VIČITE

Nekad bi neko možda i zaplakao....Viknuo bi možda...od tuge...od sreće...
a ja?
Ja samo trpam u svoju fijoku...i čekam.
Šta?
Nemam pojma.
Valjda da skroz puknem po šavovima, da niko,nikad ne mogne da me sastavi...
A treba da vičete..od sreće, od tuge...kako god.
Ispraznite fijoke od budalaština koje ste trpali i čuvali, ko zna za šta, svih ovih godina...
Ma niko nije preči nego vi sami.
I niko neće vikati umesto vas.
I niko nece trčati raširenih ruku da prigrli sreću sem vas.
I niko nece vrištati ispod mosta dok prolazi voz....morate sami...i prosto-to je potrebna!
Kakav je samo osećaj olakšanja i slobode posle toga!
Probajte!

 

[lejla.al.dbuni]

Probala ja,samo ne ispod mosta dok prolazi voz,vec u setnji Avalom,sa jos nekim ko je imao istu potrebu da to ucini..
Uradili smo to,naizmenicno.doduse on je bio grlatiji..svako prema sopstvenoj snazi,a dodala bih i potrebi..he,he..
I deluje,Izabel,zaista..U pravu si draga curo!
Toplo preporucijem ovu "tehniku" emocionalnog praznjenja nagomilanih frustracija..

 

[REVELIN]

Vikala sam i ja,na jednoj cuki na Leotaru....,pa sledeci put na Orijenu,pa sam jednom vikala i na morskoj pucini,nije bilo nigde nikoga,samo mi se jeka nasmejala....dobro je isprazniti *foldere*,
pogotovu onda kad preti neka *viremija*....

 

[izabel]

kazem ja..........divan osecaj slobode.....

 

[gost 129003]

Neverovatna kombinacija optimizma, pesimizma i sanjarenja u jednom tekstu...

 

[Cicoka]

 

[gagili48]

Ma odlican savet Izabel...i sto je jako bitno, proveren...

 

[necu_da_ti_kazem]

za to je klizalište dušu dalo...