Yeah
It's Your boy Barron
Yo
And the place to be
It's crazy
Come rock with me!
Couldn't wait to leave,
But now I hate to go
Last day of camp,
Packing my bags slow
Made so many friends,
Why does it have to end
In the end its a win,
Because we grown so close together
Remember when we first met,
First day
Figured this would be no fun,
No way
And now its time to leave, (leave)
But now we wanna stay, (stay, stay, stay, stay)
Oh!
Hasta la vista
I'm gonna say goodbye to you
Whatever happens I'll be cool with you
Wanna give me your number I'll call ya
Promise I won't forget ya
Hasta la vista
We'll all be going seperate ways
Say everything you didn't say
This is your moment, before you go
Come on now get up and show them...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Cause we rock!
We rock!
We rock on!
We rock!
We rock on!
Come as you are,
You're a superstar!
The world's in your pocket and you know it.
You can feel that beat,
rushing through your feet.
Heart's beating fast,
And you know it
[Chorus:]
All that you need is the music to take you...
to some other place,
where you know, you belong!
[Chorus:]
Raise your hands up in the air and scream!
We're finding our voice,
following our dreams.
Cause we rock!
We rock!
We rock,
We rock on!
Nobody in the world's gonna bring us down.
The louder we go,
well, the better we sound.
Cause we rock!
We rock!
We rock,
We rock on!
(We rock!
We rock,
We rock on!)
(We rock!
We rock,
We rock on!)
[Verse 2:]
Finally...
I am confident, but
I still have my moments.
Baby, that's just me.
I'm not a supermodel
I still eat McDonalds.
Baby, that's just me.
Some may say I need to be afraid
Of losing everything.
Because of where I've
If I started,Where I made my name
But everything's the same
In a La-la land machine. Machine.
Who said I can't wear my
Converse with my dress?
Oh, Baby, That's just me!
And Who said I can't be single
I have to mingle
BABYYY, That's not me
Noo, noo.
Some may say I need to be afraid
Of losing everything.
Because of where I've
If I started, Where I made my name
But everything's the same
In the La-la land machine.
Tell me do you feel the way I feel
Cuz nothing else is real
In the la-la land machine
(guitar)
Some may say I need...
Срби су вековима били нечије ЖРТВЕ!
Не кажем да није било и других народа који су на овај или онај начин нестајали,..
али има нешто што је у овом, српском "нестајању" ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ!
Историја бележи неке догађаје, за неке још увек постоје живи сведоци,.
али
КО су ти људи који не дозвољавају да ИСТОРИЈА испише истину,.
Ову тему бих обрадила кроз лик једног историчара уметности.
У питању је једна жена, врло храбра жена, која преко 30 године ради на
сакупљању, обради и документовању ГЕНОЦИДА над српским народом
у периоду од 1941. до 1945. и од 1991. до 1992 године
Неколико пута је била физички нападана,...једном ударац са леђа у потиљак,
други пут је један муџахедин уперио пиштољ у њу,...а
онда оно што нису успели да ураде време и...
Utrobom mi hodas vesto kao po zici-silan,stamen
nadoslom snagom mrvis vaseljensku noc.
Zarivas mac plamena u crni kamen
kap iz svake naprsline mirise na tvoju moc.
Bolom se,kao oreolom sjajnim dicim,
uvlacis tvoje trajanje u svaki krik glasan.
Kad se nudim razuzdano,na koga ti licim
dok grcem ti mrvim ponos raspojasan.
Lomim te brzo,bestidno i smelo
kidas me snazno,uzareno,besno.
Belasaju mi ocnjaci dok grizem tvoje telo
Pozudom pokoseni tonemo bestelesno.
Slovenska
Srce u grudima,dusa u nedrima,
sta to osecam u bedrima?
Postoji li slovo,rec,bar glas,
posle vatre sta ostaje od nas?
Srasli u ovoj igri pozude
nevestom skrivanju zelje lude.
