Svetlost pozornice

Ne trudite se, sam cu obrisati.

 

[flaj]

Darvinov čovek - homo ekonomikus - ostvaruje zadovoljstvo isključivo sticanjem materijalnih dobara, a sreća ostaje nedostižna.
Sklad duše sa njenom vrlinom je zaboravljena.

Nije zaboravljena, samo je ćušnuta u zapećak, dok se trbusi ne napune.

Darvinov čovek je jednostavan stvor i ma koliko mu filozofi i popovi pripisivali božanska svojstva,
najsavršeniji je stvor među primatima.
Ali i najnesrećniji i zaslužuje razumevanje, kao što Darvin zaslužuje poštovanje.
Niko se nije toliko bavio proučavanjem života i hrabro istupio protiv drevnih dogmi,
spreman da bude ismejan i ispljuvan na svetskoj pozornici.

 

[hakim bej]

Darvin je bio najhrabriji čovek svog vremena. Suprotstavio se masovnim uverenjima, masovnim dogmama,
figurativno rizikujući lomaču.

A zatim, ne mnogo kasnije, upravo Darvinova teorija je postala masovno uverenje, masovna dogma.
I svako ko joj se suprotstavi, figurativno rizikuje lomaču.

Postala je upravo ono protiv čega se Darvin borio rizikujući izopštenje pa i sam život. Postala je masovna dogma.
Masovnost izvrće stvari kao prazan džep.

 

[flaj]

Nije šteta ako loša teorija i loša dogma odu na lomaču,
istina će uvek preživeti.

Ni najjednostavniji stvor nije jednostavan, a kamoli čovek, pa kakav je da je.

 

[hakim bej]

Kada siroke mase teoriju proglase istinom, teorija postaje dogma.
Losa dogma je pleonazam. Svaka dogma je nuzno losa, ne postoji dobra dogma.

Stvor dolazi od reci "stvoren". Sve sto je stvoreno stvoreno je sa svrhom.

 

[flaj]

Tačno tako, sve je stvoreno sa svrhom.
Ali ko je stvorio i kako - ne smem pitati, odmah ćeš mi ispričati neku "dobru" dogmu.

 

[hakim bej]

Elohimi. Da, i to je dogma.

 

[flaj]

Da, i ja volim lepe bajke.

 

[hakim bej]

Berešit bara Elohim et ha’šamajim ve’et ha’arec - U početku stvori Bog nebo i zemlju.
Zatim Adama, Evu, Jabuku i zmiju. I legendu, koja ne mora biti istinita,
a onda i Zemlju, naš plavi dom, najlepše mesto u svemiru.
I našu decu, kojoj se radujemo,
i decu svih bića na Zemlji.
Večnost.
Trapavo je započeo, nije verovao da će stvoriti nešto tako veliko.
Hvala mu.

 

[hakim bej]

- Putujuća pozorišna trupa ide ljudima u domove. Dolazi na njihov teren, u njihove kuće.
U tuđoj kući se uvek ponaša kao gost, i igra i govori i kako i šta domaćin očekuje.

- Pozorište koje nije putujuća trupa, dakle pravo pozorište, ima svoj dom, ono je domaćin. Svako ko u pozorište dođe prihvata pravila domaćina, ili odlazi.
Pravo pozorište uvek Hamleta igra u originalu, baš onako kako treba.

Ali i putujuća trupa može postati pravo pozorište ako odbije pravila domaćina, i ponaša se i igra po sopstvenim pravilima. Ako igra Hamleta upravo onako kako se igra Hamlet.
Ako ne menja sebe da bi se dodvorila domaćinu.

Ja igram Hamleta onako kako mislim da treba. Kada upadnem u svinjac ne trudim se da se uklapam, ne grokćem i ne naskačem na prasad nego se uspravim na dve noge i ljudski govorim.
I ljudski je tu i tamo spustiti nesvesnog, čak i kada nesvestan to ne razume pa se ljuti ili grohotom smeje.

Ljudi se ne menjaju, samo se uklapaju ili ne uklapaju u okruženje. To je voljni čin, odluka.
Komunikacija nije apriorni cilj koji se mora ostvariti. Komunikacija je moguća samo sa onima koji se trude da čuju i razumeju. Ima još kulturnog sveta, pristojnih ljudi koji su voljni da saslušaju i razumeju. Hvala bogovima.

 

[celadon]

Komunikacija nije apriorni cilj koji se mora ostvariti. Komunikacija je moguća samo sa onima koji se trude da čuju i razumeju. Ima još kulturnog sveta, pristojnih ljudi koji su voljni da saslušaju i razumeju. Hvala bogovima.

