У просторији је био мрак. Само се зеленкасто модри одраз монитора играо по лицу човека који се сав напет нагињао напред не верујући шта му машина покушава рећи. Опет и опет је прелазио очима по исписаним редовима, покушавајући да допре до истине која се крије иза компјутерски сложених слова испред њега.
Увек је био оптимиста, па и у овом тренутку, иако је разлога за оптимизам било врло мало. Прорачуни којима се бавио годинама уназад су готови, као што ће ускоро бити готов и живот који познајемо уколико људи не престану да покушавају променити свет, већ се прилагоде нечему много старијем од нас. Прилагођавање је дубоко уткано у ген човека, и све је врло добро функционисало до тренутка док нисмо помислили да смо ми та осовина око које се све врти. Управо је добио доказ да смо све радили погрешно, и дошли на корак до краја. Осетио се толико ситан у односу на свемир да су му колена клецнула.
Пожелео је да оде својој породици. Дружење са формулама му је сувише отупело мозак. Пољубиће жену која га чека, и ћеркицу која већ сигурно спава. Сан. Да, то је и њему очајно потребно... А сутра, сутра је нови дан. Свет ће га толико сачекати...
Увек је био оптимиста, па и у овом тренутку, иако је разлога за оптимизам било врло мало. Прорачуни којима се бавио годинама уназад су готови, као што ће ускоро бити готов и живот који познајемо уколико људи не престану да покушавају променити свет, већ се прилагоде нечему много старијем од нас. Прилагођавање је дубоко уткано у ген човека, и све је врло добро функционисало до тренутка док нисмо помислили да смо ми та осовина око које се све врти. Управо је добио доказ да смо све радили погрешно, и дошли на корак до краја. Осетио се толико ситан у односу на свемир да су му колена клецнула.
Пожелео је да оде својој породици. Дружење са формулама му је сувише отупело мозак. Пољубиће жену која га чека, и ћеркицу која већ сигурно спава. Сан. Да, то је и њему очајно потребно... А сутра, сутра је нови дан. Свет ће га толико сачекати...
