Vlaška odgonetka 01

Mrkalj · 20.05.2023. u 00:27

Vlasi su naziv dominantno za Slovene unutar države Rima, a Sloveni za Slovene izvan Rimskog limesa. Moje viđenje je da naziv vlah dolazi od slovenskog izraza za roba (vlak - sluga, rob; vlak od glagola vući), dok naziv sloven predstavlja "one koje razumeš, koji govore tj. slove" (a Nemci, oni koji kada govore zvuče kao kad govore nemi ljudi; Wendi i Veneti - oni koji šuškavo govore, kao "vetar"). Naknadno tokom srednjeg veka, reči Servus i Sclavus postaju izrazi za sluge i robove; budući da su rimski robovi često među Slovenima lovljeni, ti su Sloveni, izvan granica Rima, po svojim ulovljenima, Slovene iz Rima, prvo te uhvaćene, a onda sve ostale Srbe u Rimu zvali robljem, dakle vlaki (up. sa vlaki na moru - morovlaki, morlaki), kasnije vlahi. Posle se to ime vlak među stanovnicima severno od Države Rim uopštilo za sve stanovnike Rima, što se održalo kod nekih severnjaka do danas kao ime Italije i Italijana, te kod nas za poromanjene Srbe - današnje Vlahe. Vitezović kaže da su Vlasi bili nazivi za rimske skalvinije po Balkanu, a ono što 100% nisi znao je potvrda u sinonimnosti vlah=rob koja je očuvana čak i u keltskom Velsu, odnosno u ranosrednjovekovnoj Engleskoj gde je "latinska reč za Vels - Walh (dakle, Vlah)" posvedočena kao sinonim za roba. Taj srpski element koji je uspevao da živi nezavisno i samoodržano u rimskoj državi dominantno bavio se stočarstvom jer je tako mogao da bude sklonjen od raznih prisila i da bude nezavisan obezbeđujući svojoj porodici egzistenciju nomadskim stočarstvom. Taj stočar postaje klasa u srednjovekovnom srpskom društvu kao što klasa postaje i srbin/srbalj u užem smislu - pa se neretko u našim poveljama vide elementi običajnog srpskog zakona da ako vlah srbljina... ako srbljin vlaha...

Mrkalj · 22.05.2023. u 19:10

Mrkalj · 10.06.2023. u 11:32

Prvo pominjanje Vlaha u istoriji može se pratiti prema raznim starim izvorima, ali precizno odrediti apsolutno najranije spominjanje je izazovno zbog ograničenog broja istorijskih zapisa i složenosti praćenja etničkih identiteta tokom vremena.

Jedno od najranijih pominjanja grupe koja bi se mogla povezati sa Vlacima nalazi se u delima antičkog grčkog istoričara Herodota. U njegovim spisima iz 5. veka pre nove ere, Herodot je spomenuo plemena nazvana "Volci" ili "Οὐόλκαι" (na grčkom) koja su naseljavala regione koji su sada deo današnje Centralne Evrope, možda uključujući područja današnje Rumunije i Bugarske. Neki istraživači sugerišu da su Volci mogli imati jezičke i kulturne veze sa Vlacima.

Takođe, veruje se da su Vlasi potekli iz Rimskog Carstva, posebno iz romanizovanih populacija na Balkanu. Termin "Blahoi" ili "Blaherne" korišćen je od strane vizantijskih pisaca kako bi se odnosio na romanizovano stanovništvo koje je govorilo romanske jezike na Balkanu tokom srednjeg veka. Iako nije sigurno da li su Vlasi tog vremena direktno potekli od drevnih Volka ili predstavljaju potpuno drugu grupu, ova pominjanja pružaju rane uvide u postojanje vlaških zajednica.

