- U to ne sumnjam. U fizičkoj sferi se shvatanje kreće samo u okviru oblika i pojave. Sve je time odrejeno. To je razlog što se pojmovi nepostojanja i ništa ne mogu odrediti. Šta je po vama ništa, a šta nešto?
- Hm. Dobro pitanje. Ništa se poistovećuje nepostojanjem, a nešto postojanjem.
- Kako vi shvatate nepostojanje?
- Uh, vi ćete mi u potpunosti razneti mozak vašim pitanjima. - nasmejao se David. - Ali, dobro. Shvatam ga kao tamu.
- Tama nije ništa, već Nešto što postoji u univerzumu. Na osnovu vaše definicije nepostojanja proizilazi da tama nije nepostojanje nego postojanje pošto je Nešto.
- U pravu ste. Zaista je teško predočiti nepostojanje ili ništa. Ipak, može se reći da je ništa odsustvo bilo čega ili bilo koje pojave i...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
- U svakom slučaju. Čak i ako poremećaj nema psihički karakter, već je organske prirode mogu se preduzeti potrebne mere da se učini nešto u vezi toga. Što pre se potraži pomoć pruža se veća šansa za uspešnije lečenje. Pored toga, rad mozga je usko povezan s mislima i osećanjima. Nepravilna reakcija na stresne situacije aktivira destruktivna osećanja i disfunkcionalne misli. Dugotrajna izloženost takvom načinu mišljenja može dovesti do hemijske neravnoteže i promena na mozgu ili stvoriti ogranski poremećaj.
- Da li postoji neka vrsta pregleda da se ustanovi šta je u pitanju?
- Postoje različiti instrumenti koji posmatraju mozak u procesu mišljenja. Njima se vidi koji deo mozga nije dovoljno aktivan, a koji je previše aktivan.
- Šta...
Majstor mi radio nešto oko struje pa naplatio materijal i ruke,
sve skupa nekih 50 KM, što je ruku na srce, bilo jako povoljno.
Druga stvar što nisam imala sitna, pa sam mu te pare obećala
sutradan odnijeti na ruke, pa sam se smzla dok sam išla njegovoj
radnji na drugom dijelu grada, iako su mi ruke bile u dzepovima.
Negdje na pola puta do njega sustiže me neki dečko vozeći
bicikl bez ruku.
Išlo mi je na ruku što je odjednom stao da nešto podesi na
biciklu, pa sam imala priliku da mu kažem da bude li tako
vozio može polomiti ruke. Poslušao me i nestao negdje ispred
mene. Produžila sam i ja dalje, a onda na trenutak zastala kraj
izloga knjižare koja je bila na putu do radnje, u čijem izlogu
ugledah Marinkovićeve "Ruke". Sjetih se kako...
- Zašto?
- Zato što je preko tela upleten u mrežu pojave. Neprestano se nalazi pod uticajem telesnih nagona kao i negativnih osećanja koja se stvaraju u interakciji sa okolinom, pa se uvek mora uspostavljati ravnoteža. Svakom se desi da pogreši, izgubi kontrolu, padne u očaj i depresiju, da se uznemiri i da nepromišljeno reaguje. Nije uvek lako stići do unutrašnjeg, živog centra koji izdiže um.
- Slažem se. Ipak, rekao bih da postoje velike razlike u reakcijama ljudi. Neki su skloni agresiji i nepromišljenom, nerazumnom reagovanju, dok su neki miroljubivi i razboriti. Šta je uzrok takvih razlika?
- Uglavnom duhovni razvoj mada nije isključen ni neurološki poremećaj. Osobe s višim stepenom samospoznaje su svesnije. Imaju uvid u...
- Naravno. Um je neophodan. Koliko sam shvatio važno je postići integralnost uma. Kada je dezintegralan ne koristi puni svesni kapacitet. Zato se reaguje i misli disfunkcionalno, automatski i nepromišljeno.
