Kada je moj deda Mile počeo da zida kuću ispred nje je posadio tri kruške sorte julska lepotica (ili tako nekako). E, te kruške sam ja nosila na pijacu u Žitkovac da prodajem. To sam jako volela. Precedura je bila sledeća. U predvečerje, u vreme kada se sunce tek sprema da zadje, nana i ja smo brale kruške.Mora se pogoditi tačno vreme branja, jer ako je sunce visoko sve kruške se žute i izgledaju zrele, a ako je sunce nisko sve izgledaju zelene. Pošto je to staro, ogromno drveće plodovi se moraju brati beraljkom. Na jako dugačku motku se zakači metalni obruč sa zubcima a za taj obruč je ušivena platnena vrećica. Podigneš beraljku, izmedju zubaca uhvatiš peteljku kruške i povučeš. Kruška se otkine i sa sve peteljkom upadne u vrečicu. Svaku krušku, jednu do druge, slažemo na trem i tek ujutru pred polazak na pijacu ih pakujemo u krošnju. Pitala sam zašto ih odmah ne stavljamo u krošnju a nana je rekla:
"Zato, da se kruške tokom noći ne ubivaju".
Prihvaćeno jer je logično.
Kada sam odrasla i počela da pijem kafu, nana bi ustajala u 5 ujutru, kuvala nam kafu, pakovale smo kruške u krošnju koju bih ja stavila na gepek bicikle. Zelenije i čvršće kruške sam stavljala u torbu pa na jednu stranu guvernala, a na drugoj strani volana je druga torba u kojoj je uvek bilo isto: novčanik, spisak namirnica koje treba da kupim od para dobijenih prodajom krušaka i papirne maramice i kantar.Sedam sva važna na bicikl i odlazim u Žitkovac na pijacu. Na pijaci su me svi znali i pravili mesta da stavim krošnju na tezgu. Ljudi bi kada me vide govorili:
" Stigla Marina unuka. Dodji sine, stavi ovdena krošnju. Blago gospa Mari kad ima takvu unuku."
Brzo bih prodala kruške jer su stvarno bile fenomenalne. Žute, krupne sa tankom i glatkom korom, a kad zagrizeš poteče med. Svi su kupovali. Onda kupim sve sa spiska i odem kući. Nanina penzija ostaje nepotrošena i na kraju leta nas dve odemo u Aleksinac i nana mi kupi šta god poželim. Ako mi se dopadne neki model haljine, suknje ili pantalona nana kupi materijal pa mi sašije, a ako je model komplikovan onda samo kupi materijal a tetka Ljubica šije. Tako sam se ja, sa letnjeg raspusta uvek vraćala sa novim cipelama, haljinama,torbama,pantalonama, majicama. Moja dva brata nisu hteli da prodaju kruške pa ih je nana bez pardona izostavljala pri kupovini poklona. Nije im bilo pravo. I danas me stariji ljudi znaju kao "unuku gospa Mare, ono dete što je prodavalo kruške na pijac u Žitkovac".
U naninoj kući je bila nameštena dečija soba. Svako unuče je imalo svoj krevet i nije bilo šansi da neko od moje braće legne na moj krevet. Jedan prozor je gledao u ekonomsko dvorište a drugi ispred kuće. Tu je bio i veliki starinski šifonjer od orahovine , jedna malo modernija vitrina,
peć bubnjara (takozvana kraljica peći) i veliki sto sa stolicama. Moj krevet je bio sav u perju. Preko
dušeka je bila dunja, a to je dušek od perja. Preko dunje čaršav a onda jorgan takodje od perja u obaveznoj jorganskoj navlaci. Jastuke je bio veliki i povrh njega malo jastuče takodje sve od perja. Svo perje je bilo guščije. Ovaj običaj nana je donela iz Srema.
Uvek sam bila ranoranilac, valjda zbog onog naninog pevca koji me je svako jutro budio u cik zore. Volela sam to. Ustanem kada on zakukuriče, otvorim prozor i pogledam petla. Pogleda i on mene i opet zakukuriče kao pozdrav.Zatim rastresem dunju, jorgan jastuk i jastuče i sve prekrijem prekrivačem. Nakon toga moj krevet je visok metar od svog onog rastrešenog perja.
Kada uveče legnem samo se bacim na ono naduvano perje. Tu gde legnem napravi se udubljenje i ja spavam kao beba. Nikada,ali baš nikada nisam tako lepo spavala kao kod nane.Ona mi je za Beograd napravila jastuk i jastuče od perja, ali nisam imala dunju i perjani jorgan tako da užitak nije bio potpun. Valjda i nije trebalo da bude isto jer onda moj krevet kod nane ne bi bio tako jedinstven.
Kada sam se udala nana je rasparala moju dunju, oprala i osušila svo perje i sašila mu veliki jastuk i malo jastuče na kojima spavam i dan danas. Eto to je trajnost. Deca i Žika znaju da ne dam nikome moj jastuk i jastuče pa kada hoće da me zavitlavaju uzmu mi jastuče i ugreju ga ležeći na njemu. E, onda poludim. Ima samo par stvari koje su samo moje i koje ne moram da delim kao majka i supruga ni sa kim, a jastuče je jedna od njih.