Važno je napomenuti da istorijski zapisi o Vlasima nisu uvek jednoznačni, i mogu postojati različite interpretacije i teorije. Naučnici i istoričari nastavljaju proučavati i analizirati dostupne izvore kako bi dobili bolje razumevanje porekla i ranih pominjanja Vlaha u istoriji.

Mrkalj · 18.07.2023. u 05:40

Krishna:
Балшићи су извесно имали влашко порекло. Основа презимена је романска, а није тајна да је романофоних Влаха било на простору Дукље и Зете. Неки историчари сматрају да су Балшићи пореклом из Провансе (јужна Француска), али то је мало вероватно. Ниједан историчар их није повезивао са Албанцима колико је мени познато. Просто је чудо колико је гуслач заљубљен у Шиптаре.

Čim reč liči na neku romansku - mora da jeste... Da li si svestan da je osnova prezimena "Balš-" i, interesantan sam znati šta ta reš balš znači na romanskom?

Naravno, jedna od mnogobrojnih gluposti usled fah-idiotizna naše (i ne toliko naše) istoriografske i lingvističke struke.

Dakle,

Balati, bal(j)akati, baliti znači - brbljati. I danas kažemo za nekog da je sav zabalavio kad ne prestaje da priča. Odatle su prezimena kao Baljak, Balšić/Baošić, Bališić i imena kao Bal(i)ša. (Na primer, autor Bališa Raičević).

WORD: бала́кать
GENERAL: "болтать, молоть чепуху", укр. бала́кати, блр. балакаць, польск. baɫakać. К ба́ять или балабо́лить; см. Бернекер 1, 40; Mi. EW 5. Другая ступень чередования гласного: укр. пробо́вкнути "буркнуть", польск. beɫknąć -- то же, чеш. blknouti; ср. Шахматов, ИОРЯС 7, 2, 353; ср. далее лит. balãsyti "бранить"; Буга, РФВ 70, 100. По Р. Смаль-Стоцкому ("SIavia", 5, 10), balakati является расширением *bakati "говорить ба". Ср., однако, русск. диал. баля́кать "болтать", вятск. (Васн.). Скорее, к бала- в балагу́р, баламу́т.

Mrkalj · 17.01.2024. u 15:56

Mrkalj · 18.01.2024. u 01:19

Mrkalj · 01.02.2024. u 22:53

Mrkalj:
Kada je reč o slovenskim=vlaškim mnogobožačkim svetilištima koja su ostavila nebrojene tragove u toponomastikonu Slovenskog Juga (tzv. Balkana), bitno je troje:

1. primetiti da je pokrštavanje Slovena praktično usledilo toliko brzo po njihovom navodnom doseljavanju na Slovenski Jug (vulgarno zvani Balkan), da je nemoguće da su za tih nekoliko generacija mogli da razviju tako bogat i upečatljiv pagansko-slovenski onomastikon koji će preživeti narednih milenijum i kusur vekova;

2. primetiti apsurdnost vladajućeg istoriografskog stava da je 2- 3% došavših Slovena nametnulo tako impozantan toponomastički panteon 97-98% neslovenskog stanovništva

3. primetiti sam toponimski panteon:

a) Trebišta: Trebaljevo, Trebesinj, Trebotin, Trebović (istočno od Peći), Trebinac, Trebjesa, Tribanj (Karlobag), Tribalj, Trebinje, Trepča, Trebljevina,Trebević (trebište tj. žrtvenik Sv. Vida), Trebiće (planina zapadno od Jarinja), Trebinje (planina u zapadnom delu opštine Kuršumlija), Trepča (Kopaonik; u izvorima se njeno ime javlja u oblicima Трѣбьча i Трепча na ćiriličnom pismu odnosno Triepza,Trepza,Tripza,Trepca,Trebza i Tripca, na latiničnom pismu), Trepčanski potok (Kopaonik), Donja Trepča (selo, Čačak), Gornja Trepča (selo, Čačak), Banja Trepča (Čačak), Donja Trepča (naselje, severoistočno od Nikšića), Gornja Trepča (naselje, severno od Nikšića), Trebjesa (brdo iznad Nikšića), Perun (biciklistički klub iz Nikšića), Trepča (na magistralnom putu Andrijevica–Berane), Trepča (naseljeno mesto u opštini Vrginmost), Bihać od Bišće od Trebišće, Trebižat (reka i selo, Čapljina), Trebišnjica (reka, Gacko) itd.