Raspukla kao ogromna stena
kljuca u meni razbludna zena.
Zeljna da divljam,razum da gubis,
da dajes,uzimas,umires dok ljubis.
Rosu sa raskriljene casice medne
zeljno da popiju usne zedne.
Slovenska
Jesam li pecina,skoljka il' drvo
znas li gde si me spazio prvo?
U tami,sjaju il' smoli
kad boli da znam gde boli.
Jesam li korov,biser il' smola
dok pred tobom sam pohotna,gola?
Zari li, kaplje il' sja
kad umirem da znam da l' umirem ja.
Jesam li sapat,krik ili uzdah
dok smrvljena telom ti,gubim dah?
Tonem li,padam ili se dizem
dok silan razaras znas da te stizem.
Slovenska
Narednih nekoliko dana, par puta joj je postavio pitanje u vezi sa Đavolom, i ona mu je odgovarala kako je sve u redu: da, prevazišla je strah, pas je bolje. Više nije razmišljao o životinji. Bilo je drugih tema kojima su ispunjavali susrete: hteli su što više da saznaju jedno o drugom. Njoj nije smetalo što je Sveta vegeterijanac; i ljutila se što malograđanska sredina nije u stanju da prihvati tako bezopasnu različitost. Svidela joj se njegova profesija („ne manje važna nego poziv lekara“ – kako je rekla). Citirala je neke filozofe i napamet znala ljubavne stihove poznatih pesnika. Zaključio je o njoj ono čemu se i nadao: fina duša, tananih osećanja, pametna i plemenita.
’Đavo’ ga je pohodio još par puta u snovima, i bilo je to uvek...
Opet su vetrovi u mojoj
krvi.
Uzburkana strahovima
ona kljuca u meni,
besnim vriskom kaplje.
Zajedno disemo
u ritualu smrti.
Cujem krike gonica mojih dana
u dnu crnih damara.
U travi belicastih snovidjenja
uspavanku mole
razbesneli jahaci godina mojih.
I da se ne dam,
opet bih bila mrtva kao juce.
U belom docekujem zoru
okrvavljenu mojom smrcu.
Slovenska
U njegovom zavičaju, biti veterinar značilo je imati dobar život. ’Marveni lekar’ – termin kakav je koristilo lokalno stanovništvo – ako je bio uspešan, mogao je računati, uz pristojnu novčanu nadoknadu, na pokoju kokoš pride, pa čak i na solidan komad svinjskog buta. Čvarci, slanina i ostale ’svinjarije’ spadale su, recimo, u sitniji bakšiš.
Ali, šta ako je seoski veterinar neko, ko svoju profesiju vidi korak dalje nego što je to sanitarna kontrola mesa… neko, ko je osetljiv na ubijanje stoke radi velikog ždranja na kojekakvim svetkovinama? Onaj, koji s gađenjem lupa pečate po životinjskim lešinama, ne mogavši da shvati ljudsku potrebu za delikatesima u vidu pečenih prasećih glava, ili kiselih čorbuljaka iz kojih isplivavaju mrtve...
:rtfm:______________________________________________________________________________
Vjerujem da često svi vidimo nekakvu sjenu ili čak lik kraićkom oka. Gledamo naprimjer televizor,
a sa lijeve strane vidimo da neko stoji i gleda nas. Kada pogledamo da vidimo tko to stoji? Ne vidimo
nikoga. Upravo radi toga poćinjem i zapisivati neke "misteriozne" radnje.
Sve je to krenilo prije nekoliko godina. Bila sam nekih 13-15 godina kada sam prvi put kraićkom oka
ugledala lik niže muške osobe kako me promatra. Znala sam da sam sama u kući i da na tom mjestu
ne može biti nitko. Uhvatila me panika, jer što će biti kada ga pogledam? Tko je on i što želi od mene?
Ne znam zašto, ali iz nekoga sam razloga znala da se ne radi o živom...
Nocas vatra i aveti
u meni demonsku igru
igraju nemo.
