svaki rastanak je po jedna mala smrt

...noćas je umro moj prijatelj ...prerano i..ipak prevareno...poklonio je život glazbi...gradu na Dravi...tamburama..i nama ljudima...a ipak je umro sam...previše sam...tužna sam...i plače mi se..voljela bih da sam imala priliku oprostiti se..nešto reči, nekako ublažiti. ostaje mi samo da ne zaboravim, da zadržim uspomene...JA NE TUGUJEM, TAMO GDJE SI ZNAM DA DOBRO JE..IPAK TEŠKO JE..TVOJA RUKA MI NEDOSTAJE...

 

[He Who Cares]

Potresno.Dozovi ga u san.Tu mu reci sve.

pozdrav