Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
TARABIĆI
Kremansko proročanstvo
Na ovim prostorima nije bilo većih proroka od Miloša i Mitra Tarabića iz Kremana.
Ono što su prorekli to se i ostvaruje što ukazuje na to da je dar koji su imali od Boga.
Sve što su prorekli ostvarilo se. Dio njihovog proroštva ostvaruje se danas, a dio će se tek ostvarit.
Dva nepismena seljaka iz Kremana, pod planinom Tarom predvidjeli su sve značajnije događaje prošlog vijeka:
Nisu govorili neodređeno i nejasno. Njihove poruke su nisu ostavljale nikakvu dilemu kada će se što dogoditi i kako.
Na pitanje prote Zaharija zašto toliko vremena provodi sam u šumi, Miloš bi odgovorio:
"Vidiš, moj kume Zarija, ja ti tamo u gori gledam... Gledam, sve vidim i čujem... Tako doznajem što će biti sa...
Jednog dana ujak je nani doneo štene. Bilo je mnogo lepo, crno-belo sa dugom dlakom. Napravio joj je kućicu ispod dunje. Dunja je inače vrlo neobično drvo. Formira tako čudne grane. Jako lepu sliku je pružao pogled na dunju sa njenim krivim granama punim krupnog zelenog lišća i velikih žutih plodova, a ispod te čudne i nakrivljene krošnje kraj čvornovatog stabla je stajala kućica za psa. Ispred nje preslatko čupavo crno-belo kučence sa bistrim pametnim okicama. Dali smo joj ime Dijana. Bila je veselo i nestašno kuče. Nije puno porasla već je ostala niska i kratka.Dok smo mi bili tu nismo davali nani da je vezuje pa joj se ona kao i svako štene stalno muvala oko nogu dobro shvatajući da je nana zadužena za hranu. Stradale su papuče...
Telekom pokušava da nas optereti dodatnim troškom:
Na poleđini poslednjih računa za fiksni telefon,sasvim sitnim i jedva vidljivim slovima,nude nam promotivne usluge "Omnifon" paketa (konferencijsko telefoniranje,pozivi na čekanju,....) koje će nam od 01.08.2009. fakturisati sa dodatnih oko 200 din. mesečno uz redovne račune,kao da ih koristimo,ukoliko ih ne odjavimo na tel.9813 ili mob 064-1789!
Ovo je klasičan APP(ako prođe-prođe) pokušaj prevare i takvo zasnivanje novih usluga je apsolutno ništavo.
Institut prećutnog produženja ugovora ( tacita reconductio) može da se primenjuje samo kod već zakonito zasnovanih ugovora, saglasnom izjavom obe ugovorne strane,ako se u dužem vremenskom periodu ugovor uredno izvršava pa je istekao rok...
Po nekad zasednemo u Milutinovom kafancetu odmah tu uz zgradu. Popijemo po jedno pivce,pricamo o fudbalu ili ogovaramo komsiluk a ponekad i nesto proslavimo.
Kad si bez para Milutin udari recku,nije problem, uvek ce on da saceka. Taman kad smo poceli da ogovaramo komsiju Radenka sa treceg sprata kako ranom zorom kaci na konopac zenine gace da se suse na terasi u kafance upade Milanko sav usplahiren,uze stolicu od susednog stola i privuce je do nas.Uh,odahnu duboko,obrisa rukom celo,pogleda tajanstveno i onako bojazljivim tonom zapita: "ljudi ako za Boga znate pomagajte ako mozete" i onda nastavi svoju pricu. On zivi dve ulice dalje od nas,ima svoju kucicu, ali smo dobri prijatelji od ranije i povremeno se srecemo kod Milutina. Kaze...
...dobuje kisa po mojim olucima
a ja se ne divim tim zvucima...
i ne razumem ljude kojima kisa prija,
zar nisu tad tuzni kao sto sam i ja...
sta ima lepo u kisnim kapima
dok sedim u sobi i sanjam satima...?:dash:
:) Iz veze sa tobom izasla sam jaca,
posle tuge- sreca, osmeh posle placa.
Secanje me muci, moram da prebolim,
samo znam da necu vise da te volim!
Suze su presahle, nema vise placa,
iz veze sa tobom izasla sam jaca.
Uskoro cu moci drugom srce dati,
koliko sam srecna - prvi ces saznati!
NIJE MI BILO LAKO
DA IZBRISEM DEO ZIVOTA
DEO, U KOME SAM VOLELA TEBE.
A KADA SAM KONACNO USPELA
I ZABORAVILA...
ZAVOLELA SAM SEBE!!! :
Nestao si u poslednjoj tacki
mog mutnog pogleda
nestao si na ivici
strme provalije u zivot,
nestao si sa mog horizonta...
