Quantcast

Vikings, Interrupted

Susan Sto Helit

Zainteresovan član
Poruka
195
Do pre manje deset godina, govorila sam da je Švedska/Skandinavija najviši domet Zapadne civilizacije.

Sve što je Zapad propagirao, sve čemu je stremio, činilo se da su skandinavske zemlje (Švedska kao prva) postigle. Demokratija, ljudska prava, socijalna sigurnost, uređena država, niska stopa kriminaliteta, udoban život građana, najkvalitetnije obrazovanje na planeti, prosvećene i napredne ideje sprovedene u praksi... Činilo se da imaju sve. Činilo se da su živi dokaz da je formula ispravna, i uspeva. Činilo se da su kao kamen stenac jak argument protivu svakog ko bi se usudio pomisliti da je Zapad na pogrešnom putu.


Da li zato čudi što sam počela shvatati da je Zapad na pogrešnom putu, onog momenta kad sam uvidela početak propadanja onih koji su na istom putu otišli najdalje, i ostvarili sve ciljeve?


Ljudi van ovog kontinenta, i ignoranti po pitanju ma čega što se dešava van njihovih granica (time prvenstveno mislim Američani), mogli bi pomisliti da u Evropi nema kulture i tradicije do, šta znam, Engleske, naprimer. U zabludu bi mogao zapasti svako (pogotovo ovim mislim na Američane) ko bi zanemario zasebne evropske mentalitete, pa pomislio da ako neki narod nije dovoljno teatralan u iskazivanju svoje kulture - istu i nema. Međutim, samo među najzatucanijim amerikanizovanim mozgovima u Evropi naći ćete one koji misle slično. U principu, Evropljani su potpuno svesni da svi mi ovde imamo neke svoje istorije i tradicije i da niko nije tikva bez korena. To što skandinavski mentalitet ne maše vulgarno u lice svakom svojim kulturnim tekovinama i civilizacijkim doprinosima - ne znači da ništa od toga ne postoji. To samo znači da nisu vulgaran svet.


Kao i svaki evropski narod, i Skandinavci, naravno, imaju golemo kulturno nasleđe.

Da li?

Slušati, u 21. veku, jednog od njih kako govori da ta kultura ne postoji zapravo, i da se prosto sastoji od zbira od strane drugih "uvezenih" tradicija - nateralo me je da pomislim da oni tu kulturu više zaista ne zaslužuju. Apsolutno je smisleno, karmički opravdano, kako god hoćete; oduzeti im svako pravo da se još uvek na bilo kakvu kulturu i tradiciju pozivaju. Ako su u stanju sami pljunuti na nju - od volje im. Ja se slažem. Eto, nemate nikakve tradicije ni porekla, nikad tokom istorije ništa niste postigli, tikve ste bez korena, i nemate nikakvog razloga da postojite.


Može?


Danas je loša ideja čak i pominjati takve gluposti kao što su kultura ili tradicija. Prošlost je nešto u vezi čega ljudi reaguju na dva načina: ili je koriste kao loš primer svega, ili prosto prevrću očima. Prošlost je dosadna. Zastarela. Prevaziđena. Koga to još zanima? U današnje vreme, kad nam onaj con man iz Južne Afrike obećava kolonije na Marsu (zanemarićemo što nije ostvario ni prethodno obećanje, i nijedan još njegov kamion bez ljudskog vozača nije uspešno zaživeo na cestama - ali ionako imamo selektivno pamćenje pa koga briga) - šta te briga za glupavu prošlost, i šta te se to tiče?


Pa, šta znam? Možda kad se Izraelci prestanu pozivati na svoje pravo da žive na zemlji koja je u njihovim mitovima i legendama označena kao prapostojbina od pre par iljada godina - pa, možda onda i ja kažem kog još briga za prošlost danas. Možda kad Grci prestanu stavljati veto na pravo jedne nezavisne države da se nazove kako hoće prosto zato što je u pitanju par iljada godina star naziv odavno mrtve zemlje za koju baš i nije najsigurnije da je baš bila grčka u smislu današnjih Grka? Možda kad Englezi prestanu insistirati da svojom zovu zemlju koju su osvojili pre koliko beše godina, i odu iz Severne Irske? Možda kad zbace monarhiju koja je danas ništa više osim frik šou-a? Možda kad Američani prestanu da slave dan kad su provalili u tuđu kuću i izvršili masakr nad legitimnim vlasnicima?


Naprimer?


Koga još danas zanima prošlost, hm?


Pa, Šveđane očigledno ne.


