Blogovi

JUTRO

I ovog je jutra sunce ukralo mrak. U sobi gde se oseca miris jake , crne kafe, cuju se i tonovi omiljene pesme.. Ona uzurbano pali cigaretu, srce kafu i ulece u kupatilo, da bi neznim kapima vode zalecila svoje krhko telo. Dok joj nezno voda klizi niz obraze, cigareta u pepeljari dogoreva, pesma je dosla do krraja a ona se seca proteklih godina.. O, kako su glasne ove kapi..... A sa kapima, u slivnik, odlaze njene nade, njena sreca, njene suze, njen krik povredjene lavice..
SELO MOJE,LEPŠE OD PARIZA

SELO MOJE,LEPŠE OD PARIZA

Da li ste znali da kokoške pasu? E pa pasu. Svako popodne smo Dejan, Dragan i ja puštali kokoške i prasiće u sokak da pasu. Čuvali smo ih da ne odu u tudje dvorište, da ih neki prolaznik ne zgazi biciklom ili kolima. One bi pasle i vrlo često odlutale jer se mi zaigramo. Nana bi nam donela užinu: hleb premazan tankim slojem masti, pa posoljen i preko stavljena aleva paprika ili hleb sa džemom od šljiva ili kajsija. Te užine na sokaku su bile tako slatke.Bože, i sad mogu da osetim tu slast. I sad vidim sliku nane kako onako debela I kratka ide dvorištem I na poslužavniku nosi tri namazane kriške na sokak I pita me “Ljiljo ćerko, di su ovi alajmani? Bože, džigericu ima da mi pojedu.” A onaj džem...

TETKA LJUBA I

Mamina rodjena sestra Ljubica je bila moja najomiljenija tetka. Imala sam ja još tetaka sa očeve strane, ali je tetka Ljuba bila ekstra. Nije imala dece sa tečom pa je svu svoju ljubav usmeravala na Dejana, Dragana i mene. Pogadjate ko joj je bio najomiljeniji. Takva tetka treba da bude dodjeljena svakom detetu, da mu ulepša detinsjtvo i mladost. Tetka je završila tadašnju domaćinsku školu i počela da radi u fabrici tekstila ali je zbog pluća koja su joj bila osetljiva na finu tekstilnu prašinu taj posao morala da napusti i zameni kancelarijskim poslom na VMA. Tetka je fenomenalno šila. Ja sam bila, ali baš uvek, obučena po poslednjoj modi iz burde.Ponekad nisam ni znala da mi ona nešto šije. Ona bi odabrala model, kupila materijal...

SELO (lekiiiiiiić !!!!!!)

Moja nana, u selu zvana gospa Mara, bila je rodom sremica. Majka joj je bila nemica a otac srbin. Udala se za mog dedu Miloja, zvanog Mile, dok je kao železničar radio u Golubincima. Tu se rodila moja tetka Ljubica i moja majka a najmladje dete, sin, se rodio u rodnom selu mog dede.. Deda je bio iz tog sela nadomak Aleksinca. Ti je imao plac, nešto zemlje pod vinogradom i šumom pa je tražio da ga premeste u stanicu Aleksinac. Ta železnička stanica i danas postoji i samo se zove Aleksinac(po najbližem većem gradu) a u stvari se nalazi u varošici Žitkovac.Tako se deda sa porodicom vratio u rodno mesto gde su svi živeli dok deca nisu odrasla i sva otišla za Beograd a stari ostali sami. Deda i nana su sazidali kuću, posadili voće, napravili...
HVALA

HVALA

Oduvek sam volela da pišem. Jednostavno sam to znala da radim. Bez napora reči su se nizale, formirale misao. Kao da ističu iz mene.Kao kad otvotiš česmu i voda poteče. Normalno, nisam u svakoj situaciji mogla da pišem. Morala je postojati I odredjena doza inspiracije. U školi sam svima redom pisala domaće zadatke I pismene radove. Po šest-sedam domaćih zadataka na istu temu a da niko ne provali da je pisala ista osoba. Bila sam jako uspešna u tome. I to je bila odlična vežba. Onda sam pisala pesme, priče, onako za sebe. Prosto je to moralo da izadje iz mene. Kao kada se usedite I osetite potrebu da se protegnete. E, baš tako. Čitave sveske sam imala ispisane. I niko za to nije znao. Čak ni moje drugarice. Ljubomorno sam ih čuvala od...