A peć je bila divna. Onako visoka,srebrne boje sa svim onim ukrasima pri izlivanju, stvarno je delovala kao kraljica ponosno stojeći kraj zida, Kada je hladno nana je založi i ona bubnja. Senke na zidu igraju, dunje na šifonjeru mirišu a ja ušuškana u perju tonem u san.Raj.
"Zato, da se kruške tokom noći ne ubivaju".
Prihvaćeno jer je logično.
Kada sam odrasla i počela da pijem kafu, nana bi ustajala u 5 ujutru, kuvala nam kafu, pakovale smo kruške u krošnju koju bih ja stavila na gepek bicikle. Zelenije i čvršće kruške sam stavljala u torbu pa na jednu stranu guvernala, a na drugoj strani volana je druga torba u kojoj je uvek bilo isto: novčanik, spisak namirnica koje treba da kupim od para dobijenih prodajom krušaka i papirne maramice i kantar.Sedam sva važna na bicikl i odlazim u Žitkovac na pijacu. Na pijaci su me svi znali i pravili mesta da stavim krošnju na tezgu. Ljudi bi kada me vide govorili:
" Stigla Marina unuka. Dodji sine, stavi ovdena krošnju. Blago gospa Mari kad ima takvu unuku."
Brzo bih prodala kruške jer su stvarno bile fenomenalne. Žute, krupne sa tankom i glatkom korom, a kad zagrizeš poteče med. Svi su kupovali. Onda kupim sve sa spiska i odem kući. Nanina penzija ostaje nepotrošena i na kraju leta nas dve odemo u Aleksinac i nana mi kupi šta god poželim. Ako mi se dopadne neki model haljine, suknje ili pantalona nana kupi materijal pa mi sašije, a ako je model komplikovan onda samo kupi materijal a tetka Ljubica šije. Tako sam se ja, sa letnjeg raspusta uvek vraćala sa novim cipelama, haljinama,torbama,pantalonama, majicama. Moja dva brata nisu hteli da prodaju kruške pa ih je nana bez pardona izostavljala pri kupovini poklona. Nije im bilo pravo. I danas me stariji ljudi znaju kao "unuku gospa Mare, ono dete što je prodavalo kruške na pijac u Žitkovac".
U naninoj kući je bila nameštena dečija soba. Svako unuče je imalo svoj krevet i nije bilo šansi da neko od moje braće legne na moj krevet. Jedan prozor je gledao u ekonomsko dvorište a drugi ispred kuće. Tu je bio i veliki starinski šifonjer od orahovine , jedna malo modernija vitrina,
peć bubnjara (takozvana kraljica peći) i veliki sto sa stolicama. Moj krevet je bio sav u perju. Preko
dušeka je bila dunja, a to je dušek od perja. Preko dunje čaršav a onda jorgan takodje od perja u obaveznoj jorganskoj navlaci. Jastuke je bio veliki i povrh njega malo jastuče takodje sve od perja. Svo perje je bilo guščije. Ovaj običaj nana je donela iz Srema.
Uvek sam bila ranoranilac, valjda zbog onog naninog pevca koji me je svako jutro budio u cik zore. Volela sam to. Ustanem kada on zakukuriče, otvorim prozor i pogledam petla. Pogleda i on mene i opet zakukuriče kao pozdrav.Zatim rastresem dunju, jorgan jastuk i jastuče i sve prekrijem prekrivačem. Nakon toga moj krevet je visok metar od svog onog rastrešenog perja.
Kada uveče legnem samo se bacim na ono naduvano perje. Tu gde legnem napravi se udubljenje i ja spavam kao beba. Nikada,ali baš nikada nisam tako lepo spavala kao kod nane.Ona mi je za Beograd napravila jastuk i jastuče od perja, ali nisam imala dunju i perjani jorgan tako da užitak nije bio potpun. Valjda i nije trebalo da bude isto jer onda moj krevet kod nane ne bi bio tako jedinstven.
Kada sam se udala nana je rasparala moju dunju, oprala i osušila svo perje i sašila mu veliki jastuk i malo jastuče na kojima spavam i dan danas. Eto to je trajnost. Deca i Žika znaju da ne dam nikome moj jastuk i jastuče pa kada hoće da me zavitlavaju uzmu mi jastuče i ugreju ga ležeći na njemu. E, onda poludim. Ima samo par stvari koje su samo moje i koje ne moram da delim kao majka i supruga ni sa kim, a jastuče je jedna od njih.
A peć je bila divna. Onako visoka,srebrne boje sa svim onim ukrasima pri izlivanju, stvarno je delovala kao kraljica ponosno stojeći kraj zida, Kada je hladno nana je založi i ona bubnja. Senke na zidu igraju, dunje na šifonjeru mirišu a ja ušuškana u perju tonem u san.Raj.
мислиш Миланка? Хммммммм.... па понудила ми је једну орасницу, и тако...