I to je njihovo puno pravo. U principu, baš me briga. Ja nemam ništa sa Švedskom, i da li će Švedska prestati sutra da postoji, zapravo me baš briga.


Međutim, bilo bi pošteno da onda prestanu da prave cmizdrave filmove o propasti koju su sami sebi navukli na vrat.


Prestala sam imati maltene bilo kakvo poštovanje spram Skandinavije/Švedske ne toliko kad sam uvidela da sam svo vreme o tom delu sveta imala pogrešno mišljenje, već kad su počeli da kukaju okolo kao da ih je neko okupirao i nametnuo im, mimo njihove volje, sve gluposti koje im se dešavaju danas. Kao da to nisu sami hteli. Kao da nisu sami izlazili na biranja. Kao da se nisu sami oholili svojim rezonom i načinima. A jesu. Oni sami. I najveći ih deo još uvek to radi.


Što koji moj cmizdrite sada?


Ako mislite da ne cmizdre, ne samo da u kući nemate internet, već živite pod kamenom. Izađite ispod kamena i pogledajte "Sweden - Dying To Be Multicultural", naprimer. By Pelle Neroth. To je samo prva kap u moru koje mi pada na pamet. Nakon toga mi dođite pa još jednom recite kako ne cmizdre. Fuj.



Jednom sam pričala sa Šveđaninom baš oko kulture i tradicije, i on mi je potvrdio stav koji imam. Bio je (jeste) skroz ok lik, ali apatičnost i totalna nezainteresovanost za načine na koje mu (im) se rođeno društvo, rođeni narod pred nosom menja i propada, još mi je jednom dodatno potvrdilo da je zaista sramota dozvoliti im pravo da se na ikakvu kulturu ikad više pozivaju.


Bilo bi smešno da nije žalosno kad pomislite da im je upravo ta kultura, ta tradicija, sopstvena prošlost i sve što su tokom nje radili, omogućilo da danas izgledaju kao nacija dvorskih budala. Neko bi rekao da se radi o paradoxu, ali ja ne mislim tako. Jer, kad bih mislila da je Švedska neki izuzetak u današnjem svetu, onda bih morala priznati da je pravilo ispravno, a ja to ne verujem. Ono što verujem, zapravo, jeste da je Švedska vrhunski egzemplar i najbolji manifest pravila. Švedska je objedinitelj svega što pravilo predstavlja. Švedska je pravilo, ne izuzetak.


Ne vidim šta bi vas moglo bolje ubediti koliko je pravilo pogrešno.



Svaka civilizacija najposle propadne. Ono što prethodi propasti uvek se kroz istoriju odvijalo maltene po knjizi. Prvo bi se dostiglo najviše moguće, isrcpli svi potencijali, uzdiglo do maximuma. Onda bi se došlo do praga preko kojeg više ne ide. Društvo bi dostiglo najviše koliko je uopšte moguće. Zavladali bi (bukvalno ili figurativno) celim poznatim svetom. Nakrcali bi sva moguća blaga. Eliminisali najveći broj bolesti i nedaća koje bi im njihov stepen razvoja omogućavao. Građani bi počeli da žive najbolje koliko mogu, a neki i više od toga. Kako bi već pokorili svet (bukvalno ili figurativno), kako bi se enormno obogatili, kako bi razvili najviše koliko im je u moći socijalnu svest, nauku i tenologiju - više ne bi imali nikakvih prirodnih neprijatelja i sigurnost bi iz povlastice prerasla u pravilo koje se samo po sebi podrazumeva.


Šta radi jedna civilizacija kad sigurnost i prosperitet postanu pravilo koje se samo po sebi podrazumeva? Šta radi jedna civilizacija kad sebe uspe da zaštiti od najvećeg broja nedaća na planeti? Šta radi kad dosegne prag preko kojeg se dalje ne može (zaboravite kolonije na Marsu tokom ove civilizacije)? Kako je propao Rim?




Vidite to oko sebe na svakom koraku, nemojte da vam ja sad objašnjavam. I, ako moram da vam objašnjavam, nemate pojma o čemu pričam, i najpametnije da odmah napustite ovo mesto. Nikada se nećemo razumeti.



Nekad su imperatori radili orgije i iživljavali sve svoje kaprice misleći da će živeti večno jer su se izjednačili s bogovima. (Zvuči poznato? I treba. To je poenta istorije.) Kako više nisu imali ni mogućnosti ni volje da se bilo čime zaista potrebitim bave, počinjali su se baviti jedinim što im je još preostalo a to je dokolica i izvođenje besnih glista. Uostalom, što i ne bi? Kad živiš udobno, kad ti je svaki luxuz na dohvat ruke, kad si eliminisao svaku brigu o goloj egzistenciji - a što se pa ne bi bavio glupostima?