Sagoreva razum-boli nezno.
Leluja moj strah
obesen o ulicnu svetiljku.
Olovno nebo
bez mene
sacekuje umiranje reke.
Dolaze gromovi ja sam u njima.
Osecam u kamenu umiranje.
Krovovi podamnom trepere
nezni.
Kisa u slutnjama...
ja sam visoko...
U pesku kosti tvoje
odjekuju mnome.
Lobanja prepuna ruza.
Dodirujem bezglavo,
strmoglavo,
blato na tvojim nogama.
Jezikom osecam kugu.
Umem da igram
kao i juce
istu igru smrti.
Slovenska
Pod tvojom mahalom
zazvonilo jutarnje zvono,
plasljivo,
kao odbeglo svitanje
u hriscanskoj molitvi.
Tragam za
nekim snom
u kamenu sto place
u snenim nemirima;
ogrebalo me je trnje
tvoga srca.
Bezim pred pticama-
ne idem na jug.
Zamirisala paljevina-
vetar nosi paperje
preplasenih kukavica
u predgradju.
Slovenska
Uragan
Zatvorila sam krug.
Presla sam ceo put.
Izasla sam iz tisine.
Slusam muziku
zivota
koja upravlja kretanjima
svih vremena i prostora-
besprekidno...istovetno.
Gusim zvuk koji istice
iz moje providnosti.
Pokrivam se
milostivim velom
prolaznosti.
Tvoje usne
krvnika i ljubavnika
zelim
u zamenu za kaznu
i bol.
U nagomilanom secanju-Ti
san,predskazanje,mora.
Moj urlik
uragan,
moj jecaj tek
suma gusta-
hor ptica zloslutnica
sto dolazi uzalud;
dusu ne dam.
Slovenska
Da li ima iko normalan u Srbiji da ne želi viznu liberalizaciju za zemlje EU.? Ne verujem. Ako ih i ima to je ona šačica nezadovoljnih sa svim i svačim ili ona kojima je belo uvek crno. To je jedna od onih stvari za koju zdušno navijam da se dogodi kako bi smo izbegli sva ona poniženja u redovima za čekanje,prebrojavanje krvnih zrnaca,dokazivanja da smo živi i da su nam braća i sestre koji žive tamo negde u Evropi krvno srodstvo a ne da i sami počinjemo da sumnjamo u to. "Bele vize" će omogućiti nekim ljudima da najzad jednom izađu van granica Srbije i upoznaju malo drugačiji život. Vreme je da rođaci posete svoje,da se obnove stara prijateljstva.......
Koliko će toga stvarno biti?...verujem vrlo malo jer nam otanjeni dzepovi ne...
Tamo, na betonu usijanom od sunčeve toplote, pored vrata šupe, bezglasno je ležao pas – žut, krupan, i bez vidljivih znakova mrcvarenja. Do njega se nalazila posuda s vodom i još jedna, puna netaknute hrane.
„Eto, to je Đavo“, rekao je čovek.
„Koliko je star?“
„Ne znam. Tek odskora je kod nas. Došetao je pre dva-tri meseca, mršav – rebra si mogao da mu prebrojiš… Izem ti džukca: daš mu da jede, ugostiš ga k’o princa, a on samo vreba priliku kako da pobegne!“
Sveti se svašta motalo po glavi: možda je pas zalutao, pa tuguje za svojim vlasnikom… „Je li imao ogrlicu?“
„Ma, kakva ogrlica! Ako misliš da je tuđ, varaš se! Pa, svi se mi ovde međusobno dobro poznajemo. Bio je ničiji pas, a sad je moj. Treba da se ponaša kako i pristoji džukcu –...
Zakljucaj se u mene;
zakopcaj tvoje vreme
vremenom mojim.
Potoni u moje dno
vazduha da nemas,
sebe da ubijes u mojoj
tami.
Grc u grcu nestajanja
u tvom i mom
vapaju prokletnika.
