Ћирилица у очима агресора
Никоме не бих пожелео да му комшија воли децу више него он сам. Ако то ипак доживите, не сумњајте у комшију, јер ко зна из ког разлога он воли вашу децу. Почните озбиљно да сумњате у себе. Не стидите се своје деце, не стидите се комшија, стидите се сами себе.
Ако комшија више брине о вашој деци него ви, то не говори о његовој доброти, него о вашој слабости. Али ни тада, не мењајте децу, не мењајте комшилук, мењајте себе. Исто важи за језик и писмо. У конкретном случају, реч је о нашем једином, Уставом загарантованом писму, српској ЋИРИЛИЦИ.
Ма колико је волимо и носимо у срцу, а скривамо је од других, ништа не постижемо. Писмо је као уметност, постаје вредно само када је доступно свима и када га јавно...