Što ne bi počinjao izmišljati srednje rodove? Ili nepostojeće? Što ne bi uveo ludačke zakone po kojima svaki mentalni bolesnik ima pravo iživljavati svoje nastrane fantazije? Što se ljudska bića ne bi počela u državne knjige upisivati kao jednorozi i zmajevi? Što ne bi dozvolio ljudima da se venčavaju jastucima s likom omiljenog anime karaktera? Ili kerom? (Ne brinite, to se zaista desilo pre nekako, dok ste vi čučali pod svojim kamenom. I još uvek se dešava. Leprikoni nijedni.) Što ne bi počeli odgajati svoju decu u totalnoj ignoranciji kojem polu pripadaju? To što sutra neće znati dal' ih sexualno više privlači žensko, muško, jastuk, ker ili rođeni otac-majka, pa šta? To što će doživeti nervni slom jer im se nikad nije usadio pojam ličnog identiteta pa neće znati di im je dupe a di glava, kamoli ko su, šta su i šta u životu da očekuju, pa šta? To što će ko zna koliko njih sutra da si puca u čelo ne mogavši više podnositi postojanje u totalnoj konfuziji i haosu, pa šta?




To je nebitno. Jedino što je bitno, to je pravo da sutra svako počne sebe nazivati zmajem ili se oženi jastukom, ako tako želi, bez da ga se pošalje u ludnicu ili ga se, nedajbože, javno ismeje/uvredi - što je, svakako, gore. Mislim, uvreda. Gora od ludnice. Gora od bilo čega. Uvreda je najveće zlo na svetu danas. Nemojte samo da mi se neku tu uvredi!



Iskreno, zabole me za Švedsku. Ne mogu osećati ništa za zemlju koja sopstveni pad nataliteta rešava tako što uvozi ljude s druge strane planete. Po zvaničnom priznanju. Ne mogu osećati ništa za narod koji je do te mere lišen samopoštovanja, dostojanstva (i zdravog razuma) da veruje kako je importovanje totalno nesrodne kulture u sopstvenu državu nebitno jer oni sami- bože moj - ionako nikakvu kuturu i nemaju. Pa šta onda ima veze. Šta ima veze što će sutra cela Švedska da klanja u džamijama. Izbeglice bar imaju kulturu. Vi je, po sopstvenom priznanju, nemate. Ma koga više zanimate uopšte?



Da nije žalosno, mogli bi uzet kokice, sest i lepo se smijat gledajući cirkus. Tamo je neki nesretnik pre hiljadu godina išao na nestabilnom čamcu preko pola sveta da bi obezbedio potomstvo da mu ne poumire na surovom severu na kojem ni trava ne raste kako treba, kamoli šta drugo. Tamo su neki morali, u znoju lica svoga i u još težoj muci i gladi, izmišljati ingeniozne načine za preživljavanje, pa se još protegnuti i preko toga, izdići se iz divljaštva, začeti države, osigurati granice, opismeniti se, iznedriti velike državnike, mislioce, pisce i slikare, hebenog Nobela. Tamo su neki morali napregnuti um preko svake tada postojeće granice ne bi li postavili religiju u zapećak zajedno sa sagama gde joj je i mesto, omogućivši time zdravije razmišljanje, svest o realnom svetu i napredak.



Kao prvo i osnovno, tamo je neki nepismeni i bradati, obučen u kožu i krzna, imao dovoljno hrabrosti da se nastani na retko surovom delu kontinenta, da pobedi prirodu, da se otisne u nezamislivo smele poduhvate, da preživi i izrodi potomstvo koje će ga nastaviti.



Da ga danas podignete iz groba, pa kad bi pogledao kako mu ti isti potomci ne znaju ni jel su muško il žensko (kamoli šta drugo) i kako mu je zemlja kojoj je položio temelje dobrovoljno predata u ruke totalnim strancima, bez ikakvog otpora, ijedne prosute kapi krvi - nisam baš sigurna da ne se ne bi opet dohvatio sekire.



Ali koga to boli uvo. Ionako su divljaci, bez roda i kolena, bez ikakvog identiteta i kulture.


Kome danas više treba Švedska?


Što se mene tiče, najbolje da što pre propadne. Bar više neće cmizdriti.


Skål!
 
Poslednja izmena:
Top