KOMŠIJA

Utorak, 30.06.2009. sati 19 Mladja ćera i ja se napokon vratismo s posla. Bio je baš naporan dan. Ne znam kako to dete uopšte posle 11 sati rada (misliti, knjižiti, buljiti u ekran,slagati cifre, telefonirati), može da sedne u kola i da vozi. Ja toliko obnevidim da oće da me zgaze i peške kad idem. Zato i ne vozim. Za loptu i vožnju sam ali baš totalni duduk. Iz tog razloga sam sebi obezbedila privilegiju da budem vožena. Pošto svi ukućani voze, osim dede, a hvala Bogu ima nas dosta, mogu lepo da se organizuju i da me voze kad ja to poželim. Elem, stigosmo nas dve kući. Meš je napolju, dotrčava do kapije, cupka i laje dok ja otvaram istu da dete utera kola u dvorište. Zatim se mazi, pa trči do parkiranih kola da pozdravi ćeru, pa trk...
SPAVAJU SUZE MOJE

SPAVAJU SUZE MOJE

Spavaju suze moje, umorile se danas. Odmorte, odmorte mile Da bi ste spremne bile. Isplakah danas more, al može biti i gore. Zato su suze moje rešile da odmore. Retko se desi dan da oko moje suzi, Al ipak napravi zastoj na mojoj životnoj pruzi. I ako knedla u grlu još uvek čvrsto stoji, obraze moje blede rumen poče da boji. Spavajte, spavajte suze ne pribudile se nikad, jer kroz oko samo što suzi samoća sama dopuzi. Spavajte, spavajte suze ne pribudile se nikad, jer oko koje plače život ga samo sažvaće. Spavajte, spavajte suze ne pribudile se nikad, kad dodje ljubav moja zatvoriće vrata bola. Do tada spavajte samo, odmorte umorne oči. Da usni duša bolna što posta, Za danas, vala je dosta. Uspava suze moje, reč blaga, Sakri se...
METODE MOJE MAME

METODE MOJE MAME

Posle Džekija mi više nisu dozvoljavali da imam psa u stanu. Ja sam zato donosila mačiće sa ulice, hranila ih a mama ih je lečila i oporavljene smo ih puštali. Pokušala sam nekoliko puta da privolim mamu donoseći malenu štenad ne bi li je te tužne okice ganule, ali je ona ostala neumoljiva po pitanju pasa. Tada nisam razumela, Ali nekoliko godina kasnije, kada je I moj život bio prepun obaveza I jako,jako naporan I težak, razumela sam. Mama je bila divna ali malo stroga. Zapravo, sada shvatam da su je užasavale neodgovornost I nehajnost prema bilo kakvim živim bićima. Nije dozvoljavala da imamo psa zbog toga što nije mogla da se njemu predano posveti. Zato smo imali papagaje (ne zna im se broj), morske prasice,kornjače, ribice...

Otkinute travke

Lezim u travi gledam ka oblacima trazim tvoj lik svugde ga ima onaj koji volim. Nije onaj koji me nervira ***** ti narcisa dosadnog "Jesam li debela ?" Pljujem na silikone ti to zbog mene ne radis volis da zavodis krelce krelac nisam ! Otkidam travke ljuto gde mi pobeze lik tvoj ovi oblaci su neki tamni voleo sam te kakva si bila necu da te volim onakva kakva ces postati nek ti je sa srecom ubila si pojam u meni.

Jedino ko ima pravo da se nazove živim bogom je upravo DRVO

Kako da objasnim u kratkim crtama ono što mislim a za šta bi mi trebalo puuuno prostora? Svejedno probaću Pošto sam proučavala rani period hrišćanstva, širenje istog kao i istoriju, za mene je ta religija lažna jer je stvorena od čoveka za čoveka. To je jasno svakom ko se samo malo zadubio u same korene istog. Ko se malo zamislio na sebičnost, egocentričnost, ljubomoru pustinjskog jevrejskog boga jasno mu je to su sve karakteristike čoveka. Možda su to i karakteristike bogova, zaista ne znam, ali znam da su to glavne karakteristike ljudi. Takođe po toj "uzvišenoj" religiji čovek je centar sveta i svet je stvoren da bi čovek do mile volje mogao da vežba svoj destruktivni impuls nad drugim živim bićima jer ona nemaju dušu :hahaha...