U ovoj noci
noci bez senki
i bez zracka mesecevog sjaja,
nestao si u tami zivota
bez i jedne svetle tacke
bez oprostaja...
Nestao si...:(
jedne je noci mesec potamneo
i meni je bio potreban spas
pritisla sam taster vreo
i iz daljine cula nepoznat glas...
andjeo,on je, bar tako kaze
a ja sam mu odmah poverovala
zenama tuznim on pomaze
misli sam mu svoje skrivene dala...
ni sama ne znam zasto i kako
u zivot je usao cudan glas taj...
samo znam da mi nece biti lako
kad sutra kaze- odlazim znaj...
al zivot je ovaj suvise mali
dani su dugi, noci jos duze
posto smo se u dusu odlicno znali
reci cu mu-srecno ti druze...
tamo kad budes nekad se seti
i ove nepoznate zene...
ponekad joj u snove doleti
i ne zaboravi osmehe njene...
jer ni ona tebe zaboravit nece
dok je zivot siba i oluja nosi
i kad jednom bude blistala od srece
zracak srece njene bice ti u kosi...:):(:P
Sivo je nebo, kisa se sprema
a moja dusa pati drema...
Srce mi tuce, znam puno pusim,
u smradu pepeljare se gusim...
Jednu za drugom cigaru palim,
za jedan sat bila je puna
a srce moje polako drhti
ko na violini struna...
Rekla sam sebi, jos danas samo
pepeljaru punim i sama pusim,
od sutra zdravim zivotom zivim
i sve mostove za sobom rusim!!!:think::rtfm::besna:
Ponekad se umorim od svega...
od osmeha laznih i od traca,
od laznih prijatelja, od zlobe...
a onda shvatim da sam od svih jaca!
Kad prodju dani tuge i placa,
kad shvatim da me neko voli,
ne moze nista moj svet da srusi,
ne moze dusa da me zaboli.
Zato prijatelji , ne trosite vreme,
zalud sve vase iskrene zelje
necete moci mene da slomite,
ja pazljivo biram svoje prijatelje!:);):D
Vetar mi mrsi kosu
veceri ove snezne,
nestase ruke tvoje
bele i nezne.
Vetar mi mrsi kosu
dok mirno sanjas san,
umire cvece, umire trava,
umire sve zbog nas!:(
Sretna sam bila
a zelela sam smrt.
Strasno plakala
nad tudjim grobovima a
danas zelim da budem u njima.
Ako strast za smrcu
oduzme proleca mladosti moje,
prijatelju jedini,
nek ti suze ne stvaraju bore,
doci ce ljubavi nove,
obrisi suze, bit cu zvezda
koja ce ti ponekad
zalutati u snove...
Jer, prosla su proleca moga zivota,
prosle su ljubavi mojih snova -
ostala je samo bolna dusa
skrhano srce
i uspomena na jedno vece...
vece, kad gresnica sam bila,
uz blizinu prijatelja postadoh vila,
postadoh vila,
a danas i sutra cu biti djavo!
Sada prijatelju kasno je sve,
casa zuci je ispijena,
sto je zauvek izgubljeno, toga nema,
nema, odnela ga je zemlja.
Zbogom prijatelju, strast za smrcu me zove,
bicu zvezda koja ce ti
ponekad zalutati u...
Tuzna je ova noc
bez zvezda i meseca
bez igde ikog u blizini...
Ima neku cudnu moc
da rasplace i rastuzi
dok sedis u tisini.
Napolju tama
u srcu je zima,
hladna je ova noc,
neke magije u njoj ima,
u tisini je moc...
Cuje se tisina samo,
hukanje sove
na mome krovu...
pamticu je dugo
po tisini nemoj
i tihom sovinom zovu.
Pamticu je i po tome
koliko sam suza lila
i tuzna bila, setna,
a seticu se ove noci
kad tuga prodje
i budem zauvek sretna!
Nada je zalud, to znam,
iako poslednja mre,
nestala je za mene...
Jutarnje Sunce
kad mi se nasmeje,
vetric kad zacarlija
osmeh mi izmami i
sama sebi postanem milija.
Jutro je uvek bolje od veceri.
Ono mi budi nade,
da cu voleti istim zarom,
da ce mi telo goreti,
poznatim ugaslim plamom.
Tinja nesto u meni,
gorim od zelja i osecanja,
al sta je to prokleto u zeni
pa prima samo prazna obecanja?
Ah, ta pusta zelja za strascu,
pa makar trajala i jedan tren,
opet sa trona pascu
ako on postane njen..
Nemam prava da te molim,
ne mogu nista od tebe da trazim,
mogu samo u tisini da te volim
i suzama oci da vlazim...:(:heart::think:
Danas je dan...cudan za mene...otkrila sam o sebi nesto sto do sad nisam znala...a nije da iskustva nisam imala.
