Pobegoh od jednog zla
a snadje me drugo, vece....
probudih se iz sna...
pa ni u snu nemam srece...:(
Snovi me vode u reku
koja buja i huci
utapam se u njoj
a ne mogu nista,
bas nista da odlucim...
Reka me nosi
talasima svojim
a moje telo pluta...
ja se smrti i u snu bojim
srce mi previse lupa...
Sanjam da je smrt spas
moje duse i moga tela
jer tamo negde na rukavcu,
reka je ova vrela...
Dok plutam talasima
koji me nose na dno
osecam kako se slike vracaju,
od jednog zla sam pobegla
ali se greske placaju...
Ja platih svoje i to skupo
i opet moram da placam,
plutajuci medju talasima
u proslost se svoju vracam...
Nisam ja gresnica bila
samo sam puno volela
i nisam ljubav krila...
Otkad je ljubav greh?
Cesto se to pitam...
dok me reka nosi...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
O kako boli kada te nemam
svake veceri i svakog dana
i kako srce krvari boli
ostace mu neizleciva rana...
Tamo gde mesec krstari nocu
jedna je suza zalutala
a moja dusa je nocas
negde daleko odlutala...
Ja ne mogu reci jos uvek
koliko je tuge u meni
mozda cu patiti zauvek
a mozda i ne,
nikad nije verovati zeni...
Ponekad imam praznog hoda,
u mislima i srcu
zatreperi sloboda
kao da se izlozim Suncu...
Ja ne mogu reci ni danas
,,na sve pristajem''...
iako mi srce govori - idi,
teska sam uzasno, priznajem
i nekad se zbog toga stidim.
Ja sam volela jednom snazno
i sebe celu dala...
nista mi tada nije bilo vazno,
o, kako sam malo znala...
Sve su to prazne price
jer zivot romane pise...
neki jedan na drugi lice
a neki sve tabue brise...
Zato i kazem da sam ja
obicna zena ko i sve druge...
mozda malo vise voleti znam
al nisam spasena od bola i tuge...
Nikada nisam uzalud volela,
niko me ostavljao nije...
zasto me je ipak ljubav bolela...
Mislim o tebi vec dosta dugo
i ne znam zasto osecam to...
cini mi se, znamo se predugo
i da ces oterati bas svako zlo.
Ali o ovoj sreci mastala nisam,
da cu ti biti kraljica dana...
sad znam prijatelj s kim sam
i znam da ce me proci rana.
Molim te samo jos jedno...
pruzi mi ruku, dotakni moju,
osetices kako je hladna...
i ne daj da ona ohladi tvoju.
Pokusacu da vam ispricam jednu cudnu pricu koju sam cula odavno... Pricu mi je pricala moja baka o kojoj sam vam vec pisala. Ona je imala moc pripovedanja koji je mene , malu devojcicu ostavljao bez daha. Ja je mozda nemam ali cu vam preneti onako kako ja umem.
U jednom selu pored bakinog ziveo je jedan veoma bogat covek koji se do svoje 40 god. nije ozenio.Baka je u to vreme imala 45 i odlicno izgledala za svoje godine. A on, jos lepse. Baki se on nekada dopadao ali pojavio se moj deda koji je uspeo da je ubedi da baka voli njega i ozeni je.Secam se bakinog lica dok mi je to pricala i obuzme me jeza...Vremenom, naucila je baka da voli i postuje svog muza onako kako se to ocekuje od zene u patrijahalnoj sredini. O Vasi je sve redje...
Osecam se kao da sanjam
po ceo dan i noc celu...
kao da lice gori
kao da telo zari
a ja ti sebe poklanjam.
Sunce se ponovo radja
i nebo mi ruke siri...
kao da hoce da kaze
sve je sada tvoje
nek ti se srce smiri...
Uzalud san sam snila
nije mi dao mira...
i dalje u mojoj dusi
lete leptiri beli
simboli mog nemira...
Osecam se kao da sanjam
po ceo dan i noc celu...
u snu samo ja mogu
da verujem u jednu pravu,
iskrenu ljubav, vrelu...
I nije da sam nezrela, luda,
nije da vere nemam...
ali mi je sve mnogo lakse
kada o svom zivotu
onako u snu snevam...
Znam da zivot ne ceka na mene
prolazi a ja to gledam...
da mi ljubav u srcu plamti
i da me obuzme celu,
ja joj to nikako ne dam...
Osecam nekad u trenutku
da mi srce ohladi kamen...
a opet...
U jednu kutiju stavi secanje
u drugu prvu suzu svoju
i nemoj mi reci
da ne znas kako je u svitanje
kad vidis bol moju...
Jasno je koliko bola ima
u svakom segmentu duse
ali nemoj o njemu
jer s bolom u oku
snovi ce da se sruse...
