Blogovi

Kompas

Munje i gromovi iz mojih misli se stvaraju pobise sve okolo i pojebase. Suma od glupih ljudi nema kraja ne snalazim se nemam kompas suma kaze kaze da sam ja glup budi nepismen budi pijanica budi lopov i voli ku. ve, nisi u trendu bolje da te nema.
HOMOLJSKI MED - ZDRAV ZIVOT

HOMOLJSKI MED - ZDRAV ZIVOT

Med u službi zdravlja Med je proizvod pčela, namirnica koja predstavlja izuzetno zdravu hranu, lek, nosilac je leka zaslađivač, poslastica, kozmetička sredstva. Prema legendi med je "Božji dar". Sastav meda je veoma kompleksan. On sadrži više vrsta šećera, ali preovlađuju voćni i grožđani šećer. To su prosti šećeri, koji posle uzimanja veoma brzo dospevaju u krv bez opterećenja organizma oko njegove prerade. Zato je med veoma važan izvor energije. Pogodan je za upotrebu kod ljudi, naročito posle bolovanja, za sportiste, za decu, za radnike na teškim fizičkim poslovima i druge. Osim šećera med sadrži i proteine, amino kiseline, enzime, organske kiseline, mineralne materije, i drugo. Izuzetno je bogat vitaminima, naročito iz grupe B...
ne znam

ne znam

nesto mislim, pa nije bas tako lako praviti se da ti je svejedno-kad nije. mnogo truda treba za to. vezbe. a da suza ne kane. a ja u stvari i ne znam sta hocu. i sta necu. mozda necu tebe. mozda necu bez tebe. ne znam au...pobrkane emocije, zelje, htenja...mnogo, bre, konfuzno. Ajd sad ce avgust, godisnji odmor...pa mozda uz pomoc tih toplih pipaka i shvatim sta ja trazim. sta zelim. u svakom slucaju hvala sto si tu. i sto me volis. i sto te volim... UPS ! :rumenko:

Novo izdanje

Kao mi se spava kao mi se ne da lenjave misli vucaraju se polako i danas jos jedan dosadan dan. Znam sta ce biti isto ono sto je bilo neki to zivot zovu ne mogu ne da mi se. Sat kuca nema druga posla ja bi da mislim o meni u nekom novom izdanju.
Introspektiva

Introspektiva

Danima me dosada obliva, izbija na svaku poru, nesnosna kao i ova vrucina...Sve je suvo i speceno, samo je noc moj kutak. Vlazan i taman vazduh mi obaspe kicmu trncima i siri pluca dubokim udasima. Tada mi je pod kapom sve malo i usko, pa pogled zamijene misli i masta docarava sirine i ispunjava snove. Sve se cini dostizno i moguce, a problemi se smanjuju, skidaju odjecu i postanu smijesni... Budjenje me tresne nazad u dosadu, u zivot...
Poguban plan

Poguban plan

Uništavanje zelenih površina je zločin! Srpske šume na izdisaju Svima je poznato koliko su Ijudi nemarni prema svetu oko sebe, a ipak, veoma malo čine da to promene. Šume su, verovatno, prve na listi za odstrel, čovekovog neodgovornog odnosa prema prirodi. Možda bi se, ipak, naše navike promenile kada bi smo više znali o tome koliko jedno jedino drvo znači za prirodnu ravnotežu. Svako može sa lakoćom da poveže ime Šumadije sa nekada postojećim šumama na ovom području. Medjutim, retko bi ko razumeo žalbe putnika iz prve polovine XIX veka, da su se sa velikim naporom probijali kroz izuzetno guste i teško prohodne šume Kneževine Srbije. Te žalbe bile su opravdane i na našim precima ostaje velika odgovornost što su dozvolili uništavanje...

Cekam te

Ma daj bicu dobar osecam se kao kad secer padne tresem se vrti mi se tera me. Ma daj ne mogu da igram pre toga hitno mi je razumi me. Brz cu da budem to se vidi vec znas kako cekam te.

DA SI PREĆUTALA

Zar nisi znala da reč neodmerena koliko god bila iskrena može biti teža od kamena Da li si zaista poverovala da ja to nisam znao i da sam nesvesno pao u mrežu tvoga hira Ali ljubav vreme ne bira a srcu se ne diktira Da si samo oduška svome hiru dala da si svoju trapavu iskrenost bar jednom sputala ne bi srušila poslednje uporište mojih ideala Slatko si se nasmejala iako si znala da si odavno moje snove ukrala a trošne ideale lažima podupirala Da si bar prećutala da je to među nama bila samo tvoja šala..

