Pustinja i ti

Pustinja neka
dusu moju osvaja
razgoni se samo kad si tu
pustinja i ti
suprotnosti ili lica dva
moje misli osvaja.
Odvikla si me od samoce
pustinja je pre tebe u meni zivela
kad sam pesak bio
talasast od vetrova
koji su ime tvoje saptali.
Pesak mi sapuce
da si od vetrova sacinjena
da pravac imas
ja sam samo stanica
pustinja mi sapuce
da je bila i ce ostati
da sam nesto niz koje samo prolazis.
Poljupcima razgonis sapat
kazes jasno da ces ostati
pustinja moze da ide
dosta me je ljubomorno od tebe krila.
Dodiruju me ruke dve
jedna od peska
jedna je tvoja
moj strah lose sudi
on se uspava samo kad si tu.

 

[pely]

Dopada mi se tvoja pesma.

 

[збуњен]