Masta je nasa stvarnost
jedino nje imamo..
zamislimo onda da smo zajedno
negde pored vode bistre
i sanjamo
i cekamo
da se suze izbistre...
Kad suze reka odnese
i oci nam dobiju boju
mozda cu od tebe cuti
i toplu rec koju...:zag::telefon:
Ne znam da li se secas...
jednom sam ti rekla
da ces doci ponovo meni.
Rekla sam da ces me moliti
da ti se vratim,
da pocnemo iznova sve,
da ces mi pruziti ruku,
ali ja tebi necu moci
a ti nisi verovao zeni...
I dosao si
kao sto sam rekla...
Pognute glave,sam i tuzan,
kao da sam unapred znala
bio si mi
jadan i ruzan...
Tek ti je tada bilo jasno
da vreme ne moze da se vrati,
da si dosao suvise kasno
i da svako svoju gresku
mora jednom da plati...
Otisao si
pognute glave, skrhan od bola,
zalio za sujetom svojom
sve mi je bilo jasno...
gledala sam za tobom,
plakala glasno
a vetar je nosio moje reci
-kasno si dosao, kasno...:(
Volim tvoj osmeh
i tvoj optimizam...
volim price sa tobom,
ali nikako ne volim
tvoj tihi cinizam.
Volim sve sto imamo
zajedno kada cutimo,
i tajne medju nama
na koje odgovor
samo slutimo.
Volim i ono sto ne znam o tebi
i to mi nije jasno,
sta je to sto volim?
bojim se da ne shvatim
suvise kasno.
Volim da mislim o tebi
kao o mom heroju...
kao o princu na belom konju.
I sve me to inspirise
da ti odam tajnu svoju.
A ako ti tajnu odam
i otkrijem srce ovo,
bojim se da ces ga sutra
raniti samo...
a onda zavoleti neko novo...:think:
Piši mi o jutru bez tuge
piši mi o zvezdanoj noći
znaj da te čekam na starom mestu
i očekujem da ćeš mi doći...
Piši mi koliko za mnom patiš
koliko suza liješ
nemoj da te sramota bude
i da se od sveta kriješ...
Piši o sreći o kojoj maštaš
piši šta te sve boli
piši u zvezdanoj noći,
koliko može čovek da voli...:heart::heart:
Odgovor
Kako da ti pišem
kad me još sve boli
nisam znao da srce
može tako da voli...
Kako da ti kažem
za sve gorke suze
da mi tvoja ljubav
deo duše uze...
Kako da zaboravim
tvoje usne meke
i te oči tamne
kao odsjaj reke...
Kako da ti pišem
kad me duša boli
prodje večnost cela
a srce još voli...
Kad se setim njega
srce mi se steže
šta li vas toliko
još i sada veže?
Teško mi je bilo
kad pogledam njega
i sad kad...
Bili smo nekad u našem mestu
sinonim za ljubav
sinonim za sreću...
Svi su na nas tako gledali
a mi smo se pred njima
tako lako predali...
Poverovali smo i mi
da smo zaljubljeni
da smo srećni
i spojili naše živote u jedan...
Davno je to bilo,
odavno tužno gledam...
Promicali su trenuci zanosa
a život dalje ide
i tako brzo korača...
Stigli su dani bola i tuge,
stigla je ponovo jesen
sva žuta od plača...
I danas ulicom idemo
ti na desnoj
a ja na levoj strani,
ti sa svojim mislima,
ja sa suzom i pitanjem:
,,Kako od tuge da se branim?"
Dok tako šetamo životom
kao dva stranca u noći,
kao pas i kao mačka,
verovatno se u isti glas pitamo.
kada će našoj patnji
biti stavljena tačka?
Možda je potrebno vreme,
možda su potrebni sati,
a možda i...
KAD BIH MOGLA
SUZAMA STVORITI
REKU
OD SRCA SPRAVITI
BROD
OTPLOVILA BIH
U OKEAN ŽELJA
TALASIMA LJUBAVI
VETROVIMA STRASTI...
KAD BIH MOGLA
A JA SAM TAKO NEMOCNA...
Niko kao ti mi se nije desio
Niko kao ti me nije zeleo
Niko kao ti nije me gledao
I zbog toga ga i pogled boleo.
Sanjala sam te nocas
kako me ljubis u jednoj noci
punoj zvezda i lampiona
i poklanjas mi pregrst ljubavi
u obrisima papirnatih aviona...
Sanjala sam nocas lepe snove
i tebe u njima sa mnom
i nisam htela da se budim iz sna,
u snu sam te u oci gledala
a u njima sam bila samo JA...
Kada bi mi neko
zabranio da te volim
sve zvezde bi se ugasile
reke bi prestale da teku
sve sume bih zapalila
i skocila zauvek u reku...
