IMPRIMATUR
-----------------
Da li ste znali, prijatelji veliki i mali, da je sve do 1975. godine Vatikan davao odobrenje,
IMPRIMATUR ! ( "Neka se štampa !")
šta sme da se štampa, jer sve što se objavljuje je moralo da bude u skladu sa "učenjem" raskolničke, šizmatičke i jeretičke Rimo-katoličke crkve ...
Zanimljivo je da je još uvek na snazi ta zabrana i
IMPRIMATUR !
mora da se, nekada i više godina se to odobrenje čeka, za sledeća dela:
školski priručnici koji obrađuju doktrinarna moralna pitanja, molitvenici, katihizisi, biblijski i liturgijski tekstovi i njihovi prevodi i tumačenja, kao i literatura koja se prodaje i(li) deli u crkvama, školama i svim drugim mestima gde se uči, obrazuje i moralno doteruje ...
Što se tiče...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
KAZAČOK
Uzorak tkiva je dokazao da to nisi ti. Mala je razlika između tebe i tvog dvojnika. Dvojnika su, da znaš, uhapsili sinoć u Knjaževcu. Pijan je igrao kazačok na stolu! Pravio je nered i tukao je ljude. Dvojicu je onesvestio. Policiji je rekao da se veselio. Tebe neće dirati ali će te možda nešto pitati. Napolju pada kiša. Pasje je vreme, duva vetar.
U svakom slučaju sve najbolje...
Emerson: „Sa svakom stvari koju si propustio, nešto si dobio. Sa svakom stvari koju si dobio nešto si izgubio."
Emerson: "Svet izgleda kao matematička jednačina, ma kako da je okreneš uvek se balansira. Svaka tajna se iskaže, svaki zločin se kazni, svaka vrlina nagradi, svaka nepravda otkloni u tišini sigurnosti."
***
Ako nisi nikome neprijatelj ne znači da ga nemaš i da ne postoje ljudi koji imaju neprijateljsko osećanje prema tebi. To ne treba stvarati nelagodnost i zabrinutost. Niko bolje ne iskušava od neprijatelja. Reakcije na provokacije najefikasnije pokažu stvarni duhovni razvoj i slabosti koje treba prevazići.
Iz niskih nagona i strasti proističu iracionalne misli zaslepljene mržnjom. Kada je neko svestan toga nije...
Vraćam se daleko, u vreme koje je zapisano u mojim sećanjima...
Lice pripitog i brzog dede i lice takođe pripitog ali usporenog, drugog dede. Lice jedne nasmejane babe, lice druge nasmejane babe, lice zamišljene i odsutne prastare prababe. Svima se oči cakle, dedama usled alkoholnog opijenog bljeska, babama zbog jakih emocija i sete u grudima.
Livada, velika, prostrana. Trava visoka koliko i ja, prava džungla i raj za čula. Puno belih leptira, pčela, osa, opasnih obada, guštera, zmija, mačaka, pasa, krtica, kišnih glista i mrava. Čitav kosmos darovan kao najlepša i najzanimljivija igračka.
Penjem se na malo brdo, i zamišljam da sam kralj. Trebao mi je još i štap da ga podignem u vis, ka čistom plavom nebu. Da potvrdim da vladam...
Nalazim se u ne u ćošku već u zaćošku. Zaćošak. Ne razumete? Vidite... da Vam objasnim... imam ćošak, ćošak kuće, moje kuće, nadam se da je to jasno... sada zamislite, zid i dužinu zida, neka bude 10 metara, nakon 10 metara, trebao bi da se pojavi drugi ćošak, ali vidite, nema drugog ćoška, kao slepa ulica, između dva zida, komšijin zid i moj zid, iznad mene prva terasa, staza je dugačka rekli smo... nismo rekli, izvinjavam se... dakle zid je 10 metara i nakon otprilike 6 metara, koliko je staza, nailazimo na vrata. Ako bi skinuli vrata, videli bi dve male prostorijice i wc. Dve prostorije su povezane ravno do prozora. WC je zaćošak, kada bih izašao kroz zid, preko wc-šolje, nalazio bih se iza ćoška kuće, iza drugog ćoška, ne znam...
