Nikola je bio siguran da mu se Sanja dopada, ali nije bio siguran da je spreman za
iznenađenja koja dolaze s njom. Upoznali su se na fakultetu, a sada su sedeli u
autobusu na putu ka jezeru. On u šortsu i majici, ona u lepršavoj letnjoj haljini,
bosih stopala, oslonjena o sedište. Bila je devojka koja nije marila za ono što drugi
misle, i to ga je istovremeno fasciniralo i zbunjivalo.
Kada su stigli, Nikola je rekao: - Idem da se presvučem.
Sanja se nasmejala. - Ja ne moram.
On je pretpostavio da već nosi kupaći ispod haljine i klimnuo glavom, ne
razmišljajući mnogo o tome. Kada se vratio, ona je stajala na obali, upravo
spuštajući haljinu na pesak. Ostala je potpuno gola, kao da je to najprirodnija
stvar na svetu. Bez žurbe...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nestao si.
Kako, kuda i zašto?
Niko mi ne kaže KU noć.
Niko ne kaže Hoću BRBR. Voda ču.
NeČu. Hoću, hoću. Gojub, vrana.
Niko me ne gricne kljunom za usnu. Koliko puta si me ugrizao do krvi, da je ostao trag preko celog stana.
Koliko kutija mleka sam morala da ti dam jer si bio opsednut njima. Zvao si ih Dorro.
Pokušavala sam da ti objasnim da to nije doručak. Ne, imao si neku svoju gramatiku i to je ostalo Dorro. Doručak si mi vrištao ujutro na uho. Pekla sam prženice. Nikada više neću.
Nikada više moj maleni, pernati zloćo.
Rekao si BRBR, zloćo.
Ne Kiki.
Ti si zloćko. Postoje li tablete protiv suza? I da postoje, nebih popila. Hoću da plačem dok ima suza u meni.
Kako si nestao iz zatvorene sobice.
Kiki, nećeš spavati...
Moje pitanje: Zašto su žene tako misteriozne?
Zato što su složene, emotivne, intuitivne i često komuniciraju na način koji nije uvek direktan. Njihove misli i osećanja mogu biti duboke i višeslojne, što može delovati misteriozno onima koji pokušavaju da ih shvate logikom umesto intuicijom.
Takođe, društveni faktori igraju ulogu – žene su često naučene da budu suptilnije u izražavanju, što može doprineti tom osećaju misterije. Ponekad je to i namerno – misterija stvara privlačnost!
Ili možda jednostavno, nisu misteriozne – samo ih treba pažljivo slušati. 😏
Moje pitanje: Da li su žene bolje u komunikaciji?
Zavisi kako gledaš na komunikaciju. Ako pričamo o izražavanju emocija, empatiji i čitanju neverbalnih signala, žene su generalno...
центрифуга или 24 сата у животу једне жене
"Мамаааа..можеш ли да дођеш у собу. Твој син ме мобингује"
"Јоооој, па мамааа...ишчупаће ми пола косе док се ти не смилујеш"
"Ретарду, остави ме на миру"
"Мамаааа...."
"Дебилко..."
Чежњиво је погледала шољицу тек скуване кафе и са уздахом је кренула ка дечјој соби. Њен уобичајени дан је могао да почне
"Како се то понашате? У чему је проблем?"
"Проблем је у" мамином принцу", сакрио ми је свеску из математике. Добићу јединицу данас"
"Лажееее..тамо јој је телефон од оног црног дечка. Домаћи није ни написала јер је са другарицом целу ноћ дописивала. Читао сам поруке кад је заспала. Рекла је да га воли. Договарале су се да ти каже да спава код ње а да оде са њим у провод"
"Кретену један одвратни...
...
... ...lijepe su sve ove prozivke
ali
nije lijepo
kad se na čvor naidje
što se sve
kao magla
razidje..
... ...u Tekiji
šejh_Nurudina
/Nur-svjetlost...Din-vjera/
...nema kahve
a ni vina
to se Kadija
na Put sprema
osim zakašnjelog sina
pored njega
nikog n e m a ...
Iza sedam gora i sedam mora, postojala je jedna malena zemlja...
U toj dalekoj zemlji, živela je grupa studenata u čarobnom dvorcu znanja.
Ti studenti su svakodnevno učili od velikih mudraca i trudili se da upiju sve
tajne sveta. Među njima vladao je duh prijateljstva i zajedništva, ali su se
često suočavali sa izazovima i brigama koje su donosile studije.
U tom dvorcu živeo je i jedan deda, čarobnjak po imenu Mudroslav.