PRED BURU

Od kada za tebe pesmu ne napisah čak ni jednog stiha setio se nisam Zar sam stvarno počeo da te zaboravljam i mislima na tebe da se suprostavljam Zar ja da tebe tako zapostavljam da li je došlo vreme da l se oporavljam ili moje oči na misli o tebi žmuru pa se more smirilo pred veliku buru....
MAJMUNSKA POSLA

MAJMUNSKA POSLA

Pitala me da li želim nesto za rođendan? Iz zezanja rekoh,majmuna. Naravno da sam na to zaboravio dok se na taj dan ne pojavi ona sa malim,živim majmunom na povodcu. Kupljen je u nekoj birtiji u Kopru od pijanog mornara kome je ponestalo para za pivo. Iznenađenje je uspelo,doživeo sam pravi šok a onda veselje,smeh zbog novog drugara. Sve je to kratko trajalo dok se svi ne raziđoše. Jedno pitanje tražilo je odgovor, šta sad sa njim? Mali đavolak,sladak,interesantan, spreman da svakog trenutka napravi lom. To se i desilo kada sam mu skinuo povodac. Skokovima sa zida na zid rušio je sve pred sobom dok ga nekako nisam uhvatio. Sutradan sam u bakinom dvorištu napravio veliki kavez sa kućicom i dve ljuljaske. Sve je podsećalo na to da sam...

NE BRINI,NIJE BOLELO

Kao dva druga tuga i ja na obroncima placa nemo stojimo. Kao dva druga ja i tuga poraze vise ne brojimo. Kao dva stranca smeh i ja svako je na svojoj strani ulice. Kao dva stranca ja i smeh slutimo kakvo lice ima greh. Kao iz bajke,radost i ja na carobnom cilimu letimo. Kao iz bajke ja i radost poslednju kap zivota delimo. Kao ljubavnika dva,zalost i ja poljupce u kose uplicemo. Kao ljubavnika dva,ja i zalost za bivsim nadanjima urlicemo. Kao da smo jedno,kajanje i ja na vrh gorcine se najvisi popeli. Kao da smo jedno,ja i kajanje nad ponorom crnim snazno se propeli. Na dno nas nase beznadje dovelo ne brini,nije bolelo. Ovo je pesma moje virtuelne prijateljice,Slovenske,koju sam želeo da vam predstavim

Ovako su pričali Tarabići

“…Kod naske će biti ko u čitavom svijetu. Ljudi će omrznuti vazduh i ovaj božiji dah i svu božju ljepotu, pa će bježati u smrad. Niko ih neće tamo goniti, nego će oni to sami, od svoje volje, činjeti. Ovdje u ovijem našijem Kremnima mloge će njive zalivađene biti, a mloga ognjišta ugašena pa će oni što su otišli jopet vamo dolaziti da se Iiječe, da se nadišu vazduha i da ozdrave. U Srbiji nećeš moći da razlikuješ koje je muško, a koje je žensko čeljade. Svi će iste aljine nositi! Ta nesreća će nam doći sa drugijeh strana, ali će se kod nas najviše zadržati. Vidjeće se mladoženja i mlada, a niko neće znati ko je od njih dvoje nevesnik, a ko nevjesta. Narod će izglupiti i glupiti sve više i više. Rađaće se Ijudi, a da ne znaju ko im je...

E pismo

Prijatan dan, pregršt osmeha, ljubaznosti, podsećnje; ljubav je sve što smo imali što imamo i što će mo imati . Odlazimo sa košarom U nju samo ljubav može stai; doživljene, odživljene, upamćene... Potrebe duše sledimo, na put njenoga hoda, da sve dotakne sve kuša. Melodiju, večnu pesmu o iskustvu našega žiota duša će opevati u svojim sonetima Sve što činimo dušu bogatimo. Upletimo vence sreće, daruj mo je dobrim delom, vrlinom i svom lepotom našega života. Put duše , težnja je ka raju, nebom večno s ljubavlju u okruženju darovanim, darivanim, gde volesmo ludo, strasno ko ringišpil da se vrti radost , smeh, suza i krik. Traži svoje ljubavi deo, ne odstupi, ne kolebaj, na vrata svaka pokucaj! Voli i praštaj nadaj se i veruj i...

na koga, ovde, lice forumasi iz hrvatske

u temi o tome sta se desilo kod dubrovnika dobijem ovu repliku Pa je l' bombardovanje mora biti samo iz letelica? I naravno, montirano je i namešteno sve protiv Srba. A za nekog Hrvata je montirano i namešteno sve protiv njih. Isti ste. pise mi jedan od moderatora. razmisljam sta je hteo da kaze, i sto se vise udubljujem, sve mi se manje svidja prosto receno izjednacuje a. zagovornike zagovornike ndh, kod nas opstepoznate kao ustase, to kod njih nije uvredljiv naziv, i b. domace branitelje srpske stvari ono sto me buni nije zanemarivanje istorije XX veka, i sta se sve desavalo u srpsko-hrvatskim odnosima, naravno da sa lakocom prelazi preko svih desavanja, da ne nabrajam zlocine nad srpskim civilnim stanovnistvom u WWI i...