Moje prvo, otvoreno, pismo "čuvenom etimolomisti"
-------------------------------------------------------------------------
Poštovanom, uvaženom i veleumnom gospodinu etimolomisti, najčuvenijem, najmudrijem, najistinitijem i jednom, jedinom, filologu kojem je uspelo obelodaniti novo filološko učenje koje je on, lično i najlično – mudro i premudro, zazvao Etimolomija, ne ozirući se na moje skromno znanje kojim tumačim st. reč το ετιμον (etimon), u obliku, načinu i značenju, kojeg sam prevodim kao imenicu sr. roda lek i nikada, baš nikada, nema značenje infinitiva lomiti ... Njemu, iz nepoznatog razloga – silno će me obradovati ako se udostoji i meni neukom taj svoj razlog razotkrije, bolje reći obnaži, jer taj izraz je nekako, kao dupe...
KUGA DANAŠNJE LJUDSKE CIVILIZACIJE
----------------------------------------------------------
Ono što znam, a znam dosta, jer decenije sam uložio u svoje obrazovanje, ljudskoj civilizaciji preti izumiranje iz razloga što je opaka bolest, pederastija, postala "parada ponosa". To je, zaista, ruganje zdravom razumu, a još gore od toga je što su ti oboleli preuzeli sve poluge vlasti u mnogim državama, naročito u Evropi i SAD-u. To je doprinelo da natalitet u mnogim državama pada, mnogi muškarci su dali dupe, to su obične budaline glupe, kako bi imali materijalnu korist, a žene nema više ko ni da oplodi. Pre nekoliko dana sam o toj temi razgovarao sa mojim uvaženim kolegom Peterom Sloterdijkom i veoma je zanimljivo njegovo zapažanje u vezi...
Ispričaću Vam sve, dobio sam njeno odobrenje.
Govorila je polako i pomalo uzrujano:
- Otišle smo daleko, na tu planinu, bile smo visoko… same u divljini.
Sunce je zalazilo, trebalo je da otvorimo šator, tada se to dogodilo! Mojoj prijteljici Simonidi se zapalila kosa. Ja sam se užasnula, uplašila sam se, kao hipnotisana sam gledala i nisam znala šta da radim...tada se zapalila kosa i meni! To je kratko trajalo ali nas dve smo izgledale užasno! Simonida je našla makaze i mi smo se brzo ošišale...nekako smo to uspele.
Simonida je na kraju imala kraću kosu napred a dužu pozadi, ja obrnuto, kosa mi je padala preko lica, dok mi je pozadi bila kratka.
Ovo je za mene nezaboravno iskustvo i za nju svakako... Tu noć smo se zbližile više nego...
...ako bih ista htio izmijeniti
to bih sebe
ali ne cijelog
nego cjelosti u sebi
no, kako ih izmijeniti
ako bih zalio sto to i tako nijesam radio...
...malo je prostora i vremena
kako Pjesnik rece,- ...za ogromnu Glad "...
ЈОЈ, КАРЛОВЦИ, ВОЉЕНИ МОЈ ГРАДЕ,
НАТОЧИ МИ, ГРАДЕ, ТРАЧАК НАДЕ !
--------------------------------------------
Дош`о сам ти, вољени мој граде,
После много пролећа и лета.
Вратио се, срца пуног наде,
Да ћу драгу видет` како шета.
Јој, Карловци, вољени мој граде,
Видај моје, ја ћу твоје, боли
Наточи ми, граде, трачак наде,
Да ће она опет да ме воли.
Гледам Дунав како лено тече
У Дунаву видим њено лице,
Драгу сањам, скоро свако вече,
Боли душа, јеца тужно срце.