Da nema publike, ne bi bilo potrebe za pozorištem.
Ako je dobro pozorište moguće samo zbog dobrih gledalaca, onda i svaki drugi pozorišni auditorijum dobije ono pozorište koje zaslužuje.

 

[flaj]

Ljudi sve ređe idu u pozorište.
Siti su drama, tragedija, Hamletovog hoću-neću prenemaganja...
Sada obožavaju cirkus, kao što su ga oduvek obožavala deca.
Toliko ga obožavaju da su ga iz cirkuske šatre preneli u svoj život.
Predstave se održavaju u svakoj kući, na ulici, po trgovima, državnim ustanovama, stadionima,
tv ekranima...
Keze se nakaradne maske neveštih klovnova, lažnih osmeha ili oblivene suzama.
Pljuju se, šutiraju, divljaju i zasipaju tortama od ...
Sve je to laž.
Ili je to naša nova istina?

Gde nestadoše dragi pravi klovnovi i nežna bleh muzika?

 

[Sandveil dance]

Ljudi sve ređe idu u pozorište.
Siti su drama, tragedija, Hamletovog hoću-neću prenemaganja...
Sada obožavaju cirkus, kao što su ga oduvek obožavala deca.
Toliko ga obožavaju da su ga iz cirkuske šatre preneli u svoj život.
Predstave se održavaju u svakoj kući, na ulici, po trgovima, državnim ustanovama, stadionima,
tv ekranima...
Keze se nakaradne maske neveštih klovnova, lažnih osmeha ili oblivene suzama.
Pljuju se, šutiraju, divljaju i zasipaju tortama od ...
Sve je to laž.
Ili je to naša nova istina?

Gde nestadoše dragi pravi klovnovi i nežna bleh muzika?

Pravi klovnovi se danas nalaze iza maski.
A maske su napravljene da svi liče na kralja, kraljicu, heroja, čarobnjaka, vilu....
Niko više neće da bude običan čovek, publika...
Niko im nije rekao da su sve te predstave, bajke i cirkus što su gledali samo simbolične priče o običnom čoveku.
Ili o tome kako da se postane samo čovek i ništa više.

 

[hakim bej]

Još od Vavilona su nam pomešani jezici, ne razumemo se i ne trudimo da sa razumevanjem saslušamo drugog.
Najveći uspeh u "razumevanju" je procena koliko se ono što drugi govori uklapa u lični šablon onoga ko sluša.
Dakle, prosto upoređivanje karakterističnih tačaka i procena poklapanja. Kao kod računara sa bušenim karticama.

Manja je šteta ostati neshvaćen nego sebe degradirati da bi te svako razumeo.
Kada bih ja umeo da pričam sa ludacima, zaposlio bih se lepo u najbližoj ludnici i primao platu i topli obrok iz budžeta.
Ne umem da pričam sa ludacima da me razumeju i vole. Ako ikada "propričam" tim jezikom, to više neću biti ovaj ja.

Nemoguce je bilo kome bilo sta reci. U najboljem slucaju registrovace potvrdu svog misljenja, u najgorem napad i sukob.
Sve je manje dijaloga. Svako se obraca samo i jedino sebi.

 

[flaj]

Ko je naučio da sluša samo sebe, ne zna kako je pričati sa ludacima.
Pusti ih da govore, to je jedino što očekuju od tebe.

 

[celadon]

Taman posla!
Pričaj i ti.
Govorimo sebe radi. Ako mislimo da su ljudi dužni da nas slušaju, poludeli bismo.
Štetno je da držiš sve u sebi. Iz dana u dan maštaš o tome da kažeš istinu, a opet ćutiš. Tako možeš i da poludiš.
Pričaj... I slušaj samog sebe. Svašta nešto korisno možeš čuti.

@tema
"Every actor is somewhat mad, or else he'd be a plumber or a bookkeeper or a salesman."
Bela Lugosi

 

[flaj]

Pričam sama sa sobom, oduvek.
To me spasava.

Laku noć , dobri ljudi, gde god da ste.

 

[hakim bej]

Istina je što je rekao Bela Lugoš, svaki glumac mora biti pomalo lud. Baš kao i svaki umetnik.
Kada glumac "ulazi u ulogu" mora ubediti sebe da on nije on, glumac, nego uloga koju igra.
Tako vrhunski glumci uspevaju da nam verno predstave i približe junake koje glume.
A onda, kada se predstava završi, glumac mora "izaći iz uloge", i vratiti se u sebe.
Mnogi glumci "izlazak" rade alkoholom. Zato u foajeu ili u neposrednoj blizini pozorišta uvek postoji bife.
Ta vrsta stresa, razume se, nije bezazlena, ali je žrtva vredna u poređenju sa onim što nude - prosvetljavanje masa.
Umetnici su svetlo i so ovom svetu. Njihova svesna žrtva kulturi, osvetljavanju društva, mora biti primećena.
Umetnici su zaslužni građani. Nisu društvu dali samo osam sati rada kao obični ljudi; uložili su sebe.