BELO I CRVENO

Ova preko puta ima da me dotuče. Situacija je sledeća: posle 10 godina zajedničkog rada radnica je otišla na održavanje trudnoće i neće da se vraća u firmu. Ovde je organizovan posao za troje, koji smo nekako nas dve uspevale da odradimo uz pomoć moje ćere i sina. Sada sam sama sa svim tim poslom i rokom koji je u petak. Ma stižem ja rok, niko i ne postavlja pitanje da li ću stići ili ne, svi su opušteni i imaju poverenja (mislim na klijente). A ja sam klinički primer neurotičnosti, mogli bi studenti na praksu da dodju pa da me posmatraju i izvode zaključke. Garant bi bez po muke dobili desetke. Telefon stalno zvoni i uvek je jedna veza na čekanju. Uglavnom zvone i oba mobilna skoro istovremeno. Svima nešto treba ili meni...
BEŠE

BEŠE

E, kad se Čubura probudi kreće akcija. Jurcanje u parku preko puta zgrade u koji smo sami išli kada smo malo porasli, penzioneri koji igraju šah na klupama, košarka, fudbal I odbojka (u tome nisam učestvovala da ne bih ugrozila nekog svojim talentom), vožnja bicikla, rolšue ( e tu sam već bila velemajstor kao I na klizaljkama). Celo društvo stanuje u jednom kvartu, svi su blizu jedni drugima, majke se dozivaju telefonima proveravajući gde im nestadoše deca. Onda malo porastoh I dalje gledajući rana jutra, pa počeše neka pitanje da me muče, pa sam odgovore tražila od drugarica, pa treniraj svašta nešto (osim loptastih sportova), pa igraj, cupkaj, veri se po brdima. Ma kao uključena u struju. Odgovore dobila nisam. Samo mi se kazalo kad...

KAKO SAM UBIO ŽELJU

Posle nje sreo sam ja mnoge mnoge slične njoj ali nijedna,,, i bile su mojim sanjalačkim očima zavedene i vidjao sam u očima njihovim njihovu spremnost da moje rane zaleče da poginu za mene ali ja sam kao zmija krio noge ali ja sam posle nje ubio svoju želju i dugo posle toga nisam verovao ni prijatelju ni roditelju Jer svaka je posle nje možda bila ona prava ali zabadava,,, svaka mi se činila prolazna i laka i ko posle svega da ubedi pustinjaka kad mu je srce prepuno starih ožiljaka...
Mala čupava pufnica

Mala čupava pufnica

Uvek smo se trudili da ispunimo deci obećanje. Zbog obećanje nađosmo se u jednom dvorištu na Zvezdari gde smo došli da preko oglasa kupimo deci malog Sibirskog Haskija. Nije imalo potrebe da ga biramo,odabrao je on nas,jednostavno nam je prisao i tu je bio kraj,kupio nas za sva vremena. Mala čupava pufnica plavih očiju,stara mesec dana, vraća se sa nama kući. Teško je opisati radost koju su deca ispoljavala. Jedino se moja žena nije radovala toj iznenadnoj sreći izgovarajući se da će nam promeniti život u potpunosti. Do tada nikakvog iskustva nismo imali sa psima. Prošlo je deset dana od kada smo dobili prinovu. Na poslu sam, podižem slušalicu,plačljivim glasom ćerkica mi kaze da je Bast bolestan. Kroz jecaje saznajem da je imao...

briga me za razum

Isla sam u nepoznato.Nepoznat kraj,nepoznato lice.Neko ko mi je bio stranac,a ipak tako drag.Kakve su mu oci,je li nasmejan.Sve to kao da sam znala.A sada sigurno mislim,:Sve to treba doziveti,jedan je zivot.Ja sam srecnica.Ja umem da volim,glavom bez obzira. p.s.Znam da niko nece razumeti.

sanjam da te opet slusam kako dises

Srela sam te danas na ulici.Posle 2 ipo godine cutanja,i lazne mrznje.Deset godina iza nas,i veliki zid.Veliko ''delete''za jednu veliku ljubav za koju su svi mislili da je jaca od stene.Mislila sam i ja nazalost.Ti si otisao ,bez reci,pozdrava,sa drugom.Sanjala sam ovaj dan ko zna koliko,da li zbog zelje da se osvetim,da li iz zelje da ti vidim oci.a danas...........nisam imala snage.ni da te mrzim....Samo si mi dotakao kosu,i postavljao glupa pitanja.Sta ima novo...Smesno,a ne znas ni sta je staro.Zasto...znamo i ti i ja sta si me hteo pitati...Jel mozemo biti prijatelji????Ne......... ne treba mi prijatelj,kazem,imam ih dovoljno.Zasto me i dalje mrzis.........mrzeti mogu samo nekog koga sam mnogo volela... Hajd pa se vidimo... .Kako...

