На подсмех одговори осмехом.
Њихов подсмех потиче из злобна срца; твој осмех нека буде без злобе. Незнању приличи подсмех, а знању осмех. Подсмехом својим они повишавају цену твојој молитви пред вечним Судијом. Јер Богу је најмилија молитва одважне душе, окружене стрелама злобе, мржње, пакости и подсмеха. Све су те стреле тупе врхом а оштре дном, те одбијајући се од тебе стварају ране самим стрелцима.
Цар Давидова жена Михаила подсмехнула се једном одушевљеној молитви свога мужа. Од тога подсмеха Бог се нађе више увређен него ли цар Давид. Зато Свевишњи казни Михаилу, и Михаила кћи Саулова не има порода до смрти своје. Ко пажљиво прати судбе људске и догађаје, тај се може уверити, да и у наше дане Бог оштро кажњава подсмеваче светиње.
А...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Eto,sem sto 20 njih bude u citavoj sali za vreme radnog vremena,saznajemo kako se prekracuje to vreme izmedju neradjenja nicega i odlaska kuci!:roll:
O, sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.
Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred veličanstvom prirode; a potom,
Kad prođe sve i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov i nadahnuće celo
Nečujno, tiho potone u tamu,
Ja cu ti, draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako.
I ti ćes, bedna ženo, kao vazda
Slušati rado ove reči lažne,
I zahvalićeš Bogu što te sazda,
I oči ce ti biti suzom vlažne.
I gledajući vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati šta u meni biva,
Da ja u tebi volim...
Eh, i ova dosadna kisa
Ne da ti da zivis kako hoces!
Lupa kroz prozor
Kao luda
Susti kroz granje
Vise-manje…
I razne misli mi kroz glavu prodju…
A kako pada,
Ne mogu ni gosti da mi dodju!
Sedim I nesto mislim:
Kako bi bilo da izmislim
Neki veliki balon
Da zakloni celu planetu
Od vetra I kise…
Uh, to bi bilo sjajno,
Da ne osetim te kapi vise!
Cak sam I pesmu tuznu srocila,
A onda teskim korakom skocila
Da se u goste spremam…
I tek kad podjoh,shvatih
Da kisobrana nemam…
Boze, hocu da zaklonim planetu
A nemam ni kisobran!
Ja ne znam kako bi kisi bilo
Kada bi mi po njoj
Padali svaki dan?
Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna kao vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadno
Drhteći od straha ko dete u mraku
A tako sigurna u sebe
Ko neki spokojni čovek u sred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali
gazili dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja lljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko...
Dok su bili u dvorištu štenci su pravili haos. Vukli su za nogavice, saplitali, igrali se, režali jedno na drugo, razvlačili sve čega su mogli da se dočepaju. Papuče, patike, krpe za sudove bili su svuda. Misteriozno su nestajale činije, sitan alat, metle i djubravnici, drvca za potpalu, kanapi. Jednog dana sam prostrla zavese. Male, kratke od markizeta začas su se osušile. Pogledam, a na sred travnjaka leži zavesa. Uzmem je u ruku i pitam strogim glasom
„Ko je ovo uradio?“
Svi leže i nastavljaju da rade to što su započeli samo Aleksa pobeže pod čempres. Gad mali preslatki. Inače, Aleksa je prvobirajuće štene koje je vlasnik mužjaka odabrao za sebe. Bio je prelep, krupan, pametan i nenormalno nestašan. Svi...
Dok je trajalo zidanje kuće, obzirom da su bile paklene vrućine, bebe nisam puštala iz njihovog obdaništa preko dana već samo uveče kada zahladni. Nije bio problem da ih uhvatim, jer su svi dolazili na moj poziv, već je bilo za njih nebezbedno zbog maltera, betona, eksera, alata razbacanog po dvorištu. Plašila sam se da se onako mali, trapavi i blesavi ne povrede, te smo ih puštali samo uveče kada svi možemo da ih držimo na oku. A oni su rasli, rasli i bili sve blesaviji. Tek kada smo malo sredili dvorište za njih je nastao raj. Narednih mesec-dva nije bilo nikakve akcije u kući jer nije više bilo para, dugovi se trebaju vratiti, pa je to vreme bilo posvećeno štencima. Kako sam uživala, ne mogu opisati.
U svoj onoj...
I tada otvorih ochi.....
Zhelela sam da ti pogledam preko ramena, ali dve plave zvezde mi to nisu dale.....
Bile su uplashene. I zbunjene. ....
Nekada, one su tachno znale kada nemo cutati.....
A kada cutljivo prichati.....
Po prvi put, u zvezdama videh kapljicu chezhnje.....
Josh osecam golicanje tvojih trepavica.....
Miris zime uvlachi nam se u nozdrve.....
„Idi.“ – pomislih.....
„Idi, cheka te.“ – rekoh ti.....
Ali, sa mog vrata tvoje ruke se spustishe na moj struk.....
