Život kamenja

usnama mokrim
pojiš me

lezi kraj mene

obraz ugnezdi
levo od srca
brkovi davno pokošeni
čekaju prste tvoje
da ih povijaš

mačka si

ruku moju
mjaukom na kosu prizivaš

sanjiv sam

stiskom te Evo
uz rebro svoje pribijam

kamenje smo

u džaku zatvorenom
oštrice naše glačamo

 

[Sandveil dance]