Стражилово сивило овило,
У мртвило све се је завило,
Јој, Карловци, место моје мило,
Утеши ме – стави ме у крило !
С` торња цркве звоно тужно јеца -
Место песме чује се опело,
Нема смеха – Боже, где су деца !?
Без ње све је к`о лишће увело.
Тумарају нови богослови,
Учитељске...
Erotika i golotinja su dve različite kategorije. I golotinja ima više podkategorija
kao i erotika. To me inspirisalo da vam napišem jedno moje iskustvo gledajući
jednu modnu reviju, podrazumeva se virtuelno. Do nje sam došao tako što sam
u pretraživač ukucao tranaparent dress. Moj cilj je bio da vidim kobajagi obučene
ženske ali kao da su gole što bi eventualno moglo proći cenzuru na Krstarici.
Priznajem da volim manipulaciju ali preferiram da ona bude na jednoj višoj i po
mogućnosti na umetničkoj razini.
Dakle, na toj modnoj reviji bila je gomila golih ili jedva pokrivenih manekenki.
Kako su hodale sise su im lepo balansirale a kao što rekoh kroz providne
materijale. Zadovoljivši tu svoju želju poželeo sam više, to se valjda...
Velika je razlika u ponasanju dresiranog i nedresiranog psa. Ako neko ocekuje od dresiranog psa da se oglusi na komandu grdno se vara. To se nece desiti. Isto tako, ako se misli da ce nedresirani pas tek tako izvrsiti neko naredjenje isto je u zabludi. Stvar je u tome sto se nedresirani pas pokusa dresirati na razne nacine a u stvari to nije prava dresura. Prava dresura je regrutacija i militaristicki dril i to u posebnim centrima namenjenim za dresuru. Pokusaj dresure na daljinu preko medija recimo daje rezultate ali nije sto procentno ucinkovito. Nema garancije da ce neko pratiti tu dresuru po planu a samim tim i sptovodjenje u praksi je upitno. Postoje i psi koje je nemoguce dresirati i s obzirom da njihova egzistencija van...
Само да отворим тему, јер ме прекида аутоматика.
...ne cijepaj oblake Zvijezdo draga
ostavi izmaglice da se skriju tanane trave i u sljiviku pribijene glave
trzi pune case otrova da dijeleci svima niko se otrovati nece ali svi ce biti
otporni i spremni za lijepo i od bijesnog da krotko napravi..
Evo da i ja pridonesem poetskim momentima Krstarice.:D Nadam se da ce ovi skromni stihovi odgovarati ukusu @Soradze , @RiadaT. eventualno @Mika , ali ne zanosim se...:cool: Specijalno me interesuje misljenje od @Gospođetina 👑 i @Kćerka Direktora Cirkusa, kao slike & prilike tokom izliva poetskih osecanja.. ;) :cool:
Dakle..khm...
Minja SU BO TA:zurka:
Minja SU BO TA :zurka:
Minja SU BO TA :zurka:
Minja SU BO TA :zurka:
Sta radis u Nedeljuuu....? :cool:
"Pravim decu...
Pravim decu...
al ne mogu ove,
jer zena ima mecu..." :sad2:
Pokazi sta znas, Tobogan je vas !...
Ah, Oh, Minja... ("Samo da obrisem naocare...")
"J...te se deco, hebanje je raj,
to vam porucuje cika Jova Zmaj."
:huh::hvala:
Neprestani usponi i padovi u životu se porede putovanjem u kočiji. Otuda izreka: "Dok jedan točak ulazi u blato drugi iz njega izlazi "
***
Mudar čovek je svestan varljivosti, nestalnosti i prolaznosti uspeha i poraza. Zato se trudi da zadrži umerenost i ravnotežu u svakoj situaciji. Dobar primer takvog ponašanja daje Biblija kroz priču o Jovu. Jov je nepokolebljivom istrajnošću i doslednošću duhovnim principima (veri u Boga) odoleo svim iskušenjima i uspešno savladao stalne uspone i padove. To mu je, na kraju, donelo blagostanje i dublje razumevanje.
