(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
BISERNE KAPI
Sinoć......zapravo noćas, negde oko 1,30 već spremna za spavanje odlučuje da izadje u noć. Samo želja da oseti vetar koji se smirio ali ipak duvao i mir u sebi, za sebe, oko sebe. Noć je nakon nevremena postala tiša....znatno tiša....a opet, pravila je buku. Preko spavaćice ogrnu prsluk, ponese i čašu sa šumećom tabletom vitamina koja se još u vodi vrtela u krug topeći se.....nestajući....prelazeći iz jednog u drugi oblik. Uze i cigarete i izadje u rominjajuću noć.
Kiša pada, onako sitno skoro jesenje . Nebo je svetlo sivo bez zvezda, nekako svuda isto, jednobojno. Kada je u toj boji obrisi krošnji se vide jasnije jer im ne smeta raskoš neba....kompromis....ma da.....proleće ume nekad tako da liči na jesen......isto a različito. Na vratima kuće pozdrav vetra.....“hej mala, stigla si“. Sede za sto na mestu u zavetrini na malom tremu...uplete noge oko nogara stolice. Metal dodirnu golu kožu.....i prija i ne prija. Prohladno je i ne smeta joj ta hladnoća ali je oseća. Više prija i tera je da se uvuče u sebe, u svoje misli u kojima je nekako tiho i lagano, bez pompe i žurbe skoro celo veče. Još jedan poljubac vetra dok prinosi čašu ustima gledajući tabletu koja je postala kao zrno pirinča....“nestajanje je samo prelazak“ pomisli dok je uzimala gutljaj. Kiselkasta tečnost kliznu niz grlo....lagano.....tiho.....uzdah...zapali cigaretu, sklopi oči, isprazni glavu.....nema misli....samo osećaj što nosi noć. Mir......
Kapci se podigoše i pogled pade u fontanu....kapi kiše nestaju u vodi jezerceta praveći krugove....mnogo krugova čiji se talasići sudaraju....i posta kap u krugu ili krug ili voda jezerceta....isto a različito.....sve u jednom u deliću sekunde...
Zimzeleno rastinje okolo privuče joj pogled....sija se jarko zeleno sa granama nadvijenim nad vodu krugova....dva žbunića nečega čemu ne zna ime ...nešto što u jesen postaje tamno zeleno a u proleće svetlo zeleno sa šarama po malenim gusto sabijenim listovima....kako je poraslo ...toliko da je prešlo kamenu ogradu fontane i ogledalo se u vodi.....i ovaj drugi je baš porastao..tako lepo i prirodno izgledaju ta ogledala njihova...i šta vidi.....samo sebe.....i posta grana nad vodom što u svoj odraz gleda....
Oko nastavi svoj put....trava se cakli kao neugažen sneg kad dobije onu koricu odozgore....kakva zelena boja..prosto je fluorescentna. Okupana u kiši......milion zelenih kapi.....i posta okupana trava....
Kruška je u cvatu....sva u belom kao mladevesta. Bele kapi svuda po belim cvetovima....ne, ne vidi ona kapi ali zna da su tu....neke skliznu sa latica u travu koja ih nežno dočeka a neke ostanu kao biserčići na mladinoj haljini.....i posta biserni cvet kruške...
Mladi listovi ruža dočekaše njen pogled smelo.....zanosni u svojoj snazi proleća ...isijavaju snagu i sada u ovoj tihoj vetrovitoj noći.....čuvari ....čekaju vreme da se preobuku u nove odore....za sada se samo ponosno šepure razmećići se samo idejama i budeći maštu da sanja o budućij lepoti.....oseti snagu bodljikavih žbunova i posta ruža....
Svetiljka kraj kapije obasjava ulaz. Mokro crno gvoždje kapije se sija pod bledom svetlošću....i vidi se kiša kako pada ukoso.....tiho i uporno....mir u snazi....kapi kiše na svetlosti u noći....i posta kiša....
Dogorela cigareta joj oprlji prste.....ugasi je u pepeljari, popi naiskap vodu iz čaše....vetar se uplete oko bosih nogu u papučama....“hajde mala, vreme je za miran san...ponesi sve svoje biserne kapi“....
I ode kiša u san.....
PS Dobro vam kišno jutro.....