On je bio poznat po svojim pričama i savetima koji su donosili utehu i
inspiraciju mladima. Iako je bio star, njegovo srce je bilo puno ljubavi i
razumevanja za one koji su tragali za znanjem.
Jednog dana, dok su studenti pripremali svoje završne ispite, Mudroslav je
odlučio da im priredi posebno iznenađenje...
Povremeno naletim na neku sliku ili fotografiju koja baš ostavi jak utisak.
Kao recimo ova. Jedino znam da je negde u Vijetnamu. Ne znam ko je fotograf.
Francuski književnik, Nobelovac, Andre Žid, je rekao:
"Da ne bi morao biti na svakom mestu, Bog je stvorio majku."
Zato su majke utelovljenje, ovaploćenje Božanske ljubavi i
njihova misija na Zemlji je Božanska...
:heart2: :heart2: :heart2:
...
Moglo se i drugom stazom
Da krene
Da se manem carolije njene
I usne da jedan zedj otrpe
Ali ne bi moglo da se ode
Ovako teskog srca
Ovako poplavljenog pogleda
i rike u meni jaguara
jer kao bol
nista tako
lijepu tezinu ne stvara...
Sve nas pritislo...
Najgore godine su pred nama,
loše, opasno vreme preti...
Zemlja se ljulja...
A mi?
Govorimo da smo dobro,
da nam ništa ne fali...
Kačimo najlepše slike,
smejemo se...
Tako se valjda u ovom novom dobu
duša čuva...
:heart2:
Verovali ili ne i to je moguće..samo zažmuriš i zamisliš
i evo krpe i to suve..a more svud oko nje.
U mojim postovima na ovom forumu sam već govorio o tome da je u cilju otkrića Istine o postojanju stvarnosti, najvažnije na pravi način razumeti sam pojam "postojanje". Sada bih želeo da se malo šire pozabavimo ovim pojmom
Šta pojam postojanje podrazumeva?
Opšte poznata logičnonost koja se u filozofiji lesto pominje kada je reč o postojanju je logičnost da "iz Nšta ne može da nastane Nešto". Odnosno, "da Nešto može da nastane samo iz Nešto". Pa bi, pozivajući se na ovu logičnost, samo za ono koje bi mogli da opišemo rečima "Nešto iz kojeg može da nastane Nešto ", mogli da tvrdimo da postoji, odnosno da ima značenje postojanja.
Ali sada se pojavljuje jedno drugo pitanje, koje glasi: da li i ono Nešto koje nije postojalo, pa je...
Ovaj TikTok me je nasmejao rano jutros...
Pokazuje zla vremena, našu narav, zablude...
Kadar zaslužuje da uđe u građu filma... koji će se gledati jednog dana...
Volim naš narod koji je Sterija najbolje opisao.
:heart2:
Teške su 20 grama...
Preleteće više od 5.000 kilometara u letu...
Preleteće pustinju Saharu,
mora i kontinente bez odmora...
Savladaće oluje i vetrove...
Učiniće sve to samo da bi svile gnezdo
baš ispod krova naše kuće...
Raširimo ruke u zagrljaj
da se osete dobrodošle...
:heart2:
Šta je život?
Dostojevski: "To je pakao!"
Sokrat: "To je test."
Aristotel: "To je um!"
Niče: "To je moć."
Frojd: "To je smrt."
Marks: "To je ideja."
Pikaso: "To je umetnost."
Gandi: "To je ljubav!"
Šopenhauer: "To je patnja."
Bertrand Rasel: "To je takmičenje."
Stiv Džobs: "To je vera."
Ajnštajn: "To je znanje."
Stiven Hoking: "To je nada."
Kafka: "To je tek početak!"
Volela bih da je Kafka u pravu...
:aha2:
...ko to doličnije
i ličnije
trpi svoju kob
od Žene
Žene koja trpi markirano
kao dio sebe
ne buneći se
i kao naučeno i shvaćeno
ćuti
ali ipak Ona ćuti
...da li će Neko ikad
ili neka doba ikad
to'ćutanje' ispaštati
neće
koliko ja Zene poznajem
ali
da li one same sebe poznaju
osim dozive nekakve
što u snovima čuju
i kako i kome odjekuju
patnje nabijedjene
i duše njihove povrijedjene
za vjekove i u vjekove
smještene
...neće niko za to
mene
ali trebalo bi najviše
da osudi
jer ako se o ovome piše
treba od pisanja
i više
ali kako i kome
kad je to još uvijek strano
i principu ž e n s k o m e ..
Autobusi na liniji 511 su više nego poznati u Beogradu, uglavnom po požarima, otpadanju vrata, plafona, hladnoći, „sauni”, po kvarovima...
