zvonca u meni zvone I šta mi zvukom svojim govore? Eh....ovaj vetar Duša mi svira kao stari gajdaš A ove misli ....davne i setne K’o stari pajtaši kada se sretnu Tugu za prošlim u reči umetnu Tako i meni sad davne tuge Uz gajde donose misli duge. I suza...

Самураји

У овим несталним годинама XX века није било политичког или друштвеног концепта који би био мање актуелан од једне наследно ратничке владајуће класе. И заиста, већина људи већ при помену »елитног друштва« осети силну и непријатну одбојност. То потврђују историјски примери норманских барона, шпанских племића (хидалго) и пруских официра. Њима треба додати и класу буши или, како је још називају, јапанску ратничку класу, познатију као - самураји. Понекад има неспоразума у схватању историје, карактера, вере и положаја самураја, посебно у друштвима која се прилично разликују од јапанског. Ова искривљена схватања су плод дубоких емоција и често су то биле две крајности — обожавање и гнушање. Захваљујући живом сећању на Тогово...

Neka me neko probudi!

Žurim, ulazim u lift... I tu je... On... San... San snova svake žene upakovan u odelo crne boje, krajnje poslovnog izgleda, zavezan u kravatu! Njegove tamne oči prelaze preko svakog dela mog tela, a ja želim da ih zadržim mojim pogledom. Smeška se. Kao da granice lifta nestaju, mi nismo u liftu ili se bar samo tako osećamo. Nešto nepojmljivo se događa. Govore mi njegove oči. Govore tako rečito hiljadu stvari od jednom i sve u isto vreme. Stižem sve da pohvatam i prilazimo jedno drugome. Bez i jedne jedine reči. Tu smo. On i ja. U našem Raju. Ali, kako kroz ona zatvorena vrata direktoreve kancelarije tapacirana sunđerom da se slucajno kroz njih ne bi čuli uzdisaji sekretarice, ja cujem neki žagor ljudi i osećam gurkanje. Osvešćujem se i...

Kako da te zaboravim...

Kako da te zaboravim? Procvetaju mi zenice kada zalutas u polja moje mladosti. Sazvezdja nebeska padaju po mom osmehu kada mi u susret dolazi dragi lik suncevim zracima ocrtan. Kako da te zaboravim kada se kao carolijom senka tvoja pripila uz mene.

LIK U OGLEDALU

Pogledaj svoj lik u ogledalu i reci ima li traga mom osmehu sto sam tebi namenila kao precutni zavet ljubavi. Volim te osmehom dok ti se ljubavlju osmehujem.
EH...TE MAJUŠNE STVARI...

EH...TE MAJUŠNE STVARI...

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci) EH...TE MAJUŠNE STVARI... Da....ima ljudi koji osmehom boje dan i taj im je osmeh na licima povazdan imali il nemali misao im vedra kao da vetar uvek...ali baš uvek duva u njihova jedra. Da nije tako znamo svi na bajku da ne liče životi njihovi. a opet....lepši nam izgledaju njihovi sni valjda zbog vedrine koja u njima spi. I snaga neka prosto.....juri iz njih kao konjanici žustri sa...

kako tuznih ljubavi ima

i niko bas nece znati niko ni ne mora da zna kako ti srce postane hladno onda kad se suvise da i zasto jos mislim o tome kad svakoj ljubavi dodje kraj. svaki pocetak dodje i prodje i sve ti lici na oprostaj kuda si posao tu si i ostao pa si se jednom ipak vratio i reci mi sad sta je preostalo kad svoju si istinu shvatio puno je tuznih na ovom svetu i bilo bi suvisno opet plakati sve ce to proci. o, da li ce stvarno? ne vredi tapkati. u mestu tapkati

Meda

Ostah bez oka jer usne mi nedaš Daješ srce? A jezik ti je u drugom moje te stežu vrce I tako, južnom prugom jer njemu veslaš ronim za dugom draguljom za gunom (skoro 100 pregleda) bud@ (skoro 35 000 000 youtube pregled, a prodala se fufa!) Vreme ne leči, a gubimo ga kao poljubac upućen našoj tami bez odjeka -- bud@

Ajde..

E, pa idi.. Idi kud hoćeš, s kim hoćeš mene zaboravi. Ne uzimaj kišobran jer kiša je stala i ne zaboravi da kupiš hleb u onoj pekari u General Ždanovoj.. Kad kreneš, kreni polako i ne vraćaj se. Ostani tamo gde si krenuo, a cigarete ću kupiti sama. Prošetaću nove cipele i smeškaću se prodavcu iz one prodavnice preko puta Djurdjine kuće.. I ne treba da ti bude teško da odeš iz tople postelje koju smo i noćas gužvali.. Ajde, idi..idi već jednom..kreni... Doručak je u devet...

Мисли у ноћи

Ноћас си тако далеко а моје те руке траже да те стегну и задрже не само на једну ноћ или само до јутра већ бескрајно дуго толико да немам ни мисао која би то време обухватила а камо ли реч која би га некако изразила Једном је Плећати рекао да Бога је тешко разумети и немогуће изразити речју Ја се, ето, осећам тако кад ово према теби у речи желим да преточим Зато ћу ти рећи само најбитнија си ми баш таква каква јеси, ја сам твој, свеједно да ли ме хоћеш или нећеш ја сам просто твој

О једном опиту Литургије...

