Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli
"I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu…“.
Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze, nasmeju,
zabole. Ponekad namerno diramo te stare oziljke iako
znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore
gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvezde
ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i
samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.
Pa se naprezemo da cujemo onaj letnji povetarac sto je saputao u
krosnjama drveca ispod kojeg smo se, drzeci svoju prvu ljubav za ruke,
skrivali od radoznalih pogleda.
Ali… umesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo.
Prohujalo je vreme i mnoge...
