Gips je imao veliku vaznost u skulpturi od antike do danasnjeg dana. Jeftin je, lak za rad, perfektan medijum za umetnika da izrazi svoju ideju brzo, u kroki formi. Gips je dobar za izlivanje, kopiranje I koriscen je u tu svrhu od vremena anticke Grcke.
Tokom 16 veka bio je popularno medju evropskim kraljevima i bogatim ljudima ukrasavanje palata kopijama cuvenih antickih skulptura. Vrlo rano je shvacen znacaj i pedagoska vrednost gipsanih kopija antickih skulptura za studente umetnosti, jer nisu mogli svi da putuju i vide originale, i da ih crtaju kako bi dobili osecaj za lepo. Tokom vremena ovo izucavanje anticke estetike je uslo u obaveznu nastavu na umetnickim akademijama. U to vreme su osnovane i prve livnice u Evropi gde su formirane kolekcije gipsanih kalupa antickih skulptura. Otud danas u svim muzejima umetnosti u svetu, kao i na svim umetnickim skolama postoje kolekcije gipsanih otisaka znacajnih skulptura.
Tokom svog zivota Mikelandjelo Buonaroti je stalno bio u papskoj sluzbi, a takodje je radio narudzbe za vladare i mnoge visoke crkvene dostojanstvenike. Jedina tri manja rada uradio je za kuce trojice bogatih trgovaca.
Jedan od njih je ”Piti tondo”- ovalna reljef skulptura. Na ovalu su predstavljeni Bogorodica, mali Isus i mali sveti Jovan Krstitelj. Mikelandjelo je ovde koristio staru vizantinsku ikonografsku predstavu – Deisis /molitva/, koju je prilagodio svojoj ideji.
To je upravo trenutak kada je Bogorodica procitala u knjizi prorocanstvo o sudbini svog sina. Njen pogled uprt je u buducnost i ona vidi sta ce se desiti. Potvrda njene vidovitosti je traka oko njene glave sa likom krilatog andjela. Ta traka takodje simbolizuje tugu majke pred sudbinom sina.
Ovu skulpturu Mikelandjelo je isklesao neposredno pre zapocinjanja Davida i smatra se da je koristio isti model za oba lika, jer Bogorodicino lice - nos, oci i usta - ista su kao kod Davida.
Tokom 16 veka bio je popularno medju evropskim kraljevima i bogatim ljudima ukrasavanje palata kopijama cuvenih antickih skulptura. Vrlo rano je shvacen znacaj i pedagoska vrednost gipsanih kopija antickih skulptura za studente umetnosti, jer nisu mogli svi da putuju i vide originale, i da ih crtaju kako bi dobili osecaj za lepo. Tokom vremena ovo izucavanje anticke estetike je uslo u obaveznu nastavu na umetnickim akademijama. U to vreme su osnovane i prve livnice u Evropi gde su formirane kolekcije gipsanih kalupa antickih skulptura. Otud danas u svim muzejima umetnosti u svetu, kao i na svim umetnickim skolama postoje kolekcije gipsanih otisaka znacajnih skulptura.
Tokom svog zivota Mikelandjelo Buonaroti je stalno bio u papskoj sluzbi, a takodje je radio narudzbe za vladare i mnoge visoke crkvene dostojanstvenike. Jedina tri manja rada uradio je za kuce trojice bogatih trgovaca.
Jedan od njih je ”Piti tondo”- ovalna reljef skulptura. Na ovalu su predstavljeni Bogorodica, mali Isus i mali sveti Jovan Krstitelj. Mikelandjelo je ovde koristio staru vizantinsku ikonografsku predstavu – Deisis /molitva/, koju je prilagodio svojoj ideji.
To je upravo trenutak kada je Bogorodica procitala u knjizi prorocanstvo o sudbini svog sina. Njen pogled uprt je u buducnost i ona vidi sta ce se desiti. Potvrda njene vidovitosti je traka oko njene glave sa likom krilatog andjela. Ta traka takodje simbolizuje tugu majke pred sudbinom sina.
Ovu skulpturu Mikelandjelo je isklesao neposredno pre zapocinjanja Davida i smatra se da je koristio isti model za oba lika, jer Bogorodicino lice - nos, oci i usta - ista su kao kod Davida.
