Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kako da sastavim vazdusnu pusku ZASTAVA VP81 ako mozete u slikama objasniti hitno pomoc
RAZLOZI ZAŠTO JE OVO PISANIJE NASTALO
Miholjsko leto, ludo doba godine, kada i najludji snovi dok trepneš mogu postati java.
Uhvatila me neka nostalgija. Zapravo već godinama nosim ideju u glavi da nešto napišem.Ne mora to biti knjiga, niti mora bilo kada da bude bilo gde objavljeno. To je moja priča za moju dušu. Kao kada sam pravila rukom radjene abažure za lampe, šila noćima, crtala noćima ideje za stalke za te lampe koje bi moj Maca napravio od kovanog gvoždja i kada sve bude gotovo i postavimo lampu na odredjeno mesto budem presretna i ponosna.Ne umem da nacrtam to što imam u glavi pa me je Maca uvek zbog toga zavitlavao. Kada ga mrzi da radi a ja ga smaram samo mi...
“Lalalalallalalla” .... „Ćas ćus trt mrt lalallalalalal“ pevao je Goranče dok je prao sudove. Mehurići od sapunice leteli su svuda oko njega, i kad mu je jedan poleteo ka nosiću i uradio u njega, Goranče poče da se kikoće, kao najlepša ptičica!
Pijukao je tako Goranče i prao sudove. Kad odjednom, nešto poče da se migoji iz otvora sudopere! Beše to neki crv, velikih očiju ali malog srca. Izadje on tako, sasvim polako, i reče nekako:
„Ti si Goran Jakovljević, zar ne Goranče?“
Goranče, širom otvorenih očiju iza zlatnih naočara, klimnu glavom, držeći veliki tanjir prislonjen na grudi.
„Pročitao sam tvoju knjigu. Veoma mi se dopada. Poslao me je moj šef, don Karabadjo. Kaže, oće da mu napišeš novu knjigu, „Devojčica prepelica“, misliš...
Ipak je moralo proteci par hiljada kilovat-sati prije nego ja opet upisem nesto u svoj (boze moj:-)) blog...I to sto sada qckam je cista slucajnost...hm da,vidim imam i par komentara od prije 3 mjeseca...a u ta tri mjeseca,kad ih vec pominjem,zavrsio sam tu famoznu vogi,i...sad poqsavam da se upisem na fax...da polozim vozacki.
..da zaqcam sa slobodnih...i jos mnogo toga...nego nebitno,poqsacu da pisem cesce sad...
Slutim polomljene fragmente unutar nje,kako zveckaju dok se rukujemo.Ne gleda me u oci,tako da dok pogledom trazim njene,hvatam tek plavosiv odsjaj ispod trepavica.Cvrst stisak,ostao od onda kada je verovatno i ona bila takva...Ne govori mnogo,tek "da" ili "ne",nasmesi se odsutno i pogleda nedge kroz onog ko prica.Podseca na anticki mozaik,razbijen rukom varvara,jer je bio previse skladan da bi ga pojmili...
Josh jedan ugriz sata u meko meso tishine.Teshki mrak me pritiska, kao da mi otvara grudi i sipa se unutra,pravo u srce.San mi odbija utochishte.Misli nezadrzivo jure i osvjetljavaju to lice.Sat i dalje zadovoljno mljacka.Shta je to sa mnom?Gleda me to lice i chujem kako mi govori ime.Padam u san i nadam se da cu da je sanjam.
Budim se.Sat dosadno kucka.Malokrvno jutro kezi se kroz prozor.Sve me nervira,nishta nema smisla.
Jos jedan dan bez nje.
Sto snove talasi vode
varaju vecnog sanjara
ruse mu kule sto gradi
gase mu to zrno zara
Sto odnose to malo srece
to zrno sveta sto moli
dobroti sto siri razum
nanose sve vise boli
Sto vecnost zamuti snaga
rasipa to malo dara
sto zivot kao po kazni
odnosi vecnog sanjara.
Namrčilo se nebo ovih dana pa lije kao iz česme. Slušam vesti na TV-u kažu protivgradna sluzba uspešno reagovala i sprečila štetu velikih razmera. Spikerka najavljuje dežurnog novinara koji se javlja sa protivgradne stanice iz nekog sela.
Prilazi jednoj kuci iz koje izlazi jedan dedica jednom rukom naslonjen na čtap a drugom se drži za krsta.
Pita ga:
- Ima li koga iz protivgradne službe?
- Ja sam
- Ima li neko mlađi?
- nema dete,ja sam jedini u službi
- kako jedini a ko ispaljuje rakete?