Sličan primer se može naći i u zen budističkoj priči "Jel' tako?". Učitelj zena, Hakuin, je uživao veliki ugled i poštovanje. Njegove komšije su imale mladu, neudatu ćerku. Kada je...
...kad se ima odgovor
to je kao odgledana epizoda ili
prosao dan
ostavi se za sjutra
pa ako zapita neko
sjetis se da je
i drugacije moglo
samo nerijesena pitanja
i dogadjaji koji su ne dogodjeni
imaju trajan sadrzaj
i vise znacenje
u domenima kada odlucuje sujeta
da postojis jos
u tome...
...pjesma ne smije da slika ili kopira trenutna stanja
ona mora da fermentira i predvidja lomove
da bi u cvjetanjima
i uzivala i radjala...
U moru samoproglašenih pisaca koji danas iskaču kao kečevi iz
rukava, nameće se pitanje: šta zapravo znači biti pisac? Da li je
dovoljno izdati nekoliko knjiga i smatrati se piscem, kao što to često
vidimo? Ili je završavanje studija književnosti i jezika uz postavljanje
raznoraznih tekstova po portalima i slično, dovoljno da se proglasiš
"školovanim" piscem?
Ne postoji škola koja može naučiti nekoga da bude pisac. Pisac se,
prije svega, mora roditi s darom za pisanje. Bez tog urođenog talenta,
nikakva škola, učenje ili nadogradnja neće biti dovoljni. Dakle, pojam
pisac može se razumjeti samo kao izraz za talentovanog čovjeka
koji je izgradio kvalitetan stil pisanja.
A da bi to postigao, pisac se treba školovati i učiti, posebno...
Prvo kao dijete, a kasnije tinejdžer uživala sam u čitanju knjiga, ne samo lektira
nego čega god da se dokopam. Koliko moje sjećanje seže, prva knjiga koja mi
je bila najdraža bila je “Hajdi” od švicarske spisateljice Johane Špiri sa prekrasnim
opisima Alpi i života djevojčice Hajdi koja živi sa djedom u tom prekrasnom
prirodnom okruženju u koje jednog dana dolazi njena prijateljica, bolesna
djevojčica iz grada, Klara i zahvaljujući planini i ljubavi koju za nju osjeća Hajdi,
ona ozdravi. Može biti da sam još u tim najranijim godinama života prepoznala
svu toplinu i snagu prijateljstva, prirode i dobrote, što mi je kasnije, tokom života
bila vodilja i podsjetnik na to kako ljubav, prijateljstvo i bliskost s prirodom mogu
biti...
Шопенхаурова чувена подела света на вољу и представу садржи у себи целу његову филозофију. Она је изникла из Барклијеве филозофије корелативности на којој је Шопенхауер изградио своју мисао. Та мисао се цела садржи у тој једној, јединој реченици. Али, да бисмо је схватили како треба, била су потребна и сва дела од "Начела разлога", до Паралипомена, а која служе само као "фуснота" тој једној јединој мисли која гласи: "Свет је моја воља и представа"
Како, дакле, разумети ту поделу?
Морамо прво јасно разумети Барклијеву корелативност, а онда те своје духовне увиде о самој основи сазнања расподелити на прави начин служећи се Шопенхауровом поделом на вољу и представу.
ПРЕДСТАВА
Она се састоји из три елемента.
Под један:
1) То што...
Lao Tzu: "Kada ljudi ne prihvataju kreativnu moć život im se pokazuje u strašnoj zbilji."
*
Reinhold Niebuhr: "Bog mi daje mir da prihvatam stvari koje ne mogu izmeniti. Hrabrost da menjam stvari koje mogu i mudrost da znam napraviti razliku izmedju njih."