b) Sveti Vid: Vidova gora, sa vrhom Sutvid (708m), Vidovo (selo, Neretva), Vidovo polje (Radmilja, Stolac), Vidovsko (utvrđenje, Stolac), Trebovit, Trebević (trebište- žrtvenik Sv. Vida nadomak Sarajeva), Trebovitići (u južnoj Metohiji), Trebović (istočno od Peći), Vidovgrad (staro utvrđenje iznad Karlobaga čiji je prvi zapovednik bio Jerko Rukavina, koji je doveo Bunjevce u Karlobag), Vidovac Cesarički (zaselak nedaleko Karlobaga), Vogošćica (zaselak u selu Čajnu kod Visokog), Vid ili Vit (brdo u selu Krivoglavcima),Vidotina (selo u porječju Ljubine), Vidonja (zemljište u Zupči kod Breze), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Vitina (jugoistočno od Gnjilana), Vitinica (zaselak zapadno od Zvornika), Sevid (Split), Vidonje (Opuzen) itd.

c) Perun: Perunić (Poljica), Perunsko (Poljica), Perunsko (Brač, koji je u sastavu srpske Paganije-Neretve), Porun (brdo u severnoj Albaniji), Perućica (prašuma u sastavu nacionalnog parka Sutjeska), Perun (brdo na Učki), Perun, Perunac, Perunovac, Perunika, Perunička Glava, Peruni Vrh, Perunja Ves, Peruna Dubrava, Perunuša, Perušice, Perudina i Perutovac (danas uglavnom imena planinskih vrhova; u srednjem veku veliki hrastovi, svete šume te čak cela sela i utvrđenja nazivala su se Perunovim imenom) itd.

d) Veles: Velež (Mostar, planina sa jednim od vrhova Vlačuge!), Velešić (potok), Gornji Velešići i Velešići (sela, danas mesne zajednice u Novom Sarajevu), Veles u Makedoniji, Velestovo (Ohrid), Velgošti (Ohrid), Velešta (Struga) itd.

e) Triglav: Triglav, Troglav (kod Ibra), Troglav (najviši vrh Dinare, Livno) itd.

f) -gost: Vidogošća ili Vogošća (srednjovekovna župa), Vogošća (rečica, desna pritoka Bosne), Živogošće (mesto kod Makarske), Radogošta (na Drimu, uzvodno od ušća Valbone), Ljubogošća (kod Sarajeva), Delegošća (kod Srebrenice), Dobrigošće (kod Jablanice), Radogost (kod Vareša), Radošte (istočno od Đakovice), Nebregošte (jugoistočno od Prizrena), Vigošte (južno od Arilja [vidi članak Vidogošća-Vogošća]), Velgošti (Ohrid), Zgošća (Kakanj, BiH), naselje u opštini Kakanj, Zgošća (reka) itd.

g) Mokoš: Stara Mokošica (Mokošnica) kod Dubrovnika

Ono što smiren i staložen čovek ovde vidi jeste neraskidivost vlaha (=Srba) od slovenske religije.

Govorili smo o Rusalkama, o Ljeljeni... Vlaški kraj dobro čuva starosrpske prethrišćanske toponime:

VELESNICA

gost 434892 · 13.02.2024. u 17:24

Верујем да су Власи умногоме доста блиски словенима. Када су они повлашени, тј, романизовани?

Mrkalj · 13.02.2024. u 22:39

bernardo:
Верујем да су Власи умногоме доста блиски словенима. Када су они повлашени, тј, романизовани?

