Udaljiše se deca moja
bola se nakupiše
po svetu hodaše mene tražiše.
U meni bejahu
mene ne osećahu
dugo stajah, čekah,
oni me ne poznaše.
Molitve zaboraviše
u svemu me videše
svemu se klanjaše
svašta obaožavaše.
Tamjane ne pališe
dobra ne činiše,
ljubavi pogubiše
raja se odrekoše
zarad sjaja oku ugodnome.
Zaboraviše mene-sebe,
zamrzoše sebe-mene,
više ne verovaše,
beznađe ih osvojilo
sve ljubavi pogubilo
sve poče da skapava da nestaje.
Seti se pišče biti iz davnina
vezi slova, pravi slike,
ljubavlju ih ti poveži
da sijaju da se vide
i neka traju do večnosti.
A da potka bude čista
za života nema slave, sjaja,
živi život za nas dvoje,
slava tvojoj vrloj duši
sva pripada u večnosti.
Posvećeno Wilijamu Vilsonu-gvozdenom vitezu za sve pročitane odlomke hvala , za sve radosti pesama čitanih.
Pely
******************************************************
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
******************************************************
Citat : Vitez
’’
Dolazio je odnekud, ni sa neba, ni sa zemlje. Da li mu je adresa bila "čardak ni na nebu, ni na zemlji"?Jahao je belog konja. Nosio sjajan oklop. U ruci držao zlatni mač. Da li je zbog toga bio "vidan kao svetlost"? Dolazio je da se bori protiv Hidre, da savlada Minotaura, da nadvlada Golijata, da ubiva troglavu aždahu, da pobedi na turniru pod gradom Leđanom. Zvao se nekad Herkul, nekad Tezej, David, Sveti Đorđe, Miloš Vojinović.Bio je usamljeni ratnik, bio svetlost u večnoj borbi dobra i zla, protiv sila mraka.Težio višem cilju, za svoj život bio ravnodušan. Branio nejake, ne bojao se "nikoga do Boga". Ravnodušan prema zemaljskom blagu; slava i ime čuveno, i čast - i sve ono što se ne prodaje i ne kupuje - to mu je bilo najvažnije. Ni bog, ni čovek, bio je sve ono što je božansko u čoveku. Pobeđivao je snagom, u porazu pobeđivao je vrlinom. Pio vino, a nikad pijan bio. Ni jačem se s puta nije uklanjao. U dosluhu bio sa vilom posestrimom. Veran prijatelju u nevolji, pobratimu. Znak gospodstva, grb, nosio na štitu. Nad njim je leteo soko, sivi, pred njim trčao pas, verni.
Vitez!
Hrabrost uplašenih, snaga slabih ’’
Lazar Bojanić