Kapljica chezhnje ostavi tvoje plave zvezde, napravi jedan dug trag i zaustavi se u uglu tvojih usana.....
Opet osetih golicanje tvojih, sada vlazhnih, trepavica.....
Pomodrele usne opet su bile blizu mojih. A u uglu...
Send "Prica O Zivotu" Ringtone to your Cell
Lyrics to Prica O Zivotu :
Ako nekad umrem tuzan
bez igde ikoga,
ako nekad sklopim oci
bez zadnjeg pozdava
ostace iza mene tocak vremena
zavrti ga u ritmu nasih pesama.
Ako nekad podjem stazom
kojoj su hodali
svi oni ljudi sto su
vecnost trazili
potrazite me tamo gde su otisli
svi oni putnici sto nisu shvatili
da zivot traje jedan tren,
da brzo prodju godine
,
da svi smo samo cecanje
sto kao eho odzvanja kroz vreme,
da svi smo culi tu
pricu o jednom coveku
sto odgovor je trazio
a pitanje davno izgubio.
Sve price o zivotu
imaju slican kraj,
i bas tu, posle svega,
dolazi istina...
I zato zivi, iskoristi svaki dan
kao da je poslednji i budi siguran
Odavno razmišljam o svecama kao simbolu svih životnih etapa. Istina, nisu one baš toliko bitne u našim životima
ali su prisutne od onih prvih najradosnijih trenutaka kada gasimo prvu svećicu na rođendanskoj torti do sveća
u rukama mladenaca,radovanju slavskoj i novogodišnjim svećicama na jelki i nezaboravnoj romantičnoj večeri uz sveće.
Sveća je neizbežni pratilac našeg života od radosnog dolaska na ovaj svet do tužnog odlaska i svega onog između....
Ako imate i želite da postavite sliku sa svećom ili nekim događajem okačite je ovde...
---------------------------------------------
Postavljanjem sadržaja na Krstarici, dajete besplatno, neprekidno i neopozivo pravo i dozvolu Krstarici da koristi, reprodukuje, koriguje, menja, dorađuje, objavljuje, prevodi, koristi za objavljivanje, bilo koju drugu aktivnost i prikazuje postavljeni sadržaj (u celini ili delovima) bilo gde u svetu.
Krstarica zadržava pravo da ukloni ili izmeni bilo koji sadržaj iz bilo kog razloga.
---------------------------------------------
... apsolutna moc...
Kad je nebo meni dalo te,
reklo mi je:idi,bit` ces njen..
U srcu san te nosija
otkad san se rodija,
al` san kasno svatija
da nisan ja za te..
Tog san dana tebi dosa ja,
osin sebe,nisan nista ima..
A i cime bi te prosija
da bi tebe dobija,
srce nije dovoljno
i nisan ja za te..
Zivote moj,dva put san umra,
umra za njom..
Prvi put kad san je vidija ja,
drugi put kad je otisla..
Zivote moj,dva put san umra,
umra za njom..
Kad te danas vidin da si s` njin,
ja od tuge za tren ostarin..
I nebo je pogrisilo,
karte je promisalo,
od mene te odvelo,
uzelo draga...
VJEKOSLAVA HULJIC
Ps.Inspirisao me je veceras Aleksej od Arlekina sa "Ljubi san ljubi vasu kcer"..pa sa istog,dalmatinskog podneblja evo i ove divne pesme..
A friend who is far away is sometimes much nearer than one who is at hand. Is not the mountain far more awe-inspiring and more clearly visible to one passing through the valley than to those who inhabit the mountain?
Faith is a knowledge within the heart, beyond the reach of proof.
Faith is an oasis in the heart which will never be reached by the caravan of thinking.
Kahlil Gibran
"When you have faults, do not fear to abandon them."
"He who speaks without modesty will find it difficult to make his words good. "
"It does not matter how slowly you go so long as you do not stop. "
"I hear and I forget. I see and I remember. I do and...
Tili ste drugog
Od prvog trena
Cestitog momka
Iz najboje kuce
Niste joj dali
Da postane zena
Niste joj dali
Da je srce vuce
Tili ste drugog
To ste joj rekli
I to da soldi
Ne rastu na grani
Nego nek cuva
Sve ca ste stekli
I ca ste za nju
Cuvali na strani
Ljubi san ljubi vasu kcer
Ma niste tili marinera
Tili ste momka na svon mistu
Tili ste zeta inzinjera
Ljubi san ljubi vasu kcer
Ja koji ne znam di bi sada
Sad kad je davno tudja zena
Ca vridi srcu da se nada
Niste joj dali
Ni da mi pise
Kako se budi
Kad se svega siti
I kako more
Prica sve tise
I kako cesto
Zaladi i liti
Niste joj dali
Da sricu krije
A niste znali
Da u mraku place
Za vas sam osta
Isto ka prije
Susidov mali
Sa cetvero brace
Ljubi san ljubi vasu kcer
Ma niste tili...