Ja nijesam vise mali

Ja nijesam vise mali jer cipele obuvam sam, mozda to nijeste znali al' istinu kazem vam. Pa odjecu svoju isto znam redom da obucem, volim kada je sve cisto od malena sam naucen. Zar to i nije dovoljno bas od upornog djecaka, koji rece hrabro, voljno za bezbroj tih igracaka. Zato jasno svima kazem ja nijesam vise mali, vjerujte mi da ne lazem to su mnogi vec saznali.
ČUBURA

ČUBURA

Bože kad se samo setim tih lepih I bezbrižnih vremena A Čubura lepa, stara, diše I uzdiše za nekim davnim danima. Vile, dvorišta, ograde od kovanog gvoždja, velika stable kestena. Ujutru iz pekare ide miris svežeg hleba I peciva, puni sobe kroz otvorene prozore. Stižu hleb, mleko I novine u prodavnicu preko puta zgrade. Taksisti se već dovikuju, trolejbus juri još uvek polupraznom ulicom. Pijanci se vraćaju kućama prisećajući se gde su I teturavo se kreću u pravcu u kome misle da jesu. Ljudi počinju da izlaze, usporeni, tromi, još usnuli. Sunce polako obasjava prozore, terase sa cvećem, šeta po krovovima kao balerina. I frizeraj preko puta se otvara. To je jako poznat salon bio u to vreme. Išao je čovek I na...

Danas

Ovaj dan jedan je od redjih svetlije je nije ko juce priprema za danas znam da mogu vise od juce. Iznad ambisa stojim skakucem ne gresim krajnji ishod je sumnjiv danas mogu da podnesem da gledam sebe u trecem licu usamljene jednine nije tesko danas sutra bice.
Rizik

Rizik

Smejati se je rizik, da nas ne smatraju ludim. Plakati je rizik, da nas ne smatraju sentimentalnim ili patetičnim. Tražiti pomoć je rizik, da ne pokažemo svoje slabosti. Pokazati svoje snove, ideje mnoštvu je rizik, da ih ne izgubi. Ljubiti je rizik, da nam ljubav ne bude uzvraćena. Živeti je rizik, da umremo. Nadati se je rizik, da ne izgubimo nadu. Pokušati je rizik, da nam neće uspeti. Onaj ko ne rizikuje ne može se učiti, osećati, menjati se, rasti, ljubiti živeti. Poznajem uspešne ljude a oni uvek rizikuju.

Priznanje

Stalno ti ne valjam stalno moje reci bole stalno radim isto recidivno Nikad nista necu znati niti razumeti zasto si me zadnji put poljubila u celo ko mrtvaca od mene se oprastas da priznas neces jer nisam onaj koji sam bio koji se zbog tebe promenio kako si trazila, treba ti vrag u meni koji te bas i nije voleo kao sada, koji nije verovao da ce ikada.

Dok srčem prvu jutarnju kafu....

Dok srčem prvu jutranju kafu ... Srk ... Kaže mi jutros komšija... - Vojo...smem li da čestitam? - A što?...- pitam ja onako još sanjiv i zatečen njegovim pitanjem. - Čujem da si se oženio... Vidim ja da čovek ne zna šta priča i da se svet potpuno izbezobrazio ( jer u normalnom svetu ( pogotovo ako si potpisao predbračni ugovor ) kažu ti...Primite moje iskreno saučešće...a ovi naši...Čestitam...mislim, baš svašta ), pa mu na brzinu odgovorim ( da čuju i ostali...a i da poduprem ovu kampanju oko nove knjige )... -To si me ti pomešao sa Janezom Janšom...On se oženio, a ja sam upravo objavio knjigu ’’ Kako sam ostao neženja ’’...pa da... Srk ... I tako...dok sedim na terasi, srkućem kaficu i listam Blic, shvatam da je komšija možda imao...
VIČITE

VIČITE

Nekad bi neko možda i zaplakao....Viknuo bi možda...od tuge...od sreće... a ja? Ja samo trpam u svoju fijoku...i čekam. Šta? Nemam pojma. Valjda da skroz puknem po šavovima, da niko,nikad ne mogne da me sastavi... A treba da vičete..od sreće, od tuge...kako god. Ispraznite fijoke od budalaština koje ste trpali i čuvali, ko zna za šta, svih ovih godina... Ma niko nije preči nego vi sami. I niko neće vikati umesto vas. I niko nece trčati raširenih ruku da prigrli sreću sem vas. I niko nece vrištati ispod mosta dok prolazi voz....morate sami...i prosto-to je potrebna! Kakav je samo osećaj olakšanja i slobode posle toga! Probajte!
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top