- Da bi proizašle nove, originalne misli, koje unose razumevanje u situaciju i vlastitu reakciju, um se mora izdignuti i spojiti s nadsvesnim. Nadsvesno se često naziva i supersvesno. Pominjao ga je William Walker Atkinson krajem 19 i početkom 20 veka, Edith Lyttelton, M. Jules Bois. Medjutim, taj nivo još uvek nije dovoljno poznat i priznat kao podsvesno.
Danas niko ne sumnja u postojanje podsvesnog. Isto se ne može reći za nadsvesno, odnosno za dušu i duh ili Sopstvo kao suštinu bića. Ima dosta ljudi koji ne veruju u njihovo...
Serbian/English blog filled with my thoughts.
It's been a while.
(ne postavljajte ništa na ovom blogu)
"LJUBAV I MUZIKA DAJU NAM KRILA
TO JE TEŠKO NAUČITI SAMO DEBILA"
~ tako kaže moja slatka, prelepa i mila
--------------------------------------------
Ljubav i muzika je najlepši dar kojeg smo ljudi dobili od Boga ... To su naša krila, na kojim se može istinski leteti, i za dušu poslastica mila, za koju je vredno živeti ... ✍️ ❤️
---------------------------------------------
„Muzika prikazuje ono što se rečima ne može iskazati, a u vezi čega je nemoguće ćutati.“ ~ Victor Hugo
„Muzika je jezik koji se ne kazuje rečima. Ona govori kroz emocije, i ako je u kostima – onda je u kostima.“ ~ Keith Richards
„Ja mislim da je muzuka, sama po sebi, isceljujuća. Ona je eksplozivna ekspresija čovečanstva. Ona je nešto čime smo svi dotaknuti. Bez...
- Baš tako. Mada postoje velike razlike u osvešćenosti ljudi dobro je znati da nijedan čovek nije u potpunosti osvešćen i nepogrešiv. Svako iskušenje i situacija iznosi drugačiju dubinu duše, visinu razuma i širinu misli stvarajući jedinstven doživljaj i razumevanje. U nekima sagledamo istinu, u nekima ne. Zbog toga stalno učimo. Učenje nije ništa drugo nego razotkrivanje i proširivanje istine. Apsolutna istina postoji samo u Jednoj svesti univerzuma. Ovde je relativna. Da li vam se ikada desilo da ste mislili za nešto da je istina da bi kasnije to dopunili? Ponekad i shvatili da ste bili u zabludi?
- Desilo se. Ne jednom. Više puta.
- Istina se spoznaje samo u momentima kada um koristi puni svesni kapacitet. Tek kada se ljubav...
- Kada se bolje razmisli stvarno je tako. Da nema prošlosti i budućnosti šta bi znali u sadašnjosti? Kakva iskustva i pouke bi imali? Šta bi očekivali, želeli, čemu se nadali i težili? Vladeta Jerotić je rekao: „Bez težnje ka nečemu višem i lepšem, čoveku nema života. Pa čak i onda, kada je svestan nemogućnosti nečega što bi želeo da ostvari, on i dalje veruje u to. Kao što su hleb i voda preko potrebni za održavanje telesnog života, tako je ideal potreban za održavanje duševnog života čovekovog.”
- Lepo rečeno. Ljudima je potreban neki cilj, viši od njih, da bi prevazišli ograničenost sobom, proširili perspektivu i dobili dublje razumevanje egzistencije.
- Da li možete još nešto reći o Rollovom mišljenju na tu temu?
- On je, kao i...
Prvi sneg...
:heart2: :heart2: :heart2: :snesko6::snesko6::snesko6::yeee::yeee::ukras6:
- Kako iz mira i nemanifestovanosti nastaje aktivnost i manifestovanost?
- Ekspanzijom Jedne Ideje u mnoštvo Ideja u univerzalnoj inteligenciji.
- Da li je univerzalna inteligencija duhovni svet koji Platon naziva svetom Ideja?
