Quantcast

Живот камења

моћна длакава стрвина

Buduća legenda
Moderator
Poruka
35.876
Газили су ме, ја ништа нисам осећао.
Падао сам, није ме болело.
Спотицали су се о мене, нисам марио.
Одбацивали су ме, није ме повредило.
Старио сам, нисам се мењао.
Користили су ме да друге повреде, ја нисам крварио.

Прошле су године. Колико тачно, не знам. Камење нема свест о времену.
Некако, успут, нешто се променило. Нешто ме је преобликовало. Заоблило ми ивице, уздрмало ми свет.
Одједном, осећао сам пулсирање. Чуо сам откуцаје у себи. Нека...сила? Да, нека сила ме је смекшала.
Ништа више није било исто.

Осећао сам топлоту, осећао сам додир, ветар, струју. Болела ме је киша. Било ми је хладно на сунцу. Чуо сам боје, видео сам мелодије, желео сам да вичем, да се смејем, да плачем, да пишем приче, да пишем стихове, да се надам, да учим, да дубоко и полако дишем, да ленчарим, да дајем све од себе, желео сам да спавам а још више и да се будим, желео сам да посматрам, дотакнем, ћутим, шетам, штитим...

Прогледао сам. Дуго сам гледао тај свет око себе осликан неким новим нијансама.
Погодила ме једна проста спознаја. Једна проста истина.
Све што је у животу потребно једном камену јесте још један такав, исти камен.
Још један исти, да схватимо да можда никад нисмо ни били камење.
 
Top