NIKO TE NIJE ZVAO

Ponekad zivot kudis kad svane dan sumoran i siv i sam se sebi beskonacno cudis kako uspevas da ostanes ziv Ponekad sve ti smeta pa cak i sam sebi smetas i onda nervozno setas s kraja na kraj grada kao izgubljena kometa koja nikom ne pripada Na prijatelje se mrstis na one druge toboz se smesis da nisi zaboravio kako te majka ucila da se pred spavanje prekrstis jer ko ce te bolje ako ti sam sebe ne utesis Umesto da ti losi dani budu samo jaci motiv da dignes glavu visoko ti si je zagnjurio duboko a svom se zivotu cudis i sve sto cinis cinis bas naprotiv da svoj zivot sve vise sludis Niko te nije zvao da svome zivotu sudis kad dobro znas da ni zivot nije za sve kriv zar si zaboravio kako je lepo kad se izjutra probudis i osetis da si...

Strast

Pomiluj mi usne svojim toplim dahom na uho mi sapci samo nezne reci ostavi nevidljivi trag na ocima mojim i svojom rukom lakom zamrsi moju kosu... Opij me uzdasima s mojih grudi ispij znoja rosu i voli me,voli strasno... Volim te ,zelim te trebam tvoje telo uzmi me,uzmi moje sne zelim samo da te ljubim vrelo... Ispijaj lagano kao dobro vino moja vrela sva Oseti moj ukus zaboravi sve sto je bilo nekad ali ne mozes me ispiti do dna... Znaj to je ljubav znaj to je strast divlja zelja tela potreba i spas...

Graju ptice.

Suncanim zrakom graju ptice. Kaveze im otkljucavam. Proplamcima livadskim cucim. Radosna sto ih osluskujem. I ponovo bih da se rodim. Otkose ove i od lani. U jastuke metala bih. Za postelju koscu i cobanu. Od te ljubavi nebo poplavi. Iz mojih ruku padaju kljucevi. I negdje se igraju mravi. Lepezom se od te vreline branim.

Osmeh

Osmeh na mom licu vidis ti oci bulje sline teku znas sta cu da trazim od tebe ja. Smejes se pitas me drugi cilj u zivotu da li imam ja dok ti gacice raskidam na sitne parcice sa zubima mojim puna mi usta cutim ne odgovaram.

ZABORAV

Trunke sećanja Kada izgubim sećanje izgubiću sebe kada mi ukradu pamćenje, nema veće bede. Ostaje senka koja sve više bledi košmar koji dušu moju lomi reči zbog kojih mi se telo ledi kao da su mi sećanja u idejnoj komi. Sve me to nekako uznemiri i ne znam šta činiti dalje, dah otuđenosti se sve više širi a mene bog,kao da u pakao šalje. Ipak se zaborave sva vređanja ostaju samo trunke sećanja, na surovost bića,za koja se kaže da su ljudi a koja žive da nekom drugom teško naude. Da čine zlo,to vole,za tim žude, malo pažnje treba odvojiti za takve ljude ništa dobro ne bi trebalo da im se pruži,:besna::besna: dok je sveta i veka dobro mora da se zasluži.

Neobicne misli o obicnim stvarima

Sve sto treba da znam naucio sam jos u vrticu Svakog proleca, tokom mnogih godina, imao sam zadatak da napisem svoju licnu izjavu o tome u sta verujem: moj moto. Kada sam bio mladji, taj dokument je imao mnogo stranica; trudio sam se da sve spomenem, pazio da mi nista ne promakne. Dokument temeljan i opsiran kao presude Vrhovnog suda, kao da se recima mogu resiti svi egzistencijalni sukobi. Poslednjih godina moj moto je postao kraci – ponekad je cinican, ponekad komican, ponekad obicno intoniran – ali pisem ga i dalje. Nedavno sam pokusao da sustinu svojih uverenja sazmem na samo jednu stranicu i napisem jednostavnim recima, mada svestan da to podrazumeva vrlo naivni idealizam. To nadahnuce, da budem sto sazetiji, doslo mi je na...