- Da. To je bezoblična, nematerijalna sfera koja ne podleže destrukciji. Iz nje nastaju materijalni oblici i tela u fizičkoj dimenziji. Svaki oblik u fizičkom univerzumu ima svoj prototip/Ideju koja mu daje karakterističan oblik. Na primer, oblik mačke nastaje iz Ideje mačke čime dobija i karakterističnu inteligenciju.
- Znači, suština svakog oblika je Ideja ili (za)misao. Misao je nevidljiva esencija vidljive egzistencije ili svakog materijalnog oblika. Onda je reč egzistencija zaista adekvatna...
Ono malo iskustva koja sam imala sa muškarcima o koje sam se saplela na životnom
putu su skoro razočaravajuća...
Jedno od tih iskustava se završilo brakom, ostala katastrofom...
Kako su se nizale godine, shvatila sam da ni jedan muškarac nije bio idealan... i da ne
može da bude idealan.
Uvek je nedostalala 1/3 onog dobrog koje me je mimoišlo, odnelo deo mene i ostavilo
prazninu...
"Ako ne mogu da imam muškarca po mojoj meri - onda ću da ga izmislim!"... postalo je
moje lično otkrovenje i spas.
Danas u meni živi izmišljen, izmaštan muškarac.
Tačno zna kako da se ponaša u svakojakim prilikama.
Tačno zna kako da me voli i osvaja.
Ima i mana, koje volim...
Krstarica je takođe jedno moje diiivno izmišljeno mesto.
Kada ovde neko, ili...
- Da. Tama kao gusta, neprozirna pojava je beživotna i nesvesna. Medjutim, ona je osnova ili “materijal” za svaki fizički oblik. Duboko u njoj, tačnije iza nje, je sažeta svest/duša. Iza spoljašnje praznine prostora rasprostire se duh/razum. Iz njihovog spoja iskrsava svetlost uma. Njime započinje lanac nastanka i širenja različitih oblika u fizičkom univerzumu.
Ni jedan atom i čestica nije slučajna, već proizilazi iz misli univerzuma da bi se kreirao specifičan materijalni oblik i time realizovala duhovna zamisao ili Ideja. Fizički univerzum je kreacija inteligentne, misaone aktivnosti. Misaona aktivnost se neprestano širi, pa se u fizičkom univerzumu stalno realizuju nove Ideje, tj. nastaju novi oblici.
Univerzum ima živu svesnu...
Dovela me u polozaj da se pravdam za nesto sto nije istina zasto onda I dalje o njoj mislim to je mazohizam taj moj karakter je neunistiv I cudi me da s njim I dalje zivim patnje jesu sve krace Al I dalje postoje I ostavljaju traga spokojstvo onih Koji mi ih nanose je apsolutno jer imaju izrazen ego Koji ostavlja iza Slabice ko je najjaca karika u tom lancu nisu ni oni nije niko Al nisam zainteresovan za takav zivot jer u njemu sem samovanja nema niceg ta pasivna autodestruktivnost ubija polako na tenane I treba to izdrzati samo jednog Dana taj covek nece biti tu vise nista nece podsecati na njegove obrise a patnja preci ne na nekog drugom sa slicnim karakterom sve ce se vrteti u krug na isti nacin I istom Merom a ponavljanja nece biti...
- Moguće je. U pitanju je ista svest koja neprestano prolazi kroz ciklus samorazvoja i samoobnavljanja tako što se transformiše u suprotna stanja. Svako stanje stvara drugačiju pojavu. Ali, to ću vam objasniti kasnije. Sada ću objasniti istovetnost i razlike na neposrednom primeru.
Podjimo od vas. Iako se vi ceo život menjate pojavno ili fizički, kao i psihički, uvek znate sebe kao sebe. Imate isti identitet, uprkos svim promenama i transformacijama. Mada ste bili beba, malo dete, mladić, zreo muškarac, uvek ste bili vi. Nije li tako?
- Jeste.
- Šta vam daje isti identitet?
- Svest o sebi.
- Dakle, ego ili Ja. Kako ego nastaje i opstaje? Šta je potrebno?