***
Tehnološkim razvojem je došlo do ubrzanog tempa života. To se negativno odrazilo na psihičko zdravlje ljudi jer se poremetio prirodni ritam rada uma i mozga. Kada se um neprestano zasipa velikim brojem informacija može doći do povećanja kvantitativnog, a smanjenja kvalitativnog mišljenja, odnosno sticanja površnog znanja bez mudrosti. Zato misli postaju depresivne, impulsivne, nesredjene, pa i kompulzivne.
U pokušaju da se pronadje razumevanje unutrašnjeg haosa ili se...
Anne Wilson Schaef: "Um je dar. Pomaže nam da razradimo i razumemo sebe i svet oko nas. Naš um može da uči na mnogo načina. Možemo učiti apstraktno, možemo učiti iz iskustva, možemo učiti slušajući i gledajući druge, možemo učiti iz grešaka, i možemo učiti iz uspeha... Zašto bi mi se dalo celo biće ako se od mene ne očekuje da ga koristim?"
*
Biblija (Jevandjelje po Mateju 22:37): "Isus mu odgovori: Ljubi Gospoda, Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim."
(Pavlova poslanica Solunjanima 5:19): "Duha ne gasite. Proroštva ne prezirite; ali ispitujte svaku stvar, držite što je dobro, i uzdržavajte se od svakog zla."
*
Karl Gustav Jung: "Kao što sama reč svedoči ( 'refleksija' bukvalno znači 'savijanje...
Svaki potez koji gradjanin povuce kao reakciju jer mu drzava previse seda na kicmu se u medijskoj interpreraciji formulise kao ometanje poredka i ugrozavanje
javne sigurnosti. Nasuprot tome svi potezi koje vuce drzava se u istoj toj medijskoj masineriji velicaju i opravdavaju kao nuznim i cak bogom danim bez ikakvog osvrta
na negativne posledice po vecinu gradjana. Sukob te logike se retko gde i analizira a na alternativnim portalima na kojima se povede diskusija nedovoljno je gledalaca
da bi to se ispratilo i pokrenula sira javna debata. Jasno je da se radi o neravnopravnoj zastupljenosti interesa pojedinca koji predstavlja narod s jedne strane i interesa politicara
koji predstavlja vladajucu partiju sa druge. Taj disbalans preti da...
Preko noći se sve promenilo,
Čini se da je neobnovljivo,
Da je, ko zna kada i gde nestalo...
Zamišljam najudaljeniju tačku,
Od mesta na kome se sada nalazim,
Mislim da to mesto nije pusto...
Sada vidim dvostruko,
Crno-belo,
Pozitivno-negativno,
Sa jedne strane vrelo, sa druge ledeno...
Preko noći...
......da sam uvijek rasporedjivao svoje snage i slusao sebe u izborima dnevnim kao danas
vjerovatno bih dopirao do visina srece i zadrzavao ih duze...
Vracao sam se i trazio opravdanja ali
sve lijepo rasporedjivao gdje je cemu mjesto
...hvale Izgubljenosti
bole me i boljece
ali to je hrana za sjutra i volja da energija mora se shvatiti kao bice
koje ne cvjeta niti opada
samo sto sam ja grijesio i pod arsin godisnjih doba je stavljao
...otisla mi je veoma draga Osoba iz djetinjstva i svih ostalih doba
nijesam ljut sto se nijesmo oprostili
jer bio sam tuzan sto je iz nekakvih nametnutih moralitea
ubrzala svoj odlazak...
Kvalitet zivota uvijek je dat i servilan ali neozbiljno sebi sugerisem da se mora cekati ili na dolazak ili na...
SANTA LENKA DELLA SALUTE,
OPROSTI MOJE GREŠNE ZALUTE !
---------------------------------------------
Dobro jutro, moja Leno !
Moja anđele, draga ženo,
K` Tebi idem - ka Tebi sam kren`o -
Da l` me čekaš, srdašce maleno !?