Situacija se, srećom, malkice promenila, pa se sada sugrađani iz Sremčice i Železnika voze kao u „civilizaciji”, ali i dalje u ovim vozilima
život pulsira u svim svojim oblicima.
Odavno je prošla ponoć, noćni autobus šiba ulicama, a putnika je tek toliko da su popunili mesta za sedenje. Neko drema, većina je pogled
za telefon zakovala. Vlada pravi noćni spokoj.
I odjednom se začuje:
"Narode, braćo moja postao sam tata, ej, ćale sam od sada”!
Začu se aplauz i čuveno „bravo, majstore”, „nek ti je živo i zdravo”...
Ustadoše ljudi, grle novopečenog tatu, ljube ga i neko upita „dečak ili...
...
...kada se
jele
vezom svojim okite
breze požele nakit
isto
ali meni
sve je to čudno
čudno načisto
da ljepota
još ljepše traži
ustani Modiljani
ustani
pa kaži...
sam Čovjek je Svemir
a bilo s kim drugim
samo Nemir...
Na ulici, na mestu gde će za pola minuta stati autobus, ležao je pacov
Čoveku je izgledao kao veverica ali prišavši, shvatio je da je to pacov, živ, ali nemoćan da mrdne, repa polu izgriženog, nogica polu pokretnih
Čovek je hteo da pređe ulicu da stigne na Bogojavljenje, ali pomisli kako će, kada se na onom semaforu upali zeleno, 26ica za pola minuta spljoštiti pacova i ostaće fleka na ulici
Hitro je otrčao do obližnje trafike i rastrgao polu-sleđeni karton sa nekog postolja pored kioska, dotrčao do pacova i navodio ga na parče kartona.
Koprca se pacov, bi on da prione na karton ali nogice slabe, rep krvav, čovek ga muljao, valjao, pacov i zubima i nogicama nekako uspe da se metne na karton i čovek ga ostavi na trotoaru, nadajući...
Schopenhauer: “Man can do what he wills but he cannot will what he wills.”
“Čovek može da radi šta hoće, ali ne može da želi šta hoće.”
– Želje nisu pod direktnim uticajem volje kao aktivnosti. Odluka o izboru ponašanja i delovanja se donosi kroz um i misli. Medjutim, snaga volje nije odredjena samo umom, već i razumom i osećanjima. Iako se osećanja, misli i razum javljuju u vidu razlika, oni su ista svest. Tek kada se te razlike usaglase i sjedine dobije se istinska snaga volje.
Svaka od tih zona ima funkciju i uticaj u stvaranju volje. Da bi postojala volja neophodna je želja i um. Samo čovek koji misli može biti svestan onoga što oseća i želi. Želja se u umu javi kao htenje.
Šta se njime čini zavisi od sposobnosti uma da dosegne...
Kako bismo mogli oblikovati generaciju budućnosti?
Zamislite svet u kojem bi svaka generacija bila tretirana na sledeći način:
➡ Generacija koja razume emocije - kako ih prepoznati, izraziti i transformisati. Nesigurnost, frustracija i mržnja imaju svoje izvore. Svako dete nosi jedinstveno iskustvo iz porodice i društva, koji oblikuju njegovu ličnost.
Naše društvo često zanemaruje ove ključne faktore, a svako dete ih doživljava na svoj način. Neka deca postanu povučena i stidljiva, dok se druga izražavaju kroz bunt. Mi ne možemo kontrolisati šta se dešava u nečijoj kući niti pročitati misli svakog deteta. Međutim, ono što možemo jeste pružiti podršku i razumevanje.
Detetu treba pokazati da su njegova osećanja prirodna i da mogu...
Ne postoji oni koje je nastalo, već ono od čega je nastalo
Ne postoji kula od peska, već pesak od kojeg je kula nastala.
Ne postoji led, već voda od koje je led nastao.
Ne postoji država, već ljudi od kojih je država nastala.
Ne postoji čovek, već materijal od kojeg je čovek nastao.
Ne postoji Univerzum, već nematerijalni Kvantni vakuum iz kojeg je Univerzum nastao.
Ne postoji nematerijalni Kvantni vakuum, već nematerijalni Bog, odnosno, nematerijalna Svest, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti - naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja - pomoću kojih je od Svesti sve nastalo.