- Svest i telo.
- Svest i telo se nalaze u stalnoj uslovljenosti i...
Magija Trubača: Tradicija, Radost i Muzika Koja Oduševljava
Trubači – simbol veselja, energije i neponovljivog iskustva koje ostavlja trajne uspomene. Bilo da ih čujete na svadbenom veselju, porodičnoj proslavi ili u centru grada gde svojim melodijama mame prolaznike da zastanu i uživaju, trubači su deo našeg kulturnog identiteta i narodnog duha.
Kratak Pregled Istorije Trubača
Trubači imaju bogatu tradiciju koja datira još iz vojnih orkestara i dvorskih ceremonija. Vremenom su postali sinonim za narodno veselje na Balkanu, naročito u Srbiji gde zauzimaju posebno mesto u našim srcima i proslavama. Gde god da se čuje zvuk trube, znate da je u pitanju slavlje, pesma i ritam koji pokreće sve generacije.
Zašto su Trubači Neizostavni...
- Nadam da ću biti razumljiva. Treba intuitivnost da se shvati bezvremenost kroz vremensko objašnjenje. Bezvremenost je večito kruženje i transformacija u kojoj ne postoji početak i kraj. Uzrok i posledica su istovetni i istovremeni za razliku od fizičke dimenzije gde uzrok prethodi posledici.
Jedna svest stvara vlastitu polarnost sažimanjem i širenjem. Ulazeći u sebe izlazi iz sebe. Istovremeno postaje duša i duh, odnosno nagon-osećanje i duh-razum. Ulaskom u sebe postaje nejasnija, ali zato, izlazi iz sebe jasnija. Stvara vlastitu dubinu i visinu. S obzirom da se svaka promena u nefizičkoj suštini odražava na pojavu, u fizičkom univerzumu, takodje, dolazi do promena. Na jednoj strani se zgušnjava u tamu, a na drugoj razredjuje u...
Čudo videše seljaci u brdima. Videše oruđe svoje, noževe, vile, lopate, ašove, grabulje, sekire, kako, tamo-vamo, lete u vazduhu, same. Svo to oruđe, metalno i opasno se u vazduhu lagano njihalo. kao da je igralo.
Zatvoriše se seljaci u svoje kuće. Ženu i decu staviše u podrume, od straha da se oruđe ne pomami i na njih da ne udari. Gvirili su kroz prozore ali se oruđe na njih nije obrušilo. Oruže se samo se u krug okretalo, da bi tako i padalo, pa bi se odmah zatim ponovo podizalo i vrtelo. To je trajalo tri dana i tri noći. Niko se ne usudi za to vreme da nekom od letećeg oruđa priđe, da ga uhvati i proba da ga ukroti.
Momčilo, momak smeli, jak i bistar, on pomisli, da možda, magija neka ili san živi, nisu van kontrole, pa ovakvu star...
UPOZORENJE:
Autor ovog bloga nije strejt,neće da se pravi da je strejt i pisaće o tome kako nije strejt.Oni koji imaju neki problem sa tim bolje da ne čitaju jer autora nije briga da li će da se uvrede činjenicom da postoje ljudi koji nisu strejt.Doviđenja i prijatno.
- Što znači da ste imali roditelje. Kao i to da su vaši roditelji imali roditelje.
- Naravno. Svako dete se rodi jer ima roditelje. U pitanju je uzročno posledični lanac.
- Kako je započeo taj lanac? Kako su nastali prvi roditelji? Ko je njih rodio? Po fizičkim zakonitostima znamo da su morali biti deca, odnosno da su morali biti rodjeni. Ali, kako, ako su prvi roditelji i prvi uzrok koji započinje lanac?
- Postoji teorija da smo nastali intervencijom vanzemaljaca. Ta ideja se naročito osnažila posle Danikenovih knjiga i tvrdjenja da je Zemlja davno posećena od napredne civilizacije vanzemaljaca.
