- Funkcija ega -

Postavljena su mi pitanja: "Zašto je ego potreban? Koja je njegova svrha?"

Ego je samosvest ili identitet. Identitet daje postojanost i stabilnost svesti/umu u stalnom emocionalnom, mentalnom ili intelektualnom razvoju. Mada različita dešavanja/iskustva menjaju pogled na život i razumevanje vlastite individualnosti u okviru objektivnosti, ličnost uvek ima ego/ja. Svesna je sebe kao sebe i pored toga što se njen doživljaj i shvatanje menja.

Da nema oslonca, u vidu permanentnog identiteta, koji stiče, akumulira i koristi znanje ne bi moglo biti ni inteligentne interpretacije spoljašnjih nadražaja. Oni bi se rasipali i nestajali. Bez ega ne bi postojala memorija i sposobnost učenja.

Predjašnja iskustva olakšavaju učenje, ali ga mogu i sprečiti ukoliko ličnost nije spremna da se otvara ka novim uvidima koji modifikuju ranije stečeno znanje. Znanje nije nikada potpuno i konačno. To ne znači da je pogrešno nego da je relativno. Uvek se može proširiti i dopuniti. Naravno, to se ne odnosi na dogadjaje koji podležu uzročno posledičnim zakonitostima i postaju činjenice. One se mogu tačno utvrditi, proveriti i predvideti. Na primer, ako neko dobije jedinicu iz nekog predmeta i ne ispravi je na kraju godine će ponavljaće razred, kada se kopa zemlja stvara se rupa itd.

Mada je vreme stalna promena u kojem postoji sadašnjost kao realizacija dešavanja, postoje i završeni, realizovani dogadjaji i činjenice koje se ne mogu menjati, kao što postoji i potencijal budućih dešavanja koja će se eventualno realizovati. Dakle, ego/identitet, kao konstanta u vremenu ili stalnim promenama, omoguća njihovo koherentno povezivanje i inteligentnu interpretaciju tako da te promene dobijaju smisao.

 

[salko dinamitas]

Postavljena su mi pitanja: "Zašto je ego potreban? Koja je njegova svrha?"

Ego je samosvest ili identitet. Identitet daje postojanost i stabilnost svesti/umu u stalnom emocionalnom, mentalnom ili intelektualnom razvoju. Mada različita dešavanja/iskustva menjaju pogled na život i razumevanje vlastite individualnosti u okviru objektivnosti, ličnost uvek ima ego/ja. Svesna je sebe kao sebe i pored toga što se njen doživljaj i shvatanje menja.

Da nema oslonca, u vidu permanentnog identiteta, koji stiče, akumulira i koristi znanje ne bi moglo biti ni inteligentne interpretacije spoljašnjih nadražaja. Oni bi se rasipali i nestajali. Bez ega ne bi postojala memorija i sposobnost učenja.

Predjašnja iskustva olakšavaju učenje, ali ga mogu i sprečiti ukoliko ličnost nije spremna da se otvara ka novim uvidima koji modifikuju ranije stečeno znanje. Znanje nije nikada potpuno i konačno. To ne znači da je pogrešno nego da je relativno. Uvek se može proširiti i dopuniti. Naravno, to se ne odnosi na dogadjaje koji podležu uzročno posledičnim zakonitostima i postaju činjenice. One se mogu tačno utvrditi, proveriti i predvideti. Na primer, ako neko dobije jedinicu iz nekog predmeta i ne ispravi je na kraju godine će ponavljaće razred, kada se kopa zemlja stvara se rupa itd.

Mada je vreme stalna promena u kojem postoji sadašnjost kao realizacija dešavanja, postoje i završeni, realizovani dogadjaji i činjenice koje se ne mogu menjati, kao što postoji i potencijal budućih dešavanja koja će se eventualno realizovati. Dakle, ego/identitet, kao konstanta u vremenu ili stalnim promenama, omoguća njihovo koherentno povezivanje i inteligentnu interpretaciju tako da te promene dobijaju smisao.

Ego je bar za muskarce veoma bitan u zivotu, kad ti neki dogadjaj danas popravi ego ,daleko si vise samuvjeren u sebe i lijep je osjecaj.

Da vidimo sta AI kaze

1. Realnost: Ego pomaže osobi da razlikuje stvarnost od fantazije i da se ponaša na način koji je društveno prihvatljiv.


2. Samokontrola: Reguliše impulsivne porive ida, pokušavajući da ih zadovolji na bezbedan i socijalno prihvatljiv način.


3. Odluke i rešavanje problema: Donosi racionalne odluke koje uzimaju u obzir sve strane (nagon, moral, realnost).


4. Odbrambeni mehanizmi: Štiti pojedinca od psihološke patnje koristeći mehanizme poput poricanja, potiskivanja, projekcije itd.

 

[Meliot]

Ego se uvek sastoji u stavljanju sebe ispred ostalih i to ne može biti dobro. Najveći egoisti su nesigurni i neostvareni ljudi. On dođe kao odbrambeni mehanizam za razne frustracije u životu.

 

[sofija06]

Ego je bar za muskarce veoma bitan u zivotu, kad ti neki dogadjaj danas popravi ego ,daleko si vise samuvjeren u sebe i lijep je osjecaj.

Da vidimo sta AI kaze

1. Realnost: Ego pomaže osobi da razlikuje stvarnost od fantazije i da se ponaša na način koji je društveno prihvatljiv.


2. Samokontrola: Reguliše impulsivne porive ida, pokušavajući da ih zadovolji na bezbedan i socijalno prihvatljiv način.


3. Odluke i rešavanje problema: Donosi racionalne odluke koje uzimaju u obzir sve strane (nagon, moral, realnost).


4. Odbrambeni mehanizmi: Štiti pojedinca od psihološke patnje koristeći mehanizme poput poricanja, potiskivanja, projekcije itd.