Ali ovakvo...nikada. Znam da ni sami ne poznajemo sebe i svoje tajne zelje...ali ovo je otislo predaleko! Ne, ovo nisam ja...ubedjujem sebe sve vreme...ovo je drugi neko!
Ovo mi nikad niko nije ni rek'о! Tajnu cu cuvati za sebe...da je neko saznao ne bi...lepo je kad nesto znam samo ja...i moja savest...Nikad ovaj dan necu zaboraviti...a mozda cu ga i ponoviti...ako ikako mogu...?:dontunderstand:
Питање је лоше постављено јер полажи од аксиома који гласи "свет је реалан" или објекти постоје као објекти и изван свести. Када се пође од тих погрешних постулата уобичајеног мишљења, логично је да ћемо запасти у антиномије. Из погрешног постављеног питања нормално је да ће следити немогући одговори, а све зато јер људи нису ни чули за највеће откриће у филозофији а то је корелативност субјекта и објекта.
Берклијева корелативност субјекта и објекта:
https://forum.krstarica.com/threads/da-li-je-svemir-beskrajan.847145/
Дакле, питање треба да гласи:
Да ли је опажај у нашој свести, а који зовемо "свемир" и са којим наше сазнање једино има посла, бесконачне величине?
Одговор је јасан, није. Оно што опажамо а што је састављено из...
Opet volim
opet bih da ljubim
ne zelim da molim
ali od ceznje vec ludim.
U mislima samo si ti
u mom oku uvek tvoj lik
i uvek ista zelja:ti,pa ti
iz srca moga vije se krik
I uvek ista zelja sto boli
razara misli,dusu i telo
celo moje bice zeli da te voli
a razum mu kaze da to ne bi smelo
Uzalud,zelja je sve jaca
i nema mi mira cak ni u snu,
bol me raseca ko ostrica maca
o,proklinjem svoju ljubav bezumnu
Cini mi se da sve bih dala
za jos jedan poljubac tvoj,
a ta zelja nije mala,
jer ti nikada neces biti moj
Mi smo samo dva razlicita sveta
daleki kao sever i jug
Ipak,dala bih sva svoja leta
za tvoj hladni zacarani krug
Volim te i dala bih ti sve
samo reci rec,ucini vec nesto
ne moras mi reci:volim te
znam da bi i to slagao vesto...
Moje srce mene vodi
i često me zavodi…
A um je tu da mu ugađa,
pokušava on da ga ograničava,
često mu i gunđa,
ali ga budno i čuva.
Na kraju ipak ostane
da se pobrine
da probleme preuzme,
da nađe izlaze
po mogućnosti bezbolne
koje najviše srce moje voli.
Glavni zadatak raz-uma
da nađe načina
sve želje srca odmah
da u celosti ispuni.
Druga važna stavka
da spašava iz neprilika .
… Moje srce ne prati razum…
srce ne ume da sluša,
da pravi kompromise
da voli sa zadrškom,
da se daje na pola,
na četvrt…
ono uvek nekud luta,
ljubav traži, radost ište
a razum, šta će za injim ide.
’’Pametniji popušta’’
Mnogo su bile teske one devedesete. Da ne idem dalje i da ostanem samo na gradskom busu. Secam se trenutka kad zavrsimo dirindzenje po kancelarijama i kad buljuci ljudi krene ka svojim kucama. Oni srecni idu svojim kolima a ostali u autobus.Ako imas srece pa se nekako i uguras onda tek nastanu prave muke. Guranje, trljanje, pipkanje, opipavanje,stipkanje, dahtanje za vrat,dodirivanje,oznojena tela, neprijatnih mirisi, psovanje,vredjanje,udaranje,samaranje....i eto i mene u jednom takvom autobusu,okacen o sipku sam sebe podsecam na majmuna. Neko pored mene namirisan belim lukom ubrizgava u mene svoju dahcucu anesteziju...nemam gde da se pomerim ,suzdrzavam dah,onesvesticu se. Iz kome u koju upadam probudi me necija ruka na zadnjici...
Opet isto cu Ti reci....Nisam se zaljubio u tebe!Eto ,bas da znas!
Zaljubio sam se u sva vremena koja prolaze kraj nas,u tu tvoju uporno treniranu sposobnost da ne zaspis pre ponoci,i da si kuci sto redje.
Zaljubio sam se u sve ono sto nisam postao i sve ono sto jesam i ono sto bih bio?
Rodis se kao neznalica,rastes kao optimista,udjes u neke godine kao realista ,a na kraju ...ko te ceka?
