На сулудом месту,
У безвезно време,
Без повода, разлога,
Уз млако Зајечарско из флаше,
сретох Човека ...
Он не би смео да пије, лечи се,
Ја не би смео да пијем, возим ...
Реч по реч, пиво по пиво ...
Уз ненадано пријатељство добих и књигу ...
"Наша ствар" - треће измењено и допуњено издање
Од прве осетих и снагу, а и рањивост ...
Опору и луцидну Српску велику душу,
И изнова схватих корене,
Поново спознах пркос, инат ...
И понос !!!
Србин сам !!!
Православац,
Грешан и безгрешан ...
Светосавац ???
Нисам баш !!!
Склон сам и шали, ал' и кавзи,
И трпљењу, ал' и освети ...
Можда и нисам добар, ал' такав сам какав сам ....
Да се мењам - НЕЋУ - уз инат !!!
И поносим се тиме !!!
"Подиже се коса под капама.
Стидно суза у оку...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Pozuri polako...
koracaj ka sreci...
Koliko je vredno
vreme ce ti reci!
Pozuri polako...
nemoj se saplesti!
Samo hrabro,napred
pa cemo se sresti.
Pozuri polako...
ka vrhuncu srece!
Sa strpljenja puno,
kroz trnje i cvece.
Pozuri polako...
preko sedam gora.
Obasjaj me mesecinom,
mesto ovih nocnih mora.
Polako pozuri...
da na vreme dodjes.
Nemoj samo ovlas...
kraj srca da prodjes.
Kad do cilja stignes,
zureci polako...
Osetices ljubav...
tako snazno...jako...
:heart::heart::heart:
...skelari prenose moja proljeća na trulim daskama zore a ja te mijenjam u nekoj novoj priči i tražim oproštaj. Spojena u misli i vrijeme, gledam se u prašini tvojih koraka i sanjam: ti ostaješ.
U meni teku iluzije i rađaju se jecaji...a ti se smiješ mojim proljećima...Noć koja zove jutro, mijenja te u meni, vrbici sumorno pletu svoje krošnje...obala je pusta...i Sava umire. U meni plaču psi lutalice i rađaju se skitnice...a ti se smiješ mojim proljećima...
Plašim se opustjelih drumova, maglenih sumraka i tvojih očiju...Cigani odlaze.Dolaze nove tuge...novi skelari...nova proljeća...
U meni umire suton i bude se rastanci...
Skelari prenose moja proljeća na trulim daskama zore...
Najnepostenija stvar u zivotu njegov je kraj. Mislim, zivot je tezak. I oduzme ti dosta vremena. I sta dobijes na kraju? Smrt. To je, kao neki bonus?!
Uveren sam da je zivotni ciklus okrenut naopacke.
Smrt bi trebala biti na pocetku. Potom sledi zivot u starackom domu iz kojeg te izbace jer si bio prezdrav.Onda pocnes raditi tako sto prikupis penziju i vec prvi dan na poslu dobijes zlatni sat. Potom radis cetrdeset godina, dok ne postanes dovoljno mlad za uzivanje u penziji. Pijes puno alkohola, ides sa zurke na zurku i polako se pripremas za srednju skolu. Onda sledi osnovna skola, postajes klinac, igras se i nema nikakvih odgovornosti u zivotu. POtom si malo dete, pa beba, vracas se unutra i devet meseci lebdis dok te greje...
Savrsenost saca i piramida
Neznost praha leptirovih krila
Snagu mreze sto pauk tare
Toplinu Prometejeve vatre
Iskrenost onog sto nikad ne laze
Kozu boje peska sa tropske plaze
Oci od lave,boje dubina
Kosu od cveca,usne od vina
I poslednje,mozda najmanje vazno
Srce smrtnika
Jer to sam samo...
U magnovanju kisnog septembra, vratih se papiru.. I pisanju.. Sada je 21 vek pa su mi malo drazi ovi virtuelni papiri.. Blogovi.. :)
Ne, nema filozofske rasprave.. kada sam emotivno prazna u meni nema ni reci, ni osecaja.. Samo muki krik.. Tisina koje se plasim.. Valjda ce prestati..
U svijetu ćete imati nevolju,ali ne bojte se,jer JA nadvladah svijet
Pobedilac sveta,jedini i jedinstveni,ovim rečima uči svoje sledbenike,da se ne boje sveta.
Zaista svet izgleda vrlo jak,no zar Onaj koji je stvorio svet,nije jači od sveta?
Vrlo je strašan svet za onoga ko ne zna,da Bog vlada svetom,i da ON ima vlast držati ga u biću dokle ON hoće,i vratiti ga u nebiće kada ON hoće.No ko to zna,za toga svet nije strašan.