Tu,u kriku da ti se
vristeci cerim vesticje zlurado,
osvetnicki zlokobno.
Ranjen mojom ranom,
zguzvan mojim besmislom
izdahni.
Ostani mrtva ptico
da nikada ne poletis.
Cvili jaukom nesretnika,
goreces u mome paklu
zauvek.
Slovenska
Pjesma koju on ne cuje...
Jedna kamena streha.
Jedan pokisli student.
Daljinama putovao.
Zavicejem prohujao.
Jele ispozdravljao.
Rijeke pustio da teku.
Mostove blagosiljao.
Ceste pozurivao.
Kad je stigao .
Kamenom strehom .
Cekao da dodje ona .
Po koju je djecaka poslao.
Dok je kisa lila.
Strpljivo cekao .
Da dodje djecak il ona.
Stigla je pokisla ona.
Student odpozdravi .
Svoga zavicaja.
Mostove u zagljaje.
Cestama zaplete.
Rijeke brze da teku.
Sad cutljivo ugarke gasi.
Suseci kosulje bijele.
Veselo pucketa vatra.
Dosla je ona.
Sto nema kapljica kise.
Pokislog studenta.
Kosulja mekih.
Cuteci i sad teku rijeke.
Jure mostovi i ceste.
Samo studenta nikad vise.
Pa nek je dosla ona.
Gledam, al' oči su mi sklopljene.
Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački
Sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro.
Slušam popa koji nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!" Odlučih
da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu.
Začudio
sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam
zadovoljan.
Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa
svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na
ražnju,
dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom
zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala.
Počeh da vičem: "šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim",
ali se setih da...
Način na koji ti voliš
i kako svoje želje iskaljuješ
kao da sama sebe
opisuješ i otpisuješ
Način nas koji me ti želiš
kao u kandžama grabljivice
samo za sebe bez kompromisa
zar ti to zoveš ljubav
ima li vrata
iz ovog sanatorijuma
iz ove ludnice
Da li ti uopšte
u ljubav i veruješ
dok pričaš o njoj
i tobož se nadaš sreći
ili svakog sledećeg trena
sama sebi protivrečiš
Kad bih znao čega se bojiš
i čemu tolike laži besmislene
možda bi uspela da me osvojiš
da ne prepoznajem
ranjeni osmeh hijene
Da li ti uopšte
u ljubav i veruješ
ili svakog sledećeg trena
novu zaveru protiv sebe kuješ
Tajna svemira
i snaga svih postojanja
Obasuta sećanjem
na mirise dolazećeg proleća,
ljubavi dotaknute na putu stvarnosti
pitam se šta bi srce moglo da ište
i kojim putem bi duša za više.
Sa osmehom na usnama
sa radošću duše
sa šapatima iz protekle noći
sve je neuhvatljivo rečima,
sve je živototvorno ,
sve je načičkano snagom
i neuhvatljivo perom.
Smejuljak i zaboravljene suze:
suza radosnica,
suza nesanica,
suza maštalica
i suza gorčina.
Posmatram bića što u u susret mi dolaze
i vidim svetle iskre oko očiju
kraljica, ljubav , svetluca, titra
na vratima duše kucka
Ljubav ne poštuje znane zakone,
ona se nenadano rađa a večno traje ...
jer je u njoj tajna svemira
i snaga svih postojanja
i sve nas na bit...
Neki dodir
neka opcija
vijugavi put
ka nekom vrhu
od necega
sto smo stvorili
usnuli i topli
napokon bezbedni
golim telima se dodirujemo
trepavice se micu
smesak nastaje
sanjamo zajednicki san
zivimo zivot celi
u ovaj jedan tren
ruka tvoja trazi moju
dok idemo stazom
koja vodi do nas.
. . razmišljanje o velikim ljubavima
Zašto velike ljubavi za sobom ostavljaju tugu, žal, završavaju tragično a pamte se večno:
Na našoj planeti Zemlji na ovom svetu važi zakon harmonije i sklada. Svako izlaženje iz harmonije traži svoju "protiv težu" da bi opet bila uspostavljena harmonija.