Pitaš nešto što i sam znaš, samo ako malo razmisliš.

gost 434892 · 14.02.2024. u 12:11

Mrkalj:
Pitaš nešto što i sam znaš, samo ako malo razmisliš.

Па постоји више тврдњи, мене занима шта ти знаш јер ја признајем да не знам много

Mrkalj · 15.02.2024. u 22:28

bernardo:
Па постоји више тврдњи, мене занима шта ти знаш јер ја признајем да не знам много

Romanizovali su se za vreme rimske kolonijalne vlasti u njihovoj prapostojibini, današnjoj Albaniji. Kad su u 11. veku nadrli Šiptari, oni su postepeno iseljavani duž desne obale Morave u pravcu Dakije koja je kao i cela panonija do 9. veka bila slovenski predeo.

Listaj i čitaj ovu temu, svaki post je interesantan.

Mrkalj · 21.04.2024. u 17:08

Vlah je definitivno starosedelac ali i on je dominantno slavofon.

Ako se ograničimo na srednji vek. Srb(lj)in u užem smislu je plemić. Muslimani nisu mogli Srbe da zovu Srbima jer su uglavnom oni, muslimani, bili bivše srpsko plemstvo, a ovi drugi, bezemljaši, bili su uglavnom vlasi. Zato su muslimani Srbe zvali vlasima, skoro nikad Srbima. Danas kada nas neko među nama oduševi, kličemo mu "....... Srbine!" što znači "..... plemiću". Mi imamo ugrađen osećaj dostojanstva za pojam "Srbin-srbin" (treba ga biti dostojan).

Mrkalj · 29.04.2024. u 09:32

https://forum.krstarica.com/threads/vlasi-balkanski-fenomen.764445/post-48953963

Neverovatno je kako naši istoričari žmure pred činjenicom da su naši (slovenofoni) vlasi kroz istoriju dokazani čuvari staroslovenskog paganizma, hoćeš kroz običaje, hoćeš kroz toponomastiku. I predaju se pred frankovskom istoriografijom po kojoj su svi vlasi originalno poromanjeni neslovenski prastanovnici Balkana eda bi se lakše kao takvi pretopili u Hrvate, jer - onda je svejedno hoće li postati Srbi ili Hrvati jer i ovako nisu, praktično, ništa, neka bleda ilirsko-starosedelačka bestradicijska, bezreligijska, bezrodoslovna, rečju - nedefinisana biološka naslaga na mapi Balkana. I onda se tu citira pristupna beseda Stojana Novakovića u kojoj plasira ideju da je dvosložni refleks jata romanski uslovljen, ne shvatajući da je to Novaković podvaljivao jer je imao ideju da standardni srpski jezik postane ekavski da bi time privukao naše južne krajeve, Vardarsku Srbiju, pre svih.

I onda, na primer, umesto da vide da pored prezimena Macura postoji prezime Mišura, oni se trude da objasne etimologiju prezimena Macura preko romanskih jezika, o kojima, iskreno, pojma s mozgom nemaju. Jer, ako pokušaju da prisvoje za srpsku istoriju nešto što su Brozovi odrodi poklonili svima okolo, odmah će neko u njih uperiti prst da su nacionalisti, što znači nenaučnici, oni će zato uključiti doživotnu ili makar dopenzijsku autocenzuru i - jegiba. Srećan kraj po Srbiju - "hendikep".

Sve što se čita kod naših naučnika o vlasima, treba nakon svake rečenice dodati reč BUDALA, kao što se u telegramu dodavala reč STOP.

Mrkalj · 10.06.2024. u 22:45

Vidi de ima li Dodih, jer je to izvorni oblik - onaj koji dodijava Hrvatima i Muslimanima.

Marulić može da bude i Roman, ali ime Marul može da bude romansko ako nađeš takvo ime u romanskom svetu.