Kada bi mi neko
rekao da nisam tvoja
presusili bi okeani
avioni bi prestali da lete
vulkani bi proradili
rasprsile bi se komete...
Kada bi mi neko
sapnuo da sanjam
da si moja iluzija samo
poverovala mu ne bi
jer ja u svom zivotu zelim
da verujem samo tebi...
Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.
Iznenada u noci
Zasijalo je svetlo…
Pojavio si se od nekud
Da mi lice u osmeh pretvoris.
Ni slutila nisam da ces uspeti
Do kraja dusu da mi otvoris.
Otvoreno, bez trunke srama
Priznao si mi jednu istinu:
Zaljubio sam se od prvog trena!
Neverovatno, rekla sam,
Ja sam jedna obicna zena?
Dani su prosli a ti jos sijas,
Osmehom I recju plenis.
Svaki dan o meni mislis,
Svakog trena me sve vise zelis.
I mogu proci dani,
Rekao si mi jednog jutra,
Ja te zaboraviti necu, ne zelim.
Hocu da mi cela pripadas
I necu s drugim da te delim.
Nocu, dok mirno spavam,
Poruka od tebe stize:
Kako bih voleo da si mi
Ovoga trena jos blize!
Ne znam sta da mislim o svemu,
Nisam u bajke verovala,
Reci I oci mi kazu tvoje
Da sam jedina tvoja mala.
Proci ce jos...
Ovo je prica o planinaru koji je hteo da se popne na najvisu planinu.U tu je pustolovinu krenuo posle dugih godina priprema.Ali,posto je svu slavu hteo za sebe,odlucio je da se penje sam.
Poceo se penjati.Vreme je prolaziloi postalo je kasno.Umesto da se ulogori,nastavio je da se penje sve dok se nije potpuno smracilo.
Gusta noc je obavila planinske vrhove.Oko njega je sve bilo crno....nebo i mesec su prekrili teski oblaci i nista se nije videlo.
I dok se tako penjao,tek nekoliko koraka od vrha,okliznuo se i poceo padati velikom brzinom.Mogao je da vidi samo crne tacke i osecati silu teze kako ga vuce dole.U tim trenucima uzasnog straha,pred ocima su mu se odigravali svi lepi i ruzni trenuci njegovog zivota.Telo mu je...
Da li pamtimo sve sto je proslo
Ili se secamo samo lepih stvari?
Da li u dusi trag ostave
Izgubljene ljubavi I ideali?…
Da li u secanju
Ostaju rupe
Tamo gde je suza pala?
Da li zauvek brisemo sve
Sto se pokazalo kao sala?
Da li zid secanja stoji
Jos uvek tamo
Gde smo ga sagradili sami?
Da li mozemo zaboraviti
Sve sto nas rastuzuje
A bezrezervno mami?
Da li sam ja nesrecna,
Ili mi senke zaklanjaju oko,
Pa ne vidim tako daleko,
Pa ne vidim jako duboko?
9 časova
Na nogama sam. Umivanje, kafa, doručak... Puštam Betovena preko radija. rekordna slušanost- 2 slušaoca, od kojih sam jedan ja...
10 časova
Čačkam nešto po Fejsu
11 časova
Vreme je za polazak, i već prokleto kasnim. Jedva shvatam da nemam keša. Keli daje za internet, ali meni treba za baterije za sat... Jedva se skrpim
12 časova
Dogovorio razgovor, uplatio net, kupio baterije- mnogo jeftinije nego što sam mislio, pa plaćam Keli kredit...
13 časova
Šaljem poruku drugarici, predlažem joj da idemo u bioskop umesto na Adu i da zove drugu drugaricu, koju danima ne mogu da dobijem
14 časova
Neuspešno pokušavam da ubacim bateriju u sat. Keva takođe. Odlučujem da krenem put časovničara, ali nemam para. Menjam 20 evra.
15 časova...
Verujem da je veliki deo korisnika krstarice gledao oba dva dela dokumentarnog filma,koji za temu ima opravdanost nekih od stubova na kojima se temelji takozvana moderna civilizacija.Zeleo bih da o tome popricam sa nekim ko je obrazovaniji od mene a svakako bih hteo da se tema razvije ukoliko vec ne postoji.
Za one koji slucajno nisu gledali ovaj materijal,mozete ga pogledati na sajtu [url]www.zeitgeistmovie.com
Kada prodjes svim Ulicama koje si poznavala;
Kada se u svakom haustoru sakrije Slika od nekog proslog Zivota koji si vec davno pocela da zaboravljas,
Kada se Nada pretvori u Ocaj i prestane da salje Zablude na tvoja vrata;
Kada u Magli svakodnevnih ocekivanja zaboravis na Stepenik suvise uglacan tvojim Razocarenjima...