 

[hakim bej]

Pričam sama sa sobom, oduvek.
To me spasava.

Laku noć , dobri ljudi, gde god da ste.

I ja pričam, i nalazim da je dobro razgovarati sa pametnim čovekom.
Jedino što uvek umesto jednog popijem dva piva.

 

[flaj]

Istina je što je rekao Bela Lugoš, svaki glumac mora biti pomalo lud. Baš kao i svaki umetnik.
Kada glumac "ulazi u ulogu" mora ubediti sebe da on nije on, glumac, nego uloga koju igra.
Tako vrhunski glumci uspevaju da nam verno predstave i približe junake koje glume.
A onda, kada se predstava završi, glumac mora "izaći iz uloge", i vratiti se u sebe.
Mnogi glumci "izlazak" rade alkoholom. Zato u foajeu ili u neposrednoj blizini pozorišta uvek postoji bife.
Ta vrsta stresa, razume se, nije bezazlena, ali je žrtva vredna u poređenju sa onim što nude - prosvetljavanje masa.
Umetnici su svetlo i so ovom svetu. Njihova svesna žrtva kulturi, osvetljavanju društva, mora biti primećena.
Umetnici su zaslužni građani. Nisu društvu dali samo osam sati rada kao obični ljudi; uložili su sebe.

Cenim dobrog glumca, ali i svakog čoveka koji sve svoje važne životne uloge
"igra" kako najbolje može, celodnevno, doživotno.

Pitam se zašto je na svakom ćoškiću bircus?

 

[Soradze]

Još od Vavilona su nam pomešani jezici, ne razumemo se i ne trudimo da sa razumevanjem saslušamo drugog.
Najveći uspeh u "razumevanju" je procena koliko se ono što drugi govori uklapa u lični šablon onoga ko sluša.
Dakle, prosto upoređivanje karakterističnih tačaka i procena poklapanja. Kao kod računara sa bušenim karticama.

Manja je šteta ostati neshvaćen nego sebe degradirati da bi te svako razumeo.
Kada bih ja umeo da pričam sa ludacima, zaposlio bih se lepo u najbližoj ludnici i primao platu i topli obrok iz budžeta.
Ne umem da pričam sa ludacima da me razumeju i vole. Ako ikada "propričam" tim jezikom, to više neću biti ovaj ja.

Nemoguce je bilo kome bilo sta reci. U najboljem slucaju registrovace potvrdu svog misljenja, u najgorem napad i sukob.
Sve je manje dijaloga. Svako se obraca samo i jedino sebi.

Bravo, prijatelju!

 

[Soradze]

Istina je što je rekao Bela Lugoš, svaki glumac mora biti pomalo lud. Baš kao i svaki umetnik.
Kada glumac "ulazi u ulogu" mora ubediti sebe da on nije on, glumac, nego uloga koju igra.
Tako vrhunski glumci uspevaju da nam verno predstave i približe junake koje glume.
A onda, kada se predstava završi, glumac mora "izaći iz uloge", i vratiti se u sebe.
Mnogi glumci "izlazak" rade alkoholom. Zato u foajeu ili u neposrednoj blizini pozorišta uvek postoji bife.
Ta vrsta stresa, razume se, nije bezazlena, ali je žrtva vredna u poređenju sa onim što nude - prosvetljavanje masa.
Umetnici su svetlo i so ovom svetu. Njihova svesna žrtva kulturi, osvetljavanju društva, mora biti primećena.
Umetnici su zaslužni građani. Nisu društvu dali samo osam sati rada kao obični ljudi; uložili su sebe.

Divno napisano! Postoji jedan fenomen kod vrsnih glumaca: posle godina provedenih u različitim ulogama sebe samog, prestaju da glume, jer su stigli do sopstvene razgolićenosti... Tako je Mata Milošević, bard jugoslovenskog teatra, prestao biti glumac i počeo je da se bavi režijom.. veoma uspešno!

 

[hakim bej]

Kada nema igre tada nema ničega. - Tolstoj.
Čovek se sastoji od istih onih stvari od čega se snovi grade. - Šekspir.