- ja
- a kako ostvarujete kontakt sa radarskom službom,mobilnim?
- a ko su ti?
- pa kako onda znate koji je oblak gradonosan?
- to je lako,kad počne da me seva u leđima eto nama grada
- a ko je vas postavio na to mesto?
- kako ko, žuti Milojko
- a...
Svi znaju priču o čarobnom pasulju uz pomoć koga je siromašni Dzek maznuo koku koja nosi zlatna jaja i postao bogat.
I ovo je prica o istom tom pasulju krupnog, šarenog zrna za koga svi čuju da smo pojeli, pričali mi to ili ne.
Kaže se to je hrana siromašnih, jeste, zar nije tako i u bajci, zato i jeste čarobni.
Omiljena hrana u radničkim menzama je pasulj, kao student žurio sam da budem medju prvima na ručku jer su samo oni bili privilegovani da ručaju pasulj. Ima li lepšeg pasulja nego onog iz vojničkog kazana? U narodnim kuhinjama omiljen je pasulj, obozavam pasulj koji kuva moja žena ........
Volim ga spremljenog na sve načine...čorbast sa suvim rebarcima, kolenicom, šunkom, slaninom, kobasicom, volim ga i kad je klot...
Juce sam dosao sa ekskurzije, verovatno najbolje do sada, a šta drugo reći za Novi Sad - grad prelepih devojaka. Uostalom, da ne dužim priču dalje, sve je teklo lepo, onako kako i treba da idu ekskurzije.
Muziku u busu smo mi rockeri okupirali, tako da su smo pustali lepe baladice Crvene Jabuke i sl, poneku malo brzu Generacije 5 , Kerbera, Divljih Jagoda, Osvajaca......I tako do povratka kuci, onda je banda turbo - turko - dizel - folka zaposela bus, doduse jos mi nije jasno kako su toliko izdržali, svejedno znači da smo im bar malo promeili svest - što odavno treba da se uradi našem narodu - i to pogotovu sa amnezijom devedesetih.....Onda pocinje da drnda svojim kreštavim glasom Arkanova ljodra, a devojke sve za njom u glas -...
Verovatno ste primetili da je većina dvogodišnjaka fit. Sinulo nam je da je to možda zbog njihove ishrane.
Nije skupa, a raznovrsna je i kvalitetna.
Zato smo zapisali šta jedu dvogodišnjaci i došli do fantastične nove dijete kojom možete
garantovano biti u top formi. Srećno!
Prvi dan
Doručak
Kajgana od jednog jajeta. Parče tosta s marmeladom.
Prstima pojedite dva zalogaja kajgane, ostatak bacite na pod.
Pojedite jedan zalogaj tosta a marmeladu razmažite po licu i odeći.
Ručak
Četiri bojice (bilo koje boje), šaka čipsa i čaša mleka.
Žvaćite naizmenično bojice i čips. Potegnite tri gutljaja mleka, a ostatak prospite.
Užina
Štapić, dva novčica od 2 dinara i jedan od 1, četiri gutljaja ustajalog piva.
Večera
Ispržite...
PRESELJENJE
I tako se naš život, veseo i srećan, odvijao u krugu naše ljudsko-veveričije porodice. Mi deca smo bili presretni, tata nervozan, mama preumorna a Cucika i Mucika zadovoljne i strašno nestašne.Obarale su sve pred sobom kada bi se jurile, slike, vazne, cveće, razne džidže po policama, knjige. Stalno si morao paziti na vrata od terase, gledati u džepove, torbe i pravile su užasan nered. Mama je neumorno čistila, mi smo čistili, tata nije, on je samo gundjao i išao vrlo često gradskim prevozom na posao jer se nikada nije setio da pre odlaska iz kuće proveri džepove.Mislim da je od tada počela moja jureća sudbina sa raznim živuljkama. Zvrkovi su rasli i iskreno govoreći postajale su sve nevaljalije. Puno toga je...
.
1.
Ovo pisanije je nastalo upravo zato da ne bih, kako godine prolaze, nešto lepo idivno zaboravila, Želim da stavim na papir, da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, da se podsetim, da mogu, kada me neki problem svlada da posegnem za ovim papirima i pomognem sebi podsećajući se kako je život lep i kako sam imala sreće da budem okružena razumevanjem I ljubavlju i kako sve ima početak i kraj ali važno je da je sredina dobra.
Već sam samim počinjanjem pisanja usrećila sebe, a nadam se da će neko nekada bilo ko, izvući bilo kakvu pouku čitajući ove redove i da će mu to pomoći da usreći sebe ili sebi drage osobe.