- Oko Danikena ima dosta spora. Nekoliko puta je bio osudjivan za prevare radi finansijke koristi. Novac mu je trebao da finansira...
- Ali, čemu služi stalni razvoj? Zbog čega postoji?
- Upotrebili ste ključnu reč: postojanje. Šta je za njega karakteristično?
- Uvek jeste... Opstaje, održava se, ima kontinuitet.
- Šta se iz toga može zaključiti?
- Da je u suštini smisao.
- Baš tako. Da nije, ne bi ga ni bilo. Osnovna karakakteristika smisla je organizovanost koja omogućava kontinuiet, opstanak i samoodržanje. Haos, besmisao i nesvenost nemaju tu sposobnost. Iz njih nikad ne može nastati smisao i red. Haos ostaje haos.
- To je bar jasno. Iz haosa i besmisla ne može nastati svest ili smisao. Samo iz svesti i smisla može nastati haos i besmisao.
- Besmisao je pojava ili maya koja postoji kao suprotnost smislu i istini da bi nastala aktivnost i promena.
-...
.Cesto puta kad stanem ispred ogledala ne vidim nista drugo nego svoje roditelje..Ma koliko se ja trudio da se udaljim, isti sam ko oni samo sto razmisljam na drugaciji nacin..I na kraju hoce li i mene vrjeme amnestirati svih svojih promasaja tako sto ce me strpati dva metra ispod..ko i njih uostalom..Covjek sam svjestan da zavisnost od idiotizma ima svoju cjenu..Kakav li samo izfilozofiran koncept za imbecilnost priredjuju socijalne strukture? To je svakako nekakvo opravdanje pred kulturnim sudom sazdanom od sto ja znam cega, koga i kako.. Na kraju krajeva, ko je taj neko koji ce meni suditi..da bi me sudio treba da je JA..Trebalo bi da je prosao sve sto sam i ja.. da vidi osjeti i pomirise sve isto onako ko sto sam i ja da bi shvatio...
dopada mi se miris ljudi koje slucajno susretnem na ulici..u prolazu.. Imaju svakojaku aromu od najrazlicitijih parfuma , znoja dezodoranasa ili mozda mirisljavih voda do nijansi tjelesnih materija i insekticida..Miris hrane . alkohola i bezbroj drugih svasta i nista..primjecujem sve ove nijanse dok koracam kroz svoju svakodnevnu obicnost i neprimjetnost..U zadnje vrjeme cini mi se da svi ljudi muskarci ili zene koriste upravo taj parfuum..Ili je to ili me sjetilo za miris vara i cini da se prisjetim nje..Razmisljam o njoj.. o njenom mirisu, znoju radnice koja zuri kuci na slaninu i kobasice koje ce sama pripremiti... a Parfuum dobar je.. ili bilo kakav.. mozda kupljen na popustu trenutno ne znam..U prolazu s nekom damom zudno...
Kad god krene priča o suštini i formi, većina nas odmah će reći:
„Ma, suština je najvažnija!“ I zaista, iza svakog lijepog pakovanja
treba da stoji neka prava vrijednost, zar ne? Međutim, danas
se sve češće čini da je forma ta koja dominira – izgled, stil,
način na koji se nešto predstavi – dok ono što je stvarno bitno,
suština, umije ostati po strani.
Uzmimo primjere iz svakodnevnog života. Svadbe su, recimo,
postale pravi prikaz forme. Svi žele savršene fotografije, raskošne
ukrase, cvijeće koje očarava, muziku koja dira u srce. I naravno,
sve je to lijepo, ali kad se osvrnemo na kraj dana, je li to
zaista ono što vrijedi? Suština svadbe je ljubav, jedno „da“ koje
znači zajednički život, a ne koliko je koštala vjenčanica ili...