Nesumnjivo da je uspeh prijatan. Ali, ako ego izgubi meru, pa se zanese i opije sledi neprijatno trežnjenje.

 

[sofija06]

Ego se uvek sastoji u stavljanju sebe ispred ostalih i to ne može biti dobro. Najveći egoisti su nesigurni i neostvareni ljudi. On dođe kao odbrambeni mehanizam za razne frustracije u životu.

Izvorni, originalni termin ega, koji je uveo Frojd, je u potpunosti potisnut novijim, jednostranim tumačenjem. Ego se poistovetio sujetom, arogantnošću i najgorim ljudskim osobinama, a ne svesnim delom ličnosti koji vrši značajnu funkciju u procesu uskladjivanja različitih, često protivrečnih, nagona i želja.

Naravno da je precenjivanje svoje ličnosti i vrednosti disfunkcionalno i da uzrokuje nesklad kako u čoveku, tako i njegovoj interakciji sa okolinom. Isto se odnosi i na ego koji se podcenjuje. Zdrav ego i ličnost poštuje i sebe i druge. Zato se i trudi da uspostavlja balans izmedju subjektivnog i objektivnog sveta time što nepristrasno razmatra i svoje i tudje mišljenje ili stavove.

 

[Meliot]

Ego se poistovetio sujetom, arogantnošću

Ego je "ja" tako da je i logično da se poveže sa arogantnošću.

 

[sofija06]

Ego je "ja" tako da je i logično da se poveže sa arogantnošću.

Zašto je logično? Možes li dati opširnije obrazloženje? Takodje, kako objašnjavaš ego koji se podcenjuje, misli da je bezvredan, sumnja u svoju sposobnost tako da lako pada pod tudji uticaj i dopušta neodostojan, ponižavajući tretman i trpi nasilje. Drugim rečima, nema samopoštovanje i lično dostojanstvo. Naš narod je pronicljivo zapazio da su takvi ljudi "beskičmenjaci" i "otirači" koji "nemaju svoje ja". Sklad je u balansu.

Ali, on se ne može postići jednom za svagda pošto je svaka situacija drugačija i nosi nova iskušenja. Osvešćivanje nije nekakav mistični doživljaj koji se dešava bez misli i ega, već upravo kroz njih kada se dosegne viši, duhovni potencijal koji objedini ličnost i time je osposobi da koristi puni svesni kapacitet.

Dakle, osvešćivanje je svesni/misaoni čin kojim se proširuje razumevanje i donose plemenite, poštene odluke jer se vlastite potrebe izjednačavaju s potrebama drugih. Stavljaju se u proporcionalnu srazmeru time što se raskrinkravaju i obelodanjuju zamaskirani, sebični impulsi i interesi, što je Marko Miljanov veoma lepo objasnio: "Junaštvo je kada sebe branim od drugoga, čojstvo kada drugoga branim od sebe." Znači, potreban je svestan, promišljen izbor s konkretnim delovanjem da bi se oplemenio karakter i postigao sklad i u sebi i u odnosu sa okolinom.

 

[Meliot]

Zašto je logično? Možes li dati opširnije obrazloženje? Takodje, kako objašnjavaš ego koji se podcenjuje, misli da je bezvredan, sumnja u svoju sposobnost tako da lako pada pod tudji uticaj i dopušta neodostojan, ponižavajući tretman i trpi nasilje. Drugim rečima, nema samopoštovanje i lično dostojanstvo. Naš narod je pronicljivo zapazio da su takvi ljudi "beskičmenjaci" i "otirači" koji "nemaju svoje ja". Sklad je u balansu.

Može neko o sebi misliti da vredi ali da ne ističe to svoje "ja". To može jako mali broj ljudi, treba visok nivo samokontrole i obrazovanja za tako nešto. Meni na primer Bil Gejts ne deluje kao egoista a ne verujem da o sebi misli da je bezvredan.

 

[sofija06]

Može neko o sebi misliti da vredi ali da ne ističe to svoje "ja". To može jako mali broj ljudi, treba visok nivo samokontrole i obrazovanja za tako nešto. Meni na primer Bil Gejts ne deluje kao egoista a ne verujem da o sebi misli da je bezvredan.

Da. Samokontrola i obrazovanje su značajni elementi individuacije ličnosti. Obrazovanje ne podrazumeva pasivno, nepromišljeno prikupljanje informacija nego njihovo kritičko razmatranje pre nego što se prihvate.

Laskava duhovna učenja, koja uče kako da se postigne savršenstvo i funkcionalnost meditacijom bez svesnog angažovanja i ogranizovanog delovanja, su dosta uspešna i popularna. Medjutim, samokontrola nije moguća bez razmišljanja i procenjivanja svojih potreba, želja, osećanja i nagona. Jer, iako imamo konstruktivni, duhovni potencijal, koji nam se otkriva kroz ljubav/empatiju i savest, imamo i podsvesnu sferu. Ona je u uskoj konekciji s telom i destruktivnim, divljim i sebičnim porivima lišenim moralnosti.

Um, ego ili svesni nivo je izmedju tih nagona, kao što je i pod uticajem spoljašnjih vrednosti tako da se uvek opredeli za nešto.

Zato i jeste važno motriti svoje reakcije i biti svestan posledica svojih izbora. Dok neki vode višem stepenu osvešćenosti, slobode i duhovnog razvoja drugi imaju suprotan efekt. Znači, nije potrebna mistika nego rad na sebi, otvoren um, potpuna iskrenost, odgovornost i zalaganje da se sledi plemenita inklanacija, a ne uskogruda, sebična i destruktivna.