"Prednost naše vrste leži u sposobnosti da akumulirano znanje prenosimo generacijama. Najsporiji među nama mogu za par sati prikupiti ideje za koje je retkim genijima bio potreban ceo život da ih postignu.
Ipak, ono što je upečatljivo to je naš izbor tema za koje smatramo da su nam potrebne za obrazovanje. Naša energija je u ogromnoj meri usmerena ka materijalnim, naučnim i tehničkim temama, a udaljena od psiholoških i emocionalnih.
Mnogo brige zadaje pitanje koliko će sledeća generacija biti dobra u matematici; vrlo malo oko njihove sposobnosti za brak ili ljubaznost. Provodimo mnoge sate u učenju o tektonskim pločama i formiranju oblaka, a relativno malo da shvatimo stid i bes.
Pretpostavka je da emocionalni uvid može biti ili nepotreban ili suštinski nepoučljiv, jer leži izvan razuma i metoda, tako da je nereproduktivan fenomen koji je najbolje prepustiti individualnom instinktu i intuiciji.
Ostavljeni smo da pronađemo sopstveni put oko naših komplikovanih umova - potez koji je frapantan (i mudar) kao i sugestija da svaka generacija treba da ponovo otkrije zakone fizike sama."
Alain de Botton
- Emocije, misli i razum se često razdvajaju, suprostavljaju ili se daje prednost jednim na račun drugih pošto se ne shvata njihova prava svrha i značaj. Postoji razlog zašto nam ih je priroda/bog dala. Stvaraju unutrašnji pokret i dinamiku neophodnu za razvoj smisla ili inteligentnog života.
Znanje koje obuhvati sva tri elementa ili koje sadrži emocionalnu dubinu i razumsku visinu postigne mudrost u vidu intelektualne širine koja stvara blagostanje. U znanju koje ima samo intelektualnu širinu, bez emicionalne dubine (ljubavi i saosećanja) i kojem nedostaje moralni kompas, posto izostavlja savest, nema mudrosti. Takvo znanje vodi na stranputicu i kad tad se ispolji kao štetno. Razvoj nauke je potreban i koristan, ali se mora rukovodi etičkim i humanim principima. Bez toga nema napretka.
Ipak, ono što je upečatljivo to je naš izbor tema za koje smatramo da su nam potrebne za obrazovanje. Naša energija je u ogromnoj meri usmerena ka materijalnim, naučnim i tehničkim temama, a udaljena od psiholoških i emocionalnih.
Mnogo brige zadaje pitanje koliko će sledeća generacija biti dobra u matematici; vrlo malo oko njihove sposobnosti za brak ili ljubaznost. Provodimo mnoge sate u učenju o tektonskim pločama i formiranju oblaka, a relativno malo da shvatimo stid i bes.
Pretpostavka je da emocionalni uvid može biti ili nepotreban ili suštinski nepoučljiv, jer leži izvan razuma i metoda, tako da je nereproduktivan fenomen koji je najbolje prepustiti individualnom instinktu i intuiciji.
Ostavljeni smo da pronađemo sopstveni put oko naših komplikovanih umova - potez koji je frapantan (i mudar) kao i sugestija da svaka generacija treba da ponovo otkrije zakone fizike sama."
Alain de Botton
- Emocije, misli i razum se često razdvajaju, suprostavljaju ili se daje prednost jednim na račun drugih pošto se ne shvata njihova prava svrha i značaj. Postoji razlog zašto nam ih je priroda/bog dala. Stvaraju unutrašnji pokret i dinamiku neophodnu za razvoj smisla ili inteligentnog života.
Znanje koje obuhvati sva tri elementa ili koje sadrži emocionalnu dubinu i razumsku visinu postigne mudrost u vidu intelektualne širine koja stvara blagostanje. U znanju koje ima samo intelektualnu širinu, bez emicionalne dubine (ljubavi i saosećanja) i kojem nedostaje moralni kompas, posto izostavlja savest, nema mudrosti. Takvo znanje vodi na stranputicu i kad tad se ispolji kao štetno. Razvoj nauke je potreban i koristan, ali se mora rukovodi etičkim i humanim principima. Bez toga nema napretka.