Sravnjen sa Hristom Gospodom svet je ovaj kao tkivo od samih slabosti,dok u Histu Gospodu nema nijedne slabosti.Ko to ne zna ,tome je svet strašan,a ko to zna,taj nema straha od sveta.
Svet je prepun nevolja,muka,grobova,i mirisa od truleži-ko to sve može podneti?Samo onaj ko ima jako srce.A jako srce ima samo onaj...
Плакаће у рају,а ти ћеш им пјевати
Онечишћена срца,гдје гамад се легу
Да хране се поносом људским
А пљувачком ђавољом да умирују жегу
Одјекиваће брда од твога смијеха
По црној рупи на крвавом небу
Знаће да си ти,Принче од Незвана
Који проклећеш мјесец,проклећеш звијезду
Што начинише заблуду од погрешнога гријеха
Дахтаћеш у утробама,док очају
Не почну да се радују,а нагону да вјерују
Врховима прстију миловаћеш чежњу
Ископаћеш сузе,да очи опет одведу сјају
Храну ћеш наћи у жилама мојим
Отрова топлог препуне су вене
Одгризи и парче меса зубима својим
Нека заувјек ништа не остане од мене
Док није било ништа,послије тебе
Опет тако исто ће да буде
Али не и жеље,опасне и луде
Али не и воље,да јој опет суде
Konacno sam skupila hrabrosti, dala otkaz i odlucila se na veliko putovanje: Od Egipta (od oko 20 marta) do Australije (do oko jan 2010) preko Izraela, Jordana, Indije, Burme, Tajlanda gde ostajem oko 3meseca i obilazim sve okolo, pa nastavljam za Filipine, Novu Gvineju i konacno za Brizben. Promene su moguce u zavisnosti od viza. Naravno sve to treba sto manje da kosta. Dobro dosli saveti, preporuke, iskustva a i drustvo ako je neko vec planirao da ide u neku od tih zemalja ili ce se u prolece tamo nalaziti!!!
...noćas je umro moj prijatelj ...prerano i..ipak prevareno...poklonio je život glazbi...gradu na Dravi...tamburama..i nama ljudima...a ipak je umro sam...previše sam...tužna sam...i plače mi se..voljela bih da sam imala priliku oprostiti se..nešto reči, nekako ublažiti. ostaje mi samo da ne zaboravim, da zadržim uspomene...JA NE TUGUJEM, TAMO GDJE SI ZNAM DA DOBRO JE..IPAK TEŠKO JE..TVOJA RUKA MI NEDOSTAJE...
Neki ljudi zaista ne znaju za strah,
ali samo lešinari vole takve ljude.
U ovoj prašini čak i takvi nađu krah
jer to kod nas jednostavno ne može da bude,
i anđelu bi ovde otkinuli krila
samo zato što je visoko iznad nas,
pa da si Bog Sveti ti ovde nisi sila,
ti nemaš pravo da podižeš svoj glas.
Neki ljudi zaista ne znaju za greh,
ali takvim ljudima zlosutnici sude,
i gde god da kroče izazovu smeh
jer to kod nas jednostavno ne može da bude,
ova tama davno nam je zaslepela oči,
nas samo naše lične rane bole,
ne vidimo ništa do svoje tamne noći
i što su ljudi gori, to ih više vole.
Neki ljudi zaista ne znaju za stid,
a mi smo za te ljude klovnovi i lude,
glavni nikad nije taj ko ima vid
jer to kod nas jednostavno ne može da bude,
kada...
Tišina.
Ima li išta teže od tišine?
Palim cigaru da razbijerm nerovozu.Usta su mi suva a nemam ni kapi vode.
Tišinu proreza zvuk rafala.Jednog dva ko će znati.
Napadnut je rov ispred nas.Sa desnog boka iz pravca ormanja nas tuče mitraljez.
Šiša granje!
Pobacamo se u rovove. Rovovi su nam nikakvi iskopani na brzinu u kamenitom terenu.
Ispred nas eksplozije.Pucam u šumu iako nikog ne vidim. Sa isturenog rova stiže Joja i vodi nekog krvave glave.nemam pojma ko je.
Ispred nas više nema nikog sem balija.
Pucnjava se utišava na tren.
Ponovo tišina.Teža je od najgore more.
Aleksa ustaje i kreće naprijed.Molim ga da to ne čini. Okreće se i kroz smijeh kaže: "Bolje da meni fali glava nego vama dlaka sa nje.Ja sam star ,vi ste tek počeli život"...
