U visini očiju lebdela je prosvetljena lopta nabijena
nepojmljivom energijom.
Okretala se kao planeta u maglenom omotaču.
U nekom višem stupnju života.
Obujmio je oblinu lopte dlanovima i zaustavio kruženje.
Dotakao njenom površinom svoje grudi.
Telo je tog trenutka postalo providno.
Svaki detalj je bio uočljiv.
Svaka pojedinost.
Čulni svetovi su se otvarali u svojoj suštini.
Video je svoje uznemireno srce i svoj bučni krvotok.
Gubio se u milijardama nervnih ćelija sposobnih
da ga zaguše pipcima.
Munjevito se probijao putevima svog čudesnog kosmosa.
Poželeo je da zastane na postojanom ishodištu koga
nije bilo.
Prisetio se svoje prošlosti.
Svih ljudi i svih događaja koji
su prethodili prosvetljenju.
Pre samog izbavljenja, razgrnuo je otvor bez oslonca.
Zagledao se u neizvesnost koja je sve prevazilazila...