Ovo je knjiga sa mnogo radosti, sreće i...
Držimo se za ruke sjedinjeni. Ja sa njegovom toplinom, on sa mojom toplinom sa mislima između ruku na mestu susreta moje strasti što spava i njegove što je nežno budi. Kupajući se u emociji koja rastapa mi hodamo s jednom nogom po zemlji a drugom međ zvezdama. Dobrovoljno zarobljena u slasti treptanja pripadanja, oboje u svetu unutrašnjem mom i njegovom sjedinjeni, nestvarno preplićemo sa stvarnim.
Ples i zagrljaj nežni, tela u ritam se njišu. Čujem kovača u njegovom srcu: to meni princezi tron on gradi. Dam, dam, dam i danas čujem otkucaj drag.U nekom času našeg zanosa mi Carstvo* ljubavi našli smo.
Carstvu* gde ništa nije nemoguće, gde nema bola, nema suza i nema ugursuza.
Mnogi su vrteli glavom ''Pazi te se , ljubav , neće vas...
Nekad se cini da upoznate osobu za koju pomislite-to je to!
Drugacija!
Jedinstvena.
Sa svojim stavom i sa svojim misljenjem...
A onda, u momentu se, na jedan,sruse sva vasa neka nadanja da ste mozda pronasli osobu koja nije zavidna, ne misli tudjom glavom nego svojom, koja nije ,,uvlakac,,....
Na zalost takvih je oooonooooolikoooooo.
Onih pravih, LJUDI je vrlo malo i vrlo ih je tesko uociti u moru zavidnika,i nemocnika da bilo sta dobro ucine ZA SEBE prvenstveno, jer se iskljucivo bave tudjim stvarima..
Kako ovde tako i u RL.
Ali srecom, ipak ih ima!
Onih koji su podstrek, koji misle dobro i ne izigravaju pametnjakovice u svakoj,ama bas svakoj situaciji...i koji , naravno, misle ISKLJUCIVO svojom glavom tako da niko ne moze uticati...
Džeki je bio kratkodlaki nemački pričar koga nam je, za divno čudo, doneo tata. Ne znam odakle mu to štene ali ga je doneo u stan na ogromno Dejanovo i moje zadovoljstvo. Mislim da je to bila osveta mami za veverice. Nije ni bitno. Važno je da smo imali psa. Brat i ja smo ga hranili, mazili, četkali, šetali. Ma bilo je divno. Ptičar kao ptičar, bio je užasno nestašan Njegov zadatak je da ide ispred lovca, pronađe pticu, istera je iz legla. Kada ptica poleti lovac treba da je upuca a pas mu je verno neoštećenu donese pred noge. I tako lovac ne treba mnogo da šeta a da ne govorimo o pronalaženju i isterivanju ptice. Ova vrsta pasa je jako brza, vitka, sa laganim kostima i jako okretna. U stanju su da u sekundi promene pravac kretanja i...
Rekoste, pesma je divna,
drugari moji po peru.
Znam da je lepa,iz srca dodje
kroz reč svaku suza prodje.
Tkale su suze ćilim od reči,
A tkač je život, i moram reći
prelepe boje moj ćilim ima
dičim se, dičim ja sa njima.
Igrale suze po belom listu,
kao da idu na modnu pistu.
Muzika stade, ples prestade
i tuga malko ipak zastade.
O, kamo sreće da suze nisu
plesale po belom listu,
ne bi ni ruža suzna bila
i moja bi duša još uvek snila
PS ovo je ogroman korak za mene jer sam prvi put stavila suzu na papir. Hvala
Rastajem se sa njom
jer ne mogu je dodirnuti
okom videti...
verovati
Mozda cu se o moje reci
spotaci i pasti
sto okom ne mogu isplakati
srcem patiti
Rastajemo se
nismo mi znanci
te misli me odavno more
potpuni stranci
Ne mogu doseci
to nebo i zemlju spojiti
da li mogu slobodno ziveti
stvarati a nje se bojati?
Promatram,ljubav,ljudi,postivanje i postenje,sve to pocinje da zvuci tako strano. Sta se to desava kada brat vise nije brat,sestra vise nije sestra,otac postaje ocuh,a majka maceha.
Zar sami sebe unistavamo trkom za materijalnom stranom,nametnutom srecom,laznim sjajem,zar zaboravljamo ono sto je vrijedno?
Ko smo mi? Dopustamo da se gubi ono sto je godinama,hiljadama godina stvarano! Zar je vaznije dobro auto,od dobrog odnosa u kuci prema zeni,djeci.