Taj koren može se dovoditi i u vezu sa hebrejskim imenom Marjam, romanskim mare u značenju more, pa se u stvari i ne može uvek biti siguran u značenju slovenskog ime Mara, Marica, Maro (Marul), Maroje, Marina, Marinko, Marin i sl. jer imamo tipove Njegul od nežan, Dragul, Dragan od Drag, Milan, Mili, Mile od mio pa ne bi trebalo da čudi da se Mara i Maro itd. izvde od glagola mariti (brinuti se). Na primer, Marina etimološki može biti shvaćena i kao more i kao Marija i ništa manje kao marnost. A najverovatnije je ženski oblik imena Marin (i Marinko) koji je prisvojni pridev po tvorbi, kao što je ime Cvijetin, npr.

Sufiks -ul je arhaična štokavska forma potonjeg -o (odnosno -a, ovde navodim primere sa -o). Dražul→Dražuo→Dražo, Radul→Raduo→Rado, Radkul→Radkuo→Ratko, Dargkul→Dragkuo→Draško, Blažul→Blažuo→Blažo, Dančul→Dančuo→Dančo, Rašul→Rašuo→Rašo, Marul→Maruo→Maro, Njegul→Njeguo→Njego, Vladul→Vladuo→Vlado, Krstul→Krstuo→Krsto, Zorul→Zoruo→Zoro.
Neka imena nisu doživela prelaz iz L u O, npr. Sekul-Sekula, Mamul-Mamula, Bratul-Bratula, Tatul-Tatula
Postojanje romanskog formanta -ul- sa ovim štokavskim formama veze nema.
Prezimena koja čuvaju oblik sa -ul naprosto su arhaičnija od onih koji ga ne čuvaju; uporedi: Radulović : Radović.

Naši su lingvisti pomešali lončiće na više nivoa, a za ovu priču bitno je što su pomešali ko je ovde bio pre - Sloveni ili Romani. A bili su Sloveni i to znamo iz proste činjenice što Romani-Rumuni danas čuvaju našu lingvističku starinu (od imena kao Rašul-Rašuo, Dančul-Dančuo, Dragkul, Prvul, Bratul i sl, preko arhaičnih reči kao npr. hajine za odeću, krpa za maramu, jubire i jubesk za ljubiti, voleti i sl. te preko običaja kao što su slovenske vile rusalke - "rusalje"), a ne mi njihovu. To znači da su oni bili Sloveni pa su se onda romanizovali, a ne vice versa.

oblici na -ul u srpskih imena mnogo su mnogobrojniji nego kod latinskih imena. Da ne znam da po Poljskoj postoje imena kao Vladul, Tatula, Bratul, Sekula i sl. rekao bih da se radi o srpskoj inovaciji u odnosu na staroslovenski i da nije nemoguće da su tom sufiksu doprineli balkanski Romani. Ali prisustvo ovih oblika širom Slovenstva, govori u prilog tome da je tako nešto teže verovatno.

Ono što sasvim siguran moram da tvrdim, to je da je -ul ušao u srpski jezik odavno i počeo da se oseća srpskim kao što se futur prvi oseća srpskim, a ne da su imena Radul i Vladul nastajala u romanskom okruženju.

Za Sekulu isto važi slovenski koren, kao kod posvedočenih imena Sestronja i Sestronjeg, te analogno imenima Bratul, Mamula, Tatula.

Iz Tandoorijevog posta:

Babula, matula, tatulo kod Poljaka.

Mate Šimundić, Sufiksalni morfem -ul /-ulo/-ula u slavenskim jezicima, Prva jugoslovenska onomasticka konferencija, Tivat, 22-24 oktobra 1975, CANU, Titograd, 1976, str. 181, 184.

Evo, vidim u poljskom i Djevula, Čarnula, Kasjula Vjestula, Snjegula od kojeg je jemačno nastao prevod Schneewithen braće Grim u Snjeguljica. U češkom Djevula.