- U pravu ste. Maya predstavlja iluzornost fizičkog postojanju, dok ouroboros simboliše njegovu neuništivu suštinu. Drevni simbol ouroboros potiče iz Egipta i ima značajno mesto u gnosticizmu i hermetizmu. Predstavljen je kao aždaja ili zmija koja se obnavlja gutajući vlastiti rep; ili nešto što večno cirkuliše. Nema početak i kraj. Da li možete još nešto reći o pojavi i suštini?
- Pojava i suština su kao lice i naličje. Oboje je potrebno da bi univerzum bio ono što jeste. Ne mogu se odvojiti. Izmedju njih postoji stalna uslovljenost i zavisnost.
- Poput koke i jajeta?
- Ne u potpunosti. Nastanak koke i jajeta izostavlja treći faktor.
- Treći faktor? Koji?
- Petla. Dok petao ne oplodi jaje ne može se izleći pile.
Kada je Sofija...
Impresija
Jednoga dana cu se mozda probuditi i biti star
naci cu tebe kraj sebe kako zivis
u proslosti sanjajuci kako ce nekada doci dan
kad cu se probuditi
- Da mišljenje o superiornosti naše inteligencije nije zasnovamo na dokazima i činjenicama.
- Zato i jeste krajnje vreme da se preispita validnost toga tvrdjenja.
- Problem je što nemamo ni dokaz da postoje inteligentnija bića od nas.
- Ne u potpunosti. Imamo zakon verovatnoće. Da li je realno očekivati da u nepreglednom, neistraženom prostranstvu kosmosa, s ogromnim brojem galaksija, ne postoje planete s pogodnim položajem za razvoj života i inteligencije?
- Mislim da ne.
- Pored toga, ako se uvaži shvatanje da je Zemlja jedina planeta sa životom znači da je izuzetak i da njene zakonitosti odudaraju od opšteg pravila. Na osnovu izuzetka se ne mogu donositi zaključci o opštim zakonitostima funkcionisanja univerzuma.
- A možda...
1.
Posmatrajući tamni nebeski svod, po kojem je veličanstveno iskrila svetlost razasutih zvezda, David je razmišljao o nastanku svemira. To nije bila slučajna uzgredna tema, već nešto što je godinama proučavao. Ponekad mu se dešavalo da ga misli prenesu u sferu čudnog, lucidnog stanja svesti. Tada mu se činilo da oseća naviranje odgovora. Nije znao odakle dolaze, ali bili su tu. Tako blizo. Okruživali su ga kao senke koje se primiču i postaju sve jasnije. Uzbudjeno je očekivao da se pojave; da ekslplodiraju u svetlost spoznaje i u potpunosti otkriju misteriju života.
Ali, odgovori su uvek nestajali u trenutku objavljivanja. Isčezavali su poput nade. David je s uzdahom sklapao oči i pitao se čemu to traganje? Zašto ga oseća kao dužnost...
Kako je jesen, moja terasa i donji dio dvorišta svako jutro osvanu
prekriveni suhim lišćem, što džinovskim smedjim listovima vinove
loze koja je na izdisaju, što sićušnim zlatnim listićima stabla šljive
i jabuke što ih vjetar donese iz bašte. Taj cijeli kaledioskop boja
prožet sjenama Sunca što proviruje kroz gole grane, ali i slika
moje mačke Lenčice koja se stvori odnekud na terasi i svojim
šapicama provlači kroz taj šuštavi tepih uživajući u igri sa lišćem,
stvori mi toliko ugodan osjećaj da mi naprosto bude žao da uzmem
metlu u ruke i bacim se na posao da ga uklonim sa terase.
Odnekud mi izviri i sjećanje na djetinjstvo kad smo s jeseni u školu
nosili suhe, zlatne listove različitih nijansi, oblika i veličina pa ih bojili...
Tvoj tobogan,
Svod koji se brzo vrti,
Plavi, zeleni, plastični hula hop krugovi,
Odmereni i brzi pokreti,
Mirna si...
Slušaš galop moga srca,
Kriješ dijamant u grudima,
Svataš raspeće kosmosa...
Vodim te...
U vodeni grad,
Ne ostavljaj nežnost za kraj.