Литургија, Литургија, Литургија… могло би се о њој вековима причати и остати још увек без одговарајућих израза. Она дарује онтолошку промену моје природе и свачије природе. То ми је гарант онога што ће доћи и да свет који додирујем, удишем и једем није коначна и једина стварност. Она јесте благодатна мистагогија. Колико год да одем на Литургију мрзовољан, слаб, расејан, поспан, итд., дакле, свиме ониме што јесам у својој палој историчности, током Литургије све испарава и постаје нова твар. Колико пута сам само отишао на њу превише оптерећен проблемима у породици, на послу, у емотивној вези, или чиме већ, а опет бих сваки пут излазио на други начин у некој нествореној радости. Тако сам жељан не да се ослободим проблема који чине моју...
U OKU ŽENINOM

U OKU ŽENINOM

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci) U OKU ŽENINOM U oku ženinom je i osmeh i suza bol što je kida i misao lepa i greh roda njenog i ljubav poroda odstrel od života i sva ljubavi lepota krv i znoj predaka i život nedaća u oku ženinom je život žuljevi i udarci kao i poljupci sva strast iz duše u oko joj dodje tu zastane i podje kod dragog joj dodje u oku ženinom sva njena je slabost i sva njena snaga sav je dar od Boga i sva...

Pu, KAKAV SI TO BRE ČOVEK!

Dragi prijatelju, ovih dana sam sreo starog skolskog druga kome se dan ranije dogodila nepredvidjena situacija a ja ti je prenosim kako mi je ispricao: Juce crkavam od gladi, jedva cekam kad cu kuci, pa na autobusku stanicu kupim BLIC i Mancmelou, da zavaram glad dok ne stignem kuci. Sednem na klupu i zevam odakle ce naidje autobus kad se pojavi jedan OGROMNI, celavi tip, stra da te uvati. Sede do mene.Ja nastavim da gledam niz ulicu kad poce da suska do mene. Pogledam, on otvorio Mancmelou i jede! Ja ne verujem! Sta da mu radim, ce me pojede. A opet, ja mrtav gladan pa si pruzi ruku da uzmem makar jedan Manc. Uzedo a jedan, on odma za mnom drugi raspakova i strpa ga u usta. Lele, sve mi pojede! Ja se presrami, uzedo jos jedan Manc...

Ima ljudi

Ima ljudi običnih malih koji su možda komšije naše kojima nikada ništa ne fali i koji se životnih iskušenja ne plaše Ne uživaju u velikom blagu al im to raspoloženje ne kvari Ne znam odakle crpe snagu možda u čari malih stvari Ima ljudi koji se uvek smeju iako im sa neba ništa nije palo ljudi koji jednostavno umeju da budu zadovoljni sa malo Ima ljudi na čijim usnama osmeh nikad ne bledi ima ljudi medju nama koje tuga nemože da pobedi Kad bi mogli svet da ozrače zaraznim osmehom svojim nestale bi sve slike mračne u očima i mojim i tvojim Milan Višnjić

Agencija za zastitu potrosaca, prica za naivne

Evo kratke price o iskustvu koje sam imao: Kupio sam frižider u Centru Bele Tehnike i platio oko 500 evra. Nekoliko meseci nakon kupovine frižider se pokvario. Pozvao sam servisera koji je u roku od 5 dana došao i što se po narodski kaže okrpio. Međutim nekoliko dana nakon toga frižider se ponovo pokvario. Ovakva situacija se ponavljala nekoliko puta. Naravno frižider je sve vreme bio u garantnom roku. Medjutim kako se garantni rok približavao kraju, prilikom poslednjeg kvara (četvrtog - petog) ja sam odlučio da tražim da mi se frižider zameni. Međutim zvanični serviser mi je na to odgovorio da ne mogu zameniti frižider koji se može popraviti. Zbog ovoga sam tražio pomoć od Agencije za zaštitu potrošača, ali kako tamo radi gomila...

МАЈМУН РАДИ ШТО МАЈМУН ВИДИ

МАЈМУН РАДИ ШТО МАЈМУН ВИДИ Одавно је позната психолошка крилатица да „МАЈМУН РАДИ ШТО МАЈМУН ВИДИ“. На проучавању и усавршавању тог феномена радили су читави тимови научника и довели га до савршенства. Захваљујући истраживању на нискофркфентним таласима који утичу на људски мозак, а у циљу потчињавања и поробљавања човечанства, добијени су нус производи : радио и телевизија. Иначе за неупућене – рад на харфи или харпу - су усавршила два највећа зликовца : Нојмен и Тесла. Први пут су радио таласи ниске фрекфенције примењени у Немачкој, када је Хитлер „запалио“ Немце и потпомогнут са „господарима рата и бизниса“ направио покољ у читавом свету, тражећи истовремено и реликвије које би му послужиле у езотеријске сврхе. Радило се интезивно...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top