KAO SAN

Mislio sam da će sve to da prodje sa godinama i da ćemo jednom zauvek biti sretni ti i ja ali se i sad budim sa željom još vlažnom od sna u kom si bila ti i dok grlim tvoje mesto na jastuku praznih ruku srce mi je gorko kao posle nepogode molim te dok me to ne prodje ako me ikada prodje nemoj više u san da mi dodješ ako posle svega tako brzo odeš
TETKA LJUBA II

TETKA LJUBA II

Posle dosta godina, dodje mi iz dupeta u glavu, sve što me je tetka Ljuba učila. Došlo je vreme da počnem da ličim na žensko, na silno oduševljenje moje teta Ljube, koja se u ime te promene još zdušnije bacila na šivenje. I moja majka je blagosiljala taj preokret jer je jadna već izgubila svaku nadu. A taj se momenat desio bukvalno preko noći. Jedno veče sam legla u krevet kao klinka koja je sve do tuširanja pred spavanje igrala klikere sa dečacima u onom našem zaštićenom dvorištu, vijala kerove po naselju da bi ih izmazila, nosila isprljane pantalone ili u najboljem slučaju bermude,.imala sveže izubijano jedno koleno a drugo sa krastom pa kad udjem u kadu ono peče I štipa. Eeeee, ujutru sam se probudila kao...
Posvećeno Gvozdenom Vitezu

Posvećeno Gvozdenom Vitezu

Udaljiše se deca moja bola se nakupiše po svetu hodaše mene tražiše. U meni bejahu mene ne osećahu dugo stajah, čekah, oni me ne poznaše. Molitve zaboraviše u svemu me videše svemu se klanjaše svašta obaožavaše. Tamjane ne pališe dobra ne činiše, ljubavi pogubiše raja se odrekoše zarad sjaja oku ugodnome. Zaboraviše mene-sebe, zamrzoše sebe-mene, više ne verovaše, beznađe ih osvojilo sve ljubavi pogubilo sve poče da skapava da nestaje. Seti se pišče biti iz davnina vezi slova, pravi slike, ljubavlju ih ti poveži da sijaju da se vide i neka traju do večnosti. A da potka bude čista za života nema slave, sjaja, živi život za nas dvoje, slava tvojoj vrloj duši sva pripada u večnosti. Posvećeno Wilijamu...

22

Ne brini idem ne gledaj vise ka meni isparicu od mene nece ostati nicega vise ako ostane koja mrvica pocistitices lako znas dobro da radis to. Ne moras u zvezde da gledas vise moja se ugasila sudbina veceras ceka me nesto drugo ka tami dok se vucem veceras u 22 kad vreme stane kad je jutro daleko ili nece ga biti.

Pustinja i ti

Pustinja neka dusu moju osvaja razgoni se samo kad si tu pustinja i ti suprotnosti ili lica dva moje misli osvaja. Odvikla si me od samoce pustinja je pre tebe u meni zivela kad sam pesak bio talasast od vetrova koji su ime tvoje saptali. Pesak mi sapuce da si od vetrova sacinjena da pravac imas ja sam samo stanica pustinja mi sapuce da je bila i ce ostati da sam nesto niz koje samo prolazis. Poljupcima razgonis sapat kazes jasno da ces ostati pustinja moze da ide dosta me je ljubomorno od tebe krila. Dodiruju me ruke dve jedna od peska jedna je tvoja moj strah lose sudi on se uspava samo kad si tu.

Decak iz vrtica

Nisam odrastao to mi ne lici samo sam tuzan nekad i ja dok gledam u daljinu brodovi dok mi tonu ka nebu dok plove. Ne brini napravicu nove od papira su kao i svi snovi moji nacrtani kao decak u vrticu jos ih cuvam trajace dugo vise i od mene neki decak u nekom vrticu pronacice ih opet bice kao ja sto sam nekada bio sanjalica ocima punim zvezda grlice svoju ljubav kao ja i svoju dok ka nebu pokazujem gde je nase mesto.

Prasak zvezdica

U moje ruke prasak zvezdica dok te dodiruju, u tvoje oci vidim sebe onakvog kakvog nisam verovao da cu ikad videti umesto onakvog kakvog nisam verovao da ce iko voleti onakav kakav nisam verovao da ce ikoga voleti. Ucis me volis me menjas me ni svet vise nije onakav kakav sam mislio da ce ostati.

Ti i tamo negde

Ti tamo negde seces bokovima njises neko ispred dude ti gleda neko iza na dupetu tvom osmeh vidi dok njises na plazi nekoj skoro goli leze svi oko tebe samo ja ne. Tamo sam daleko gde si me ostavila da kisim na kisi psujem pokvareni kisobran pomislim na tebe spustim kisobran kao ratnik katanu svoju dok me kapi pljuskaju po licu kao samari koje si mi lupala kad si me volela kada si me opominjala i cesto preklinjala.
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top