Pod sitnom kišom u predveče
Obučen u omiljenu crvenu duksericu sa kapuljačom
Polu pokrivenog lica
Ušavši u 94 bus
Prošavši koracima pločnicima i ispod amorove strele na trgu
Došavši na obode pijace i bolnice
Ušavši tamo gde je vreme stalo
Rekao sve, izašao
Ušao u život
Nova stanica
Да проговоримо по неку о коректности или бар о ономе како је поједини данас тумаче. У коријен ријечи не бих улазио и тумачење препуштам онима који имају више знања и времена од мене.Све се у животу коригује и прилагоди па би ваљало и неки наши ставови!? Или баши не би? Ако свему око нас прилазимо спремни да се прилагођавамо и правимо компромисе живо ме занима како то може изгледати. Тешко да би ко био поносан на себе тако ''доћеранога'' и ''упегланога''.За себе знам, вјероватно се не бих лако предавао сну и још вјероватније бих избјегавао огледало. Не због љепоте,она је ствар друге нарави већ због онога водњавог погледа. И грча у стомаку.Функционисати данас у већим срединама даје неки маневарски простор не превелики,али мале средине не...
- јануар 16, 2025
Шта је то што одваја мене од вас? Или вас од мене? Небитно је скроз. Битно је само то да јесмо различити и да нијесмо једно већ друго или баш и треће како вама или баш мени драго. Оно не баш драго у смислу да ми је нешто мило или прија већ потреба да се од вас разликујем и одвајам. Не мора на мојој страни бити никакав ''квалитет'' , можда вала баш и изостанак истога. А можда опет у вас њега било напретек а мени због тога некако право и по мјери. Друго смо и тачка. Једнаки испред створитеља и љуских закона(бар се тако вели) у животу и поступцима дргачији и сасвим различити. Каже се да смо сви потекли од искона од једнога човјека и његове боље половине и да смо кроз толико вријеме напредовали баш толико да смо и...
ČOVEK JE ŽENI VUK.
Seća li se još neko one čuvene rečenice: „Dame biraju‟? Mlađe generacije, ne verujem. Em se ne sećaju, em ne vide ništa posebno u njoj. Mogu je podvesti pod sentimentalno trabunjanje nas na granici senilije. E, vidite, tu je greška. Ta rečenica nosi u sebi svu istoriju muško-ženskih odnosa, od Adama i Eve do današnjih dana. Kilometri knjiga su o temi ženske ravnopravnosti napisani, a opet nisu dalje odmakle ni milimetar od gorepomenute rečenice. Eheeeej... Dame biraju. Vraćeno im je pravo na izbor, nisu više roba. Nisu zatočenice lažnog morala i ustajalih normi. I poklič, i poziv, i molitva... Živela sloboda izbora. Živelo pravo na ljubav. Ali, ima tu još jedna strana, ne tako revolucionarna kao ova. Postojimo tu i...
НЕКО И НИКО
"Хоћемо ли да попијемо по једну?"
"Наравно, не женим ја сина сваки дан, ред је."
"Шта ћемо?"
"Ти бираш."
"А традиција? Знаш оно кад отац отвори ракију, коју је закопао оног дана када му се родио првенац? То ништа? Ниси имао времена за мене, од кафане."
"Де, де, неће да је баш било тако а и да је било, бар си научио да будеш самосталан. Ниси ни свестан коју услугу сам ти учинио. Уосталом шта ти је недостајало, имао си све."
"Нисам имао родитеље."
"Па си се јадан искомплексирао, ајд пусти то него тркни до подрума. У оном лонцу, у ком ти баба кува сарму, је бокал ракије. Није баш да је твој вршњак али послужиће."
"Каква си ти штекара матори."
"Не кукај да се не предомислим."
"Живели! "
"Живели!"
"Волиш ли је?"
"Наравно да је...
Noćas sam pijan tražio,
onu sa kojom sam snevao snove u boji
Jutros sam stazom od trnja izboden neispunjenim obećanjima,
zvezde su ugasle vlada tama.
Nočas sam pijan pesmu pevao
Pesmu od vina spevanu.
Umorni starac na trgu je čekao.
Čekao svoju ljubav jedinu.
Postelja prazna, očajem vapi
Pusta mi duša krvave size lije
Muziku čujem, dobuje kiša
Dok tuga mi dušu guši
Čemu i zašto i kome
Život sad nema smisla
Izvadi kamu što leži u mom srcu
Lance pokidaj, oslobodi me.
Okameni mi lice, nek bude kao stena,
Ne, ne mogu živeti od uspomena
Sloboda.
NOĆ, 23 sata i 30 minuta.
. A1_serbia_787657
Hm št@*?
Nisam više mogla da buljim u mobilni.
Izašla.
Hodala.
Lutala sam.
Kad sam se vratila, samo me čekala poruka_&:"Bolestan sam'.
Lepota u odlasku iz stana je, upravo,
pitanje, hoću li vratiti.