Danima me dosada obliva, izbija na svaku poru, nesnosna kao i ova vrucina...Sve je suvo i speceno, samo je noc moj kutak. Vlazan i taman vazduh mi obaspe kicmu trncima i siri pluca dubokim udasima. Tada mi je pod kapom sve malo i usko, pa pogled zamijene misli i masta docarava sirine i ispunjava snove. Sve se cini dostizno i moguce, a problemi se smanjuju, skidaju odjecu i postanu smijesni... Budjenje me tresne nazad u dosadu, u zivot...
