TETKA LJUBA I

Mamina rodjena sestra Ljubica je bila moja najomiljenija tetka. Imala sam ja još tetaka sa očeve strane, ali je tetka Ljuba bila ekstra. Nije imala dece sa tečom pa je svu svoju ljubav usmeravala na Dejana, Dragana i mene. Pogadjate ko joj je bio najomiljeniji. Takva tetka treba da bude dodjeljena svakom detetu, da mu ulepša detinsjtvo i mladost. Tetka je završila tadašnju domaćinsku školu i počela da radi u fabrici tekstila ali je zbog pluća koja su joj bila osetljiva na finu tekstilnu prašinu taj posao morala da napusti i zameni kancelarijskim poslom na VMA. Tetka je fenomenalno šila. Ja sam bila, ali baš uvek, obučena po poslednjoj modi iz burde.Ponekad nisam ni znala da mi ona nešto šije. Ona bi odabrala model, kupila materijal, sašila i donela. Bez mera, bez ijedne probe to je stajalo kao saliveno. Često bi gledale burde i dogovarale se šta mi se sviđa. Puno puta me je vodila u kupovinu materijala, objašnjavala mi sastav, objašnjavala mi razliku između vrsta, šta je osnova a šta potka, kako se materijal postavlja za krojenje, kako se uzimaju mere i mnogo drugih stvari.Bila je nevidjena pedanterija. Sve što je radila, radila je sa mnom. Nije se dešavalo da budemo skupa a da ja gledam TV dok ona postavlja sto, kuva, šije, pravi kolače. I dok tako radimo zajedno, tetka je pričala, objašnjavala. Sve je moralo biti pod konac. Prvo, jer je ona bila takva osoba, a drugo teča je bio teška picajzla, pa da bi izbegla raspravke radila je kako je on želeo. Nisam baš mnogo volela teču. Bio je nekako sav zakopčan, bez topline, bez osmeha, bez reči. Ali sam dečijom intuicijom prosto osećala više nego što sam znala, da moj dolazak kod nje, njoj mnogo znači. Kasnije, kada sam odrasla, znala sam da sam dobro postupala što sam joj pravila društvo nepropuštajući ni jednu priliku da budemo zajedno. Obožavala sam je jer je, obzirom da nije imala dece, uvek bila skoncentrisana na ono što meni treba. Nije bila umorna, imala je vremena za priču za razliku od mame koja je bila pretovarena obavezama. Tetka je uvek imala strpljenja i kad god bi moja majka, onako umorna I sama, naišla na neprobojni zid u komukaciji sa mnom, zvala bi tetku u pomoć i problem bi bio rešen. Kada bi nas dve šetale po prodavnicama, ako bi tetka videla neku haljinu ili pantalone u izlogu, i dopao joj se model, samo bi uzela i to sašila. Šila je sve, haljine, pantalone, jakne, kapute, venčanice za tečine rođake, mantile, prsluke, suknje. Nije postopjalo nešto što ona ne bi umela da sašije. Učila me je kako se hoda u štiklama, kako se sedi u suknji ili haljini, kako se pravilno postavlja sto, kako se ulazi damski u kola. A ja……..pa sve sam to prihvatala I vežbala iz poštovanja I ogromne ljubavi, više nego zato što sam verovala da će mi ti saveti ikada u životu zatrebati. Kome treba savet kako se ženstveno ulazi u kola a ne da raskrečiš noge I ličiš u tom položaju na bodi garda koji uleće u auto u poteri za nekim. Meni nije trebao dok sam u parku sedela sa društvom, nosila kimono na treninzima džudoa, skakutala na folkloru uz zvuke srpskog kolca ili kao loptica skočica vitlala na treningu gimnastike. A sedenje u suknji je zaista bio problem iz prostog razloga što ja suknje I haljinice nisam volela da nosim. Tetka ih je šila, jer mi je bilo žao da joj kažem da to ne radi, a ja sam ih nosila samo u nekim prilikama kada baš nisam mogla da eskiviram uporno nastojanje moje majke I tetke da bar malo ličim na žensko. To su bili razni porodični skupovi ili kada bi nas dve išle u šoping. E, onda sam morala da izgledam kao princeza jer je moja teta Ljuba u tome uživala. Onda bih ja to obukla, a ispod je duvalo I nije mi se svidjalo, I sva sam bila stešnjena, kao u kalupu, I sela bih kao da imam pantalone, sa raširenim nogama, na šta bi moja tetka odmah reagovala. Lepota života
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top