Jednog dana cemo znati zasto je tako moralo biti.....mala bela gospodjice.....:neutral:
Jedan veliki um je napisao nesto o zenama.....verovatno ste vec culi ovo.ali nije na odmet podsetit se.....;)
Zena voli coveka dok joj veruje. I onda kada ga ne voli, ona trazi
da joj ipak veruje. Ne voli se braniti ni kad je kriva; i hoce da ima
iluziju da je drzite za dobru i kad to nije. Kad je ne drzite za dobru,
ona veruje da je vise ne drzite ni za lepu. A njoj nije dovoljno ni
da izgleda lepa, nego hoce da bude i jedina lepa. Kad zena treba da se
pocne braniti, ona se ne brani, nego prestane da voli i pocinje da mrzi.
Zato, ne objasnjavaj se, nego ili uzmi ili ostavi. - Duboko je uvredjena
kad je prave krivom, a nije kriva; a jos je vise uvredjena ako joj kazu
da je kriva kada to odista jeste. Zena nema osecanja odgovornosti kao...
Svaki dan te cekam i trazim........i jos jedna noc se priblizava....hladan poput sibirskih vetrova,ali neka.navikoh vec.......cekam na tebe andjele.......ne znam te andjele.....ne znam ti ime,a ni lik ti ne pzonajem,ali znam da ces pojaviti........mozda me vec posmatras iz nekog prikrajka.......ali se ne usudjujes ostaviti svoj znak......?hmmm......mozda se i ova budala nada ne mogucem........mozda je se to samo moja masta igra samnom.......gorka bol i hladnoca koju okiva moje srce i dusu,ledenim pokrovom,sve jace i jace steze......demoni rade li rade......pokusavaju da me u santu leda pretvore..ali nedam se andjele moj......prkosicu dokle god budem mogao,mada sam posv umoran.........nadams e da ces pojaviti,i moju ceznju ces napokon u...
I dalje cekam........I nadam se tebi andjele moj.......zeno bez imena.......zelim da ti kazem nesto......:
Jednog dana pogled moj ostace bez sjaja,
Telo moje svenuce,
Moje srce kamen postace,
I samo secenje ostace,
Na jednog romanticara koji nadao se,
Cije srce veliko bese,
Koje puno ljubavi u sebi nosishe,
Na mojoj klupice neko drugi zamenice me,
Mozda i on/ona sa istom nadom verovace,
Sa istom ceznjom na nekog posebnog cekace,
I njemu molice se,
Svom andjelu pesme i pisma pisace,
I mozda on/ona vise srece i snage imace............
Tvoj Marko
:heart:
Eh Markane,
Smejem se a plakao bih,
Cutim,a do neba vrisnuo bih,
Umirem a ziv sam,
Koliko jos Boze?
Koliko,pitam te?
Mora da sam ti se gadno zamerio,
Kada moram da prezivljam sve ovo,
Da li je meni sudjeno da budem sam?
Da me samoca ljubi,
Moji oblaci su uvek tu,
Moji uzdasi su odvec teski,
Ali neka,
Tako mora valjda,
Tako je napisano,
Umoran sam odvec,
Hoces li se jednog dana smilovati?
I na mene malo pogledati,
Nisam od sve tvoje dece najgori,
I dok pisem pesmu,
Jedna suza niz obraz spusta se,
I hladan vetar miluje me,
I njeni hladni prsti miluju me,
Oh,prokletnice,
Samoco,moja jedina drugarice............
...kroz zamagljena stakla nazirem obrise ceste..magla...u očima mi inje zaplelo pjesmu zimske noći..voozeči se kroz ravnicu..vozeči se kroz..drvorede zamrznutih borova i platana..mjesečina se skriva u paperju od zvijezda...tko li je to tamo gore...nekakav tračak svijetlosti kao da dopire u pogled..možda se sretnemo jednom na tom raskršču između neba i zemlje..tamo gdje se mimoilaze naše stvarnosti..gdje se sudaraju naše realnosti...možda i postojiš negdje..u nekom svijetu mojih ideala..samo još moram pronaći osvijetljen puteljak da te sretnem..i tako, vozeći se kroz noć, otresam inje s trepavica i dozivam te s kraja svijeta...
Grozan je osjecaj biti prezaljen
A jos niesi ni mrtav
Obraz uz asfalt
I vid postaje mlitav
Zasto podne ovako tamni?
Ja i lezeci policajac
Sami.
...ćujem kako vani škripuće vjetar u granama...a tišina mi leži na trepavicama dok pokušavam smisliti naćin kako da malo odspavam do jutra..iako, i kad spavam kao da sam budna i oči mi gledaju kroz filter od zvijezdanog neba...pitam se ima li na ovom svijetu neka srodna duša koja također čita tišinu s smrznutih prozora svog grada...negdje u daljini čujem i kloparanje vlakova po tračnicama, bar znam , i neki strojovođa je budan i vozi umorne putnike na njihova odredišta..bar znam..nisam sama sa ovom tišinom koja mi probija bubnjiće vrišteči od bola i samoče..