...mozda tek tada shvatis da nije postojalo Uzalud:
Da ne postoje dva jednaka Koraka koja ces napraviti.
Da ne postoje dva ista Dana koja ces proziveti.
Da ne postoji Prica koja ce se zavrsiti po tvome.
Kada u zadimljenom Predsoblju sopstvenih Zelja uocis tu Jednu,divno pozeljnu i nikada zaboravljenu;
Kada se desi da je izvuces na Svetlo novog zivota koji si samo za sebe stvorila;
Kada te gutljaj vina podseti...
Ko je Amerima dao pravo da bombarduju Mesec?! :dontunderstand:
PLUTONU su ODUZELI STATUS PLANETE - sada je to samo nebesko telo !
Razumem da nauka napreduje, ali su mogli staviti tu napomenu u post scriptumu !
Za koju godinu će bombardovati i Sunce ! :(
U kom te je casu misao tamo vodila
i u crne povoje sudbine brzo povila ?
Koja te tuga ogromna pomilovala i dobila
i tvoja krila sokola umalo slomila?
Na oblak bez povratka nas da odes
i kise suza mojih iz njega vecno da liju;
kako si mogao srce macem da mi probodes
i gurnes nas oboje nesretnika u provaliju.
Moja je ljubav bila i bice uvek,to osecas
tvoja vodilja i tvoj maleni andjeo spasa.
Meni ne moras osim ljubavi ista da das
volim te iskreno,dusom,bez lazi glasa.
Kako si smeo da se bez molitve Bogu
odvazis,zazmuris i na taj put podjes ?
Zar ne znas ljubavi da ljubavlju mogu
povratak tvoj da dozovem i opet mi dodjes.
Nikada vise,suzom te ovom cistom molim
sam ne kreci na put sa koga povratka nema.
Ja sam tu,malena senka tvoja,koja...
Правда у правом смислу те речи проистиче из питања морала или из вечне борбе добра и зла која се одвија између хтења индивидуалне воље и слутње трансцендентне воље. Или борбе између егоизма и гриже савести.
У основи тога јесте егоизам и његове границе. Индивидуална воља појединца има своја хтења која се објективишу у његовом телу и способностима за рад тог тела. Али, егоизам појединца нема границе. Он жели да прошири своја хтења и да и туђу вољу и туђе тело стави у своју "службу". Тако ојачан егоизам свакако би био нешто добро да није ту једне велике препреке. Та туђа воља која је заробљена и искоришћена на тај начин, такође је припадала нечијем егоизму а тим атаком је у тој другој особи изазвано трпљење патње. На тај начин та...
Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su
nase majke, kad ih je bolela glava, pile aspirine, j
ele hranu iz konzervi, pusile i radile do
zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na
dijabetis.
U to vrjeme nisu postojala upozorenja u stilu
"Cuvati daleko od domasaja dece" na bocicama
sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili
Pampers-e i pisali smo se u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i
zracnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi
kad se vozimo biciklom ili na rolerima.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz
flasica kupljenih u supermarketu.
Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i
NIKO nije umro zbog toga
Jeli smo mlecne...
Once upon a midnight dreary, while I pondered weak and weary,
Over many a quaint and curious volume of forgotten lore,
While I nodded, nearly napping, suddenly there came a tapping,
As of some one gently rapping, rapping at my chamber door.
`'Tis some visitor,' I muttered, `tapping at my chamber door -
Only this, and nothing more.'
Ah, distinctly I remember it was in the bleak December,
And each separate dying ember wrought its ghost upon the floor.
Eagerly I wished the morrow; - vainly I had sought to borrow
From my books surcease of sorrow - sorrow for the lost Lenore -
For the rare and radiant maiden whom the angels named Lenore -
Nameless here for evermore.
And the silken sad uncertain rustling of each purple curtain
Thrilled me -...
Sviće...Neka lagana jeza mi polako struji kroz telo. Rađa se novi dan.
Gledam niz Dunav. Bože, kako je lepo živeti, uvek pomislim kad počnem dan u svitanje. Toliko energije osetim u tim trenucima...
Koliko sam samo puta dočekao svitanje, ko to zna. Koliko povrataka iz noćLnog života, koliko odlazaka na reku, koliko samo svitanja u vožnji...
Jutros je baš sveže, pomislih dok se ogrćem starom bundom...palim plin, kuvam kafu. Na splavu mi društvo pravi jedna siva mačka-Sima, i njegov najbolji drugar, žuti Laza, pas kojeg smo pokupili na ulici kao malog i doneli na splav. Sada je veliki pas, i jedino još nije naučio ga priča, ali i to od njega očekujem... Ustvari, i ne mora. Njegove pametne oči govore umesto njega.
Sedam na terasu od...