E pa Draga,ja sam bas u tim realisticnim,kada ne ides ni napred ni nazad, kada se ne nadas bas mnogo cemu, nego tacno sa par matematickih metoda predvidjas dogadjaje i guras kola napred.
Ukoliko bi nastavili ovim putem,sve bi bilo sjajno sem sto bi razbili nas dvoje i sve svetove u kojima zivimo.Ostale bi neke kuce,neki automobili,neki dugovi ne...
moze li neko da mi kaze vredi li ista ovaj novcic i koliko?
Posle duzeg vremena da stavimo neku rec na ovaj blog.Bas sam ih gutao u poslednje vreme i prejeo se sopstvenih slova.Jeste,postojao je problem ,kako reci pretociti u recenice ,a ne biti previse muski patetican(mislim,patetika jeste muska karakteristika,ali ne preterati u istoj?).Svasta sam joj hteo reci,da sam ih ocutao kao sto ih nisam zapisivao sigurno bi mi goreli obrazi i usi kao kada smo bili klici i ucili da duvamo balone....
U vezi naslova,prosto sam bez teksta i potpuno sobom degradiran ,ali je rezultat kompromisa dveju potpuno razlicitih strana ,jedne, koja bele ruze odmah nakon duge voznje obilazi i kao sto bi neko u nekom starom domacem filmu rekao ‚‚..i dusu im uliva..‚‚ i ove druge strane koja pokusava patetiku belih ruza...
Slike ko ptice krešte i lete,
U meni radost i malo sete.
Kud ću sa vama, ima vas mnogo,
U red da stanete, rekoh im strogo.
Ma neće slike, jure se samo,
A ja im kažem, amo,amo.
Pokušaj moj je da ih sredim,
Uh, kad bih mogla da ih zaledim.
Neka ih, neka, neka lete,
Kada se umore valjda će da slete,
Na papir beli, u zagrljaj peru,
I reč da prhne da povrati veru.
Pitala si me zašto tvoje ime
nikad ne provlačim kroz rime
zašto ga nikad ne ukrasim metaforama krasnim,
pa da se time hvališ kolegicama s posla.
Ma nema šanse, nema tih para
da mi ikad budeš dio repertoara
pa da tvoje ime pjevuši 'ko stigne
da si sva'ko, tek tako, na brzinu, puni tišinu...
Mislim da bih razbio gitaru
da čujem da te fućkaju na pisuaru
da me jednog dana gledaš poniženo
iz kuta dućana gdje je sve u pola sniženo...
Ova pjesma o tebi, koja si mi sve na svijetu,
ovaj pokušaj da kažem ne izrecivo,
nikad se neće naći na nekom CD-u,
imati naslov, cijenu i barcode...
Zar da radio voditelj, kreštava glasa,
preko naše rime traži vlasnike pasa?
Da se ceraka, kao, dobra je zeka,
u svaki jebeni single ubaciti jingle? ...
Ništa...
U moru sećanja
negde u dnu srca
ipak sam te volela...
nekom specijalnom ljubavlju
samo meni svojstvenom
I neću ti zameriti
za sve promašene godine
za mladost moju
koja je prosla bez oluje u srcu
i bez strasti...neću
Oprosticu ti sve te godine
jer si bio dobar prema meni
i voleo me tako snažno
kao što me niko voleo nije
a ja patila u sebi
Jedino što ti nikada neću oprostiti
to je moja sloboda
koju mi uskraćuješ...
iako sve znas o mojoj duši
a ipak me ne daš...
Ne mogu ti reći zbogom
jer bi sa tim uništila život
koji je posvećen samo meni
jedinoj koju si voleo
a ipak nesrećnoj ženi...
Možda sam posle svega
bezobrazna ja, neko će reći,
ali on ne zna ono što ja znam
i ne može suditi
o mojoj sudbini i mojoj sreći...:think:
Ponekad, sama, u nedovrsenim snovima, prebiram po uspomenama.Ima ih svakakvih, i lepih i ružnih i pomalo tužnih.Kristalno jasno se sećam svog nedosanjanog detinjstva kroz koje sam prošla relativno brzo. Cesto osetim ukus zelenih ringlova iz dedine bašte koji me podseća na nestašluke kojima smo bili skloni, mi deca nase ulice. Svi smo uživali u bezbrižnim godinama i krali dedine ,,dzanarike", kako ih je on zvao.Od njih i šljiva je pekao rakiju i nije nam dao da ih beremo nedozrele a nama su se takve više dopadale. Šunjali smo se često kroz moje dvorište i odlazili u voćnjak, prepun zrelih plodova, koji su mamili nase dečje usne. Onako musavi, posle u slast pojedenih ringlova, brisali smo se rukavima i odlazili srećni ponovo u igru.
Sećam...