Da li vidis moje lice?
Znam da me posmatras iz prikrajka,
I da me pratis kao sena,
Znam da sam ti u mislima,
I znam da me zelis jako,
Da me zagrlis tako,
Ali ipak ne mozes,
Daleko si,a opet tako blizu,
Postoje neke stvari koje bih ti rekao,
Neke stvari koje ne zna niko,
A opet samo zelim da me nadjes andjele,
Jer ti si moje sve..............
Marko
I ovo je jedna velika novost koju Hrišćanstvo javlja svetu.Jedno je mudrost po Bogu i od Boga,a drugo je mudrost po svetu i od sveta.Mudrost po Bogu je od Duha Svetoga,takvom mudrošću bili su apostoli ispunjeni,kada je na njih sišao Duh Sveti.Mudrost po svetu je od čula i od materije,a ona predstavlja pravu ludost pred Bogom,ako nije nadahnuta Duhom Svetim.
Sva mudrost o svetu,koja se rukovodi samo čulima telesnim bez obzira na duh,ludost je pred Bogom i angelima Božijim,jer takva mudrost ne vidi ni duh,ni smisao ovog sveta,nego zna ovaj svet samo kao pepeo koji vetar slučajnosti zgomilava i razgomilava čas ovako čas onako.
Sva mudrost o čoveku,koja se rukovodi samo čulima i telesnim domišljanjima i maštanjima,ludost je pred Bogom,jer...
Vec sat vremena se ponasam kao malo dete...cupkam po kuci,pevusim..Zastrasujuc prizor!!!Ali boli me qratz,4 sata sam bila sa svojim deckom i ni za sta na svetu ne bih to menjala!!!
Ja iznova i iznova,kako koji dan prodje,shvatim koliko ga volim...Mozda je nekome to jadno ali zaista je tako!Kad premotam film unazad setim se svega sto smo prosli:zajednicko letovanje,kres na zabranjenim mestima,svakakva sranja iz kojih smo izvlacili jedno drugo...Raskidi,mirenja,suze,smeh...
Stvari koje nikada nisam nikome mogla da kazem zna samo on...Znate onaj osecaj kada ste u bedaku,kada vam se ceo svet rusi a vi idalje stojite jako podignute glave jer znate da ce uvek neko biti tu za vas?Neko ko vas uvek slusa,savetuje,kritikuje kad treba...E takvog...
kaže tako jedna pjesma...meni jako draga..hoče to kad prerano proživiš život pa ti se ćini da je sve ovo što je ostalo nekako isprazno i tuđe...hvatam se za mahovine tuđih sudbina jer mi je pomalo smiješno kad netko plače zbog neispunjene želje za novu godinu...zbog pogrešno odabranog trenutka...i sličnih tako slatkih stvari zbog kojih u stvari treba biti sretan...možda je u meni stvar..pregorila sam u sebi več odavno i bolesti i smrti...i umiranja na razno razne naćine..oprostila sam već odavno svima kojima sam trebala...ljubila sam i previše...i nekako kao da sam potrošila sve što u jednom životu treba da se potroši..drugog života nemam a za umiranje još nisam...i što ću sad...koliko puta čovjek treba krenuti ispočetka da bi ponovo...
Ne odazivam se uopšte na Džeki i uvek sam mrzeo to ime. Vlasnici uopšte nemaju decu i nisam pod terapijom, pre su oni. Uvek sam morao da ih čekam da se vrate sa posla da bi me pustili napolje a i to su radili kao da sam im najgori čovekov neprijatelj. Ja sam pobegao od njih zato što me nisu voleli a i davali su mi onu hranu iz kesice što su kupili u prodavnici. Da valja ta hrana oni bi je jeli bez mene kao sve ostalo. Ako ih vidite kažite im da sam otišao u inostranstvo. Lepo mi je kod kontejnera a i ova deca me vole.
Džoni
Druzis se sa bankarom... o cemu cete pricati.. bankar o svojim klijentima.. Druzis se sa fudbalskim sudijom...on ce ti pricati o svojim utakmicama.. Druzis se sa vojnim grlom... on ce samo o vojsi.. druzis se sa nastavnikom..on ce samo o skoli... Zato je dobro imati stalni net...izadjes negde i kad neko pocne sa smaranjem jednostavno pronadjes onu temu koja te zanima... Dobri su i blogovi... samo sto neki znaju da smaraju... Eto citam i ove na krstarici... Sve pacenik do pacenika.. Svima je ljubav otisla u k...c sa nepunih 16 godina.. Pih ! Ljudi su dosadni !