Velike ljubavi odišu snagom, lepotom, dobrotom, energijom i sposobnošću prožimanja sa svim bićima i stvarima u univerzumu .
Sve to prati zanos, ushićenje, euforiju ne samo blaženih, ljubavlju darovanih, vrtlog lepote dotiče okolinu pomera je , njiše. Silina i lepota, zanos, talasi emocija objedinjenih dvoje prožetih ljubavlju i okoline pojačavaju taj mali svemir eksplozije života...kada se dosegne kritična tačka van ravnoteže dolazi do poniranja...
Sestra i ja smo veoma tesko prezivljavali majcinu bolest i njen odlazak u bolnicu. Jednostavno su je jednoga dana odveli, kazu zuc joj oboleo a mi smo ostali sa ocem koji je samo cutao i sate provodio u bolnici pored nje. Nije nama padalao tesko to sto smo sami,sto otac nije imeo da kuva,tesko je bilo to sto smo bili bez majke.
Imao sam dvanaest godins a sestra cetiri manje.Oboje smo bili uplaseni a u glavi mi se neprekidno ponavljalo jedno te isto pitanje,kada ce se vratiti,da l ice se vratiti? Mnogo nam je nedostajala. Sa nestrpljenjem smo ocekivali dan za posetu. Ne znam zasto ali odjednom sam osetio potrebu da nesto spremim sam,nesto sto ce joj pokazati koliko je volim i sto ce joj pomoci da ozdravi. Otac je nosio sve sto je...
Ko pletilja stara sudbina me čeka
želju da joj kažem, šta da mi isplete.
ja potražih nešto dušu da mi zgreje
Plela je i plela, igle samo lete
da odagna za me barem malo sete
kao nekad, kad sam bila dete.
Juče beše gotov divan džemper, topao i mek
željno ga navukoh, već smrznuta sva
u njemu bar malo da uhvatim sna.
Ugreja se duša, raskravi se telo
nešto lepo, toplo kroz srce mi prodje
kolko prijatelja po moj osmeh dodje.
Hvala Prijatelji što mi pomogoste da preguram jučerašnji dan
SVAKA BI ZENA TREBALA IMATI:
Staru ljubav za koju moze zamišljati da joj se može vratiti;
Jednu koja je podseća kako je daleko stigla ;
Dovoljno novca da se odluci iseliti ili iznajmiti stan, čak i ako joj to ne treba .
Nesto savršeno za obući ako je šef ili udvarač pozovu na sastanak;
Mladost za koju će biti zadovoljna da je ostavi za sobom;
Dovoljno sočnu prošlost o kojoj će joj biti drago pričati u starosti
Shvatanja da će jednog dana doživeti starost i malo novca ostavljenog na strani;
Komplet šarafcigera, bežičnu bušilicu i prsluk od crne čipke
Jednog prijatelja koji ce je zasmejavati i jednog koji ce joj dozvoliti da plače ;
Dobar komad nameštaja koji niko pre nje nije imao;
Komplet od 8 tanjira, čaša na...
Opet kiša...Kad god začujem dobovanje kapi po prozorima poželim isto:da se ušuškam u nečiji zagrljaj,da slušam njegovo ravnomerno disanje i ujednacene ritmove srca....Da ćutimo i slušamo kišu kako pada....Reči postaju suvišne jer se tako dobro razumemo, da u tom trenutku i nisu potrebne...Grmi,seva,kiša postaje sve jaca,a ja se osećam tako sigurnom i zasticenom....Noću,bilo bi lepo tako zaspati,jutrima - probuditi se,lenjo se protezati u krevetu....A kada padaju topli letnji pljuskovi,istrčati na kišu i ljubiti se....
Lepo zvuči,ali ko zna kad i ko zna gde...Možda u nekom drugom zivotu....Jer izgleda da ''mnogo'' ocekujem u ovom...