Kostatuje se da se javljaju u bugarskom, ali to nam nije od diferencijalno-dijagnostičkog značaja.
Mate Šimundić:

"Ni češki ni poljski jezikoslovci navedena imena ne dovode ni u kakvu vezu s rumunjskim, latinskim ili bilo kojim drugim jezikom, nego sufiksalni morfem -ula drže svojim, češkim i poljskim, odnosno slavenskim."
"Pisci (Z. Klemensiewicz, T. Lerra-Splawinsky i S. Urbanczyk) morfem -ula, -ulo izvode iz -ulja, -uljo, dakle iz praslovenskoga"
Korenovi ovih reči su slovenski. Djevula, Čarnula, Kasjula Vjestula, Snjegula, babula, matula, tatulo.
Sem Dalmata u priobalju i malobrojnih Ćića (za koje se tačno zna putanja kojom su prošli jer su jasan su trag ostavili) ne postoji nikakav dokaz o nekakvim romanofonim stanovnicima zapadno od Morave (ili zapadno Drine, ajde). To su bečke i frankovske bajke o romanofonim pravoslavnim vlasima koji nisu Srbi pa tako lako mogu i treba da postanu Hrvati.
Tako da - sve je to bečko i frankovsko maslo koje su ovi naši akademci, što umaču čaj u keks (sic!) pušili uz čaj i keks.

Jedno potpuno ideološki oprano i naučno dezorijentisano razmišljanje, boljerečeno grč u kojem želi da se po svaku cenu očuva stanje frankovsko-komunističke inercije - statusa quo - u srpskoj istoriografiji.

Prvo. Životinje nisu retke u stvaranju prezimena - Sovilj, Vučić, Srna, Košutić, Krtinić, Zmijanac, Ježić, Rodić, Macan, Macanović - a ima ih na desetine.

Drugo, ako se tvrdi da je bitna samo tradicija po kojoj su Macure Romani, onda se tu pre njih moraju dodati i Deretići i Dermastije itd. koji su posvedočeni na popisima u Rimskom Carstvu. Dokaza za tako nešto nema ni u genetici ni u jeziku ovih porodica, dakle, ništa od toga.

Treće, eventualno romansko poreklo rodonačelnika porodice Macura ne znači da se oni nisu u srpskoj većini tokom samo dve generacije potpuno posrbili.

Četvrto. Ime Macura mogli su rodonačelnici dobiti odmah po dolasku među Srbe, mogli su ga dobiti tek naknadno, kad su postali Srbi.

Peto. Ni ime ni prezime Macura ne postoji u romanskom svetu.

Šesto, postoje porodice koje su u srednjem veku izmišljale da su poreklom iz Lacijuma jer su imale vlastelinske ambicije a pedigre iz Lacijuma doživljavali su prestižnim. Npr. porodica Nikše Ranjine (Hranjina) koja je iz Raške, a koja je svoje prezime izvodila iz, pazi opet, životinje - pauka, da bi se prikazala da je iz Lacijuma.

Sedmo, ja sam pasus o Macurama napisao mnogo pre nego što sam pridodao Mišure, tako da Mišure nisam isprva povezao sa Macurama. I tu si, između svega ostalog, pogrešio.

Osmo, tvoj osećaj za srpski jezik kao lingvističkog laika je do te mere loš i netalentovan, da sam shvatio da kad sam ti onomad rekao da ćeš kroz deset godina naučiti nešto o jeziku debelo pogrešio.

Mrkalj · 06.12.2024. u 17:04

WORD: волше́бный
GENERAL: производное от волшба́, слав. *vъlšьba, которое связано с волхв

Vlaška odgonetka 01

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

gost 434892

Veoma poznat

Mrkalj

Buduća legenda

gost 434892

Veoma poznat

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda

Mrkalj

Buduća legenda