Držimo se za ruke sjedinjeni. Ja sa njegovom toplinom, on sa mojom toplinom sa mislima između ruku na mestu susreta moje strasti što spava i njegove što je nežno budi. Kupajući se u emociji koja rastapa mi hodamo s jednom nogom po zemlji a drugom međ zvezdama. Dobrovoljno zarobljena u slasti treptanja pripadanja, oboje u svetu unutrašnjem mom i njegovom sjedinjeni, nestvarno preplićemo sa stvarnim.
Ples i zagrljaj nežni, tela u ritam se njišu. Čujem kovača u njegovom srcu: to meni princezi tron on gradi. Dam, dam, dam i danas čujem otkucaj drag.U nekom času našeg zanosa mi Carstvo* ljubavi našli smo.
Carstvu* gde ništa nije nemoguće, gde nema bola, nema suza i nema ugursuza.
Mnogi su vrteli glavom ''Pazi te se , ljubav , neće vas na Zemlji pratiti, zauvek će Carstvom* lutati. Večno će vas dozivati , u snove pohoditi bol na zemlji doneti. Nikada na ovozemaljsko ona , ljubav neće pristati. To su ljubavi što ih zovu: prave, nesretne ali su to ljubavi koje nikad ne umiru i one su večne u zvezdama zapisane.''
Smejemo se zvonko on i ja priči o ljubavi, ta ko je video zla od ljubavi mnogo?
Zajdno smo jaki mi možemo sve. Snaga raste buja u zajedništvu spoj.
..od kud to: da takva ljubav ne može da život na Zemlji prati!? Ne može da drži korak , u pojavnom svetu već da večno u Carstvu* dozivajući luta?!
Vreme na Zemlji otkucava, menja se se sve, i mi smo se menjali a ljubav je u Carstvu* kao cvet nikla, cvet donela i plodove zdušne darovala, punoćom nas ispunila.
Probudili sam se jednog jutra osunčanog, nežno se zagrlili i poljubili... pospano ispod trepuša pogledali i strašno se uplašili...mi smo iz Carstva* iskliznuli.
Od tada zabrinutost je na čelima ispisana, strah i jeza su nas pohodili.
Od tada danima smo jedno drugo spasavali i ljubav po pojavnom svetu tražili. Prve su teške suze nemoći kanule na naše dlanove.
Došlo je vreme tuge, žalosti, pitanja i vreme sumnje.
Ljubav se...
Ples i zagrljaj nežni, tela u ritam se njišu. Čujem kovača u njegovom srcu: to meni princezi tron on gradi. Dam, dam, dam i danas čujem otkucaj drag.U nekom času našeg zanosa mi Carstvo* ljubavi našli smo.
Carstvu* gde ništa nije nemoguće, gde nema bola, nema suza i nema ugursuza.
Mnogi su vrteli glavom ''Pazi te se , ljubav , neće vas na Zemlji pratiti, zauvek će Carstvom* lutati. Večno će vas dozivati , u snove pohoditi bol na zemlji doneti. Nikada na ovozemaljsko ona , ljubav neće pristati. To su ljubavi što ih zovu: prave, nesretne ali su to ljubavi koje nikad ne umiru i one su večne u zvezdama zapisane.''
Smejemo se zvonko on i ja priči o ljubavi, ta ko je video zla od ljubavi mnogo?
Zajdno smo jaki mi možemo sve. Snaga raste buja u zajedništvu spoj.
..od kud to: da takva ljubav ne može da život na Zemlji prati!? Ne može da drži korak , u pojavnom svetu već da večno u Carstvu* dozivajući luta?!
Vreme na Zemlji otkucava, menja se se sve, i mi smo se menjali a ljubav je u Carstvu* kao cvet nikla, cvet donela i plodove zdušne darovala, punoćom nas ispunila.
Probudili sam se jednog jutra osunčanog, nežno se zagrlili i poljubili... pospano ispod trepuša pogledali i strašno se uplašili...mi smo iz Carstva* iskliznuli.
Od tada zabrinutost je na čelima ispisana, strah i jeza su nas pohodili.
Od tada danima smo jedno drugo spasavali i ljubav po pojavnom svetu tražili. Prve su teške suze nemoći kanule na naše dlanove.
Došlo je vreme tuge, žalosti, pitanja i vreme sumnje.
Ljubav se...