---------------------------------------------
Kada sam, u rasklimano-škripavim, ledno-žuljajućim i kičmu-krivećim bogoslovskim skamijama prvi put pokušavao da, posle, samo Bog zna koliko puta do tada, pročitanu i napamet naučenu, osetim, doživim, pred očima upodobim i razumom uočim pravi smisao, pouku i poruku najlepše, srcem napisane, dušom prožmane, sećanjem ucakljene i suzom zalivene, ljubavne pesme, lično mislim da je to remek delo srpske lirike, Laze Kostića » Santa Maria della Salute« sve dublje sam misaono tonuo...
"Akademija" tj “Rupa”, kako smo je tada skoro svi zvali ... noćni klub smešten u podrumu Fakulteta Likovnih Umetnosti u Beogradu. Velika mračna prostorija gde se odigravao veliki deo mog života. Tamo sam, proveo puno više vremena nego bilo gde. Iz dana u dan, osim ponedeljka, je taj noćni klub, bio jedino mesto gde je reč "underground", imala svog smisla, gde sam slušao muziku koju sam slušao i kod kuće. Tako da su se moje noći pretvorile, u noći vezane za “rupu”, a ne za krevet, tako sam živeo puno godina. Ja sam jedan od onih koji je svoju ličnu kartu upotrebio i na kraju krajeva izvadio, da bih imao člansku kartu za klub. U klub se neko vreme nije moglo ući bez članske karte ili indeksa Likovne Akadenije.
Klub "Akademija" bio je...
Beograd, 2002 godina. Godina kada sam stao, godina kada sam pao. Umro bih da to nisam presekao, ispijao sam u to vreme litar i po, do dve litre votke dnevno, sa opijatima i depresantima. Možete zamisliti. Ja nisam bio normalan čovek i živeo sam tako da se skoro svaka noć mogla kobno završiti. Nije bilo tako u početku ali đavo je odneo šalu, ogrnuo me je teškim mrakom. Zlo.
Dobio sam sina, dok mi je žena bila trudna "skinuo" sam se sa skoro svega, pio sam samo Lorazepam. Ipak kada je sin došao na svet ja sam se od "radosti" ponovo vratio na "žurku", koje nije više bilo. Mesec dana sam bio u strašnom, zaista strašnom stanju. Lutao sam po Beogradu i više nisam nailazio ni na koga, od toliko ljudi koje sam poznavao... Moje "preobraženje" i...
Charles Proteus Steinmetz: "Možemo steći ideju o tome koliko naša percepcija prirode zavisi od naše koncepcije vremena tako što predstavimo kako bi priroda izgledala da je naša percepcija vremena 100.000 puta brža ili 100.000 puta sporija. U prvom slučaju, sa našim čulnim opažanjima 100.000 puta bržim, svi događaji u prirodi bi nam se činili 100.000 puta sporiji. Bio bi to stacionaran i nepomičan svet. Jedini pokret koji bismo mogli da vidimo našim očima bio bi pokret topovske kugle, koja bi puzala polako, brzinom manjom od puža.
Ekspresni voz koji ide brzinom od šezdeset milja na sat izgledao bi kao da miruje, i trebao bi poseban eksperiment da se ustanovi njegovo kretanje. Ako bi zabeležili njegov položaj na šinama i proverili posle...
Kosta je stajao na tankoj crti, floroscentno plave boje... Osećao je da isijava sopstvenom unutrašnjom svetlošću i da ima razloga što stoji na crti, koju je između ostalog, da spomenemo, sam stvorio. Oko Koste i crte nema ničega. Kosta je u mraku i njemu je to bilo dovoljno. Taj mrak je bio njegov, on je zamislio takav mrak...
Kosta je poželeo da se pored njega, u mraku, pojavi božanstvena, prelepa boginja-muza, koja će ga napojiti svojim inspirativnim darovima. Muza se pojavila i bila je slepa. Znao je da će biti slepa, to je i želeo. Stajala je kao kip, kao živi slepi mit. Uživao je. Napajao se „božanstvenom“ energijom svoje boginje. Disao je duboko i teško, osetio je da mu se disanje usporava i da srce počinje jako da mu udara...