Zar je vaznije ono sto drugi vide i misle o nama,nego ono sto smo mi zaista,pa makar i ***** bili ali smo to mi,zar nije vaznija porodica od svega ostalog,bracni partner,momak,djevojka!
Zasto dopustamo da se gube primarne...
Sama sam...
Dok napolju veje sneg,a zaljubljeni,srecni parovi greju jedno drugom ruke,toplim dahom...
Sama sam
Dok prolecni potoci zubore i postaju sve veci od snega koji se lagano topi,a ljubav se budi i stvaraju pupoljci...
Sama sam...
Dok vrelo sunce budi uzavrelu krv,a strasi se razbuktavaju ispod preplanulih puti...
Sama sam...
A lisce vec zuti
i blizi se tuga
ostaje samo nada...
Фашизам и хитлеризам су добро познати покрети, који су у поратним временима — у Италији и Немачкој рођени, а које су створили Мусолини и Хитлер. Ова двојица у својим земљама су успели да окупе око себе велике масе људи.
Наш покрет нема никакве везе са овим покретима. Привидна сличност долази од истовременог негативног става према либералној демократији и од позитивног става према замиисли сталешког уређења друштва, као и већег ослонца политичких форми на друштвене стварности.
Као и многи идеолошки покрети и ми смо увидели да је либерална демократија махом празна љуштура, да се је живот далеко из ње одвио и развио, а да она, иако треба по својој намени да њоме управља, није у стању ни да га достигне ни да га уочи.
Али такво гледиште...
Пуноглавци!
Немања, мој сестрић, има 9 година. Вижљаст, црн (као да га је правио Сандокан), добар математичар - члан Архимедеса и мастер за игрице.
Живи у Кикинди, па се често чујемо тел.( једном је изјавио да сам му најмилија тетка, она која не '' гуши '', а и увек му донесе нову игрицу за комп.)
Е, тај мој миљеник има најбољу другарицу Ивану, са којом је, како то сликовито рече моја сестра, као ''нокат и месо'', а он упорно тврди да му није симпа, већ френдица... и да је толико паметна да јој ниједан дечак није раван, а њему опет све то импонује.
Синоћ га у шали питам: '' Чкоде, шта ти ради Иванушка? '' Каже да је прва, и да растура математичке задатке, а да је само за нијансу боља од њега, и да су их у групи прозвали као...
Svih ovih kisnih i tmurnih dana, nalazila sam utehu i sreću sa vama. Sa vama se druzila, pesmom kroz svet prolazila i maštala...A šta bih ja drugo radila?Već i vi to dobro znate, vi koji sa mnom maštate. Malo odmora i dosade čak, nikad nije na odmet. Da napunimo baterije za ono što dolazi, za neka teža jutra i za neizvesno sutra. Neću da davim sa maštom, nje vam je sigurno dosta...Realan svet je nešto sasvim drugo...samo ne želim dugo u njemu da učestvujem jer često na kraju tog realizma, tugujem.
Ja sam jedna velika sanjalica koja ne da da je život slomi i brani se od njega maštom...Ponekad i debelo i teško patim. Ali i dalje verujem da na svetu postoje ljudi slicni meni i ta vera me tera da svoj život ne promenim. Sudbina ima veze sa...
Ponekad, kao danas,
poželim da usnim dok padaju kiše,
da misli moje odmore malo,
i oko moje da ne vidi više.
Na jastuk meki glavu da spustim,
da obavije me mrak gusti,
u perju belom, kao na oblaku,
opet da budem u svom sokaku.
I da bol mine u telu mome,
da niko ništa ne iska od mene,
da pobegnem u san slatki,
da skliznem samo u ponor glatki.
Ne želim da se probudim......a znam da moram
Kada je moj deda Mile počeo da zida kuću ispred nje je posadio tri kruške sorte julska lepotica (ili tako nekako). E, te kruške sam ja nosila na pijacu u Žitkovac da prodajem. To sam jako volela. Precedura je bila sledeća. U predvečerje, u vreme kada se sunce tek sprema da zadje, nana i ja smo brale kruške.Mora se pogoditi tačno vreme branja, jer ako je sunce visoko sve kruške se žute i izgledaju zrele, a ako je sunce nisko sve izgledaju zelene. Pošto je to staro, ogromno drveće plodovi se moraju brati beraljkom. Na jako dugačku motku se zakači metalni obruč sa zubcima a za taj obruč je ušivena platnena vrećica. Podigneš beraljku, izmedju zubaca uhvatiš peteljku kruške i povučeš. Kruška se otkine i sa sve peteljkom upadne u vrečicu...