Mother mother tell your children
That their time has just begun
I have suffered for my anger
There are wars that cant be won
Father father please believe me
I am laying down my guns
I am broken like an arrow
Forgive me
Forgive your wayward son
Everybody needs somebody to love
(mother, mother)
Everybody needs somebody to hate
(please believe me)
Everybodys bitching
cause they cant get enough
And its hard to hold on
When theres no one to lean on
Faith: you know youre gonna live thru the rain
Lord you got to keep the faith
Faith: dont let your love turn to hate
Right now we got to
Keep the faith
Keep the faith
Keep the faith
Lord we got to keep the faith
Tell me baby when I hurt you
Do you keep it all inside
Do you tell me als forgiven...
U ovoj zemlji postoje brojne lepe zgrade koje nazivamo institucijama. U njima sede ljudi koje smo mi birali da cuvaju sistem i stvaraju nam uslove za bolji zivot( znam da smesno zvuci, i sam se smejem). U drugim sede oni ciji je posao da cuvaju red, zakon i poredak( ovo mi se jako dopada :)).
Medjutim, najveca institucija , koja odoleva svim sistemima i vremenima je KAFANA.Tu sede neki zamisljeni ljudi koji se bave ozbiljnom analizom fudbalskih utakmica, pravljenjem sastava i rasporeda igraca, drzavnom politikom, ekonomijom, diplomatijom.
Udubljeni u raspravu, sa svakom novom turom piva sve bogatijim vokabularom obrazlazu svoje stavove, sve glasnije ih suceljavajuci , a neizbeznu svadju spasava jedino par lepih zenskih nogu koji...
SRCE
Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javićeš se meni
Možda kad duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.
Na usnama našim poniktnuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta više od negdašnjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.
Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće to je njegov deo-
Uvek novi deo od nove minute
PROSLOST
Ti utehu cekas. Ne, utehe nema;
Sto utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako medju snom i javom,
Gledajuci kako nepomicno bdije
Taj Andj'o Stradanja nad tuznom ti glavom.
Ti zelis i...
Naša tajna
O tebi necu govoriti ljudima
Necu im reci da li si mi samo
Poznanik bio ili prijatelj drag;
Ni kakav je, ni da li je
U nasim snovima i zivotima
Dana ovih ostao trag.
Necu im reci da li iz osame
Zedji ili umora, ni da li je ikada
Ma koje od nas drugo volelo,
Niti srce nase
Da li je radi nas
Ili radi drugih
Kadgod bolelo
Necu im reci kakav je sklad
Oci nase cesto spajao
U sazvezdje zedno;
Ni da li sam ja ili si ti bio rad
Da tako bude
Ili nam je bilo svejedno.
Necu im reci da li je zivot
Ili od smrti strah
Spajao nase reke,
Ni da li zvuke
Smeha voleli smo vise
Od suma suza.
Necu im reci nijedan slog jedini
Sta je moglo ni da li je moglo nesto da uplete i sjedini
Duse nase kroz citav vek ;
Ni da li je otrov ili lek
Ovo sto...
Један источни цар је имао велико богатство. Био је велики среброљубац. Сваке године о своме рођендану стао би на вагу, не један њен крај, а на други крај су његови поданици стављали злато и драго камење, док не превагне. Једном овај цар сретне у пустињи једног врлог, продуховљеног аскету-монаха, кога упита:
''Зашто подносиш тако велику жртву?''
Монах је одговорио:
''Твоја је жртва много већа. Ја се одричем свега што је пролазно, а ти се одричеш свега што је вечно.''
It's not in the way that you hold me
It's not in the way you say
you care
It's not in the way you've been treating my friends
It's not in the way that you stayed till the end
It's not in the way you look or the things that you say that
you'll do
Hold the line, love isn't always on time, oh oh oh
Hold the line, love isn't always on time, oh oh oh
It's not in the words that you told me, girl
It's not in the way you say you're mine, ooh
It's not in the way that you came back to me
It's not in the way that your love set me free
It's not in the way you look or the things that you say that
you'll do
Hold the line, love isn't always on time, oh oh oh
Hold the line, love isn't always on time, oh oh oh
It's not in the words that you...
ПЕСМА БЕЗ КРАЈА
Хтео сам ноћас да ти песму пишем
Баш једну од оних које вечно трају,
Како када словом, не могу да дишем,
А ум ми је просут ,по твоме бескрају.
Стихови ми плачу негде у прашини
Док мисао тражим дрхтавим прстима,
О колко те има у немој тишини,
У свему што живи, у мојим очима.
Желео сам само да ти руке љубим,
Да далеко време стопим у близину,
А знам да немоћан све поново губим,
И све дубље тонем ,у твоју дубину.
Да хтео сам душо да ти песму пишем
Сад док сан се игра са мислима твојим,
Како када словом не могу да дишем,
А ум ми је просут, више не постојим.
Кад ти с јутром сунце лице помилује
А крупне ти очи сан поклоне дану,
И док птица песма ,даљином се чује,
Не питај се где сам, ту сам ти на...
Mađarsko nacionalno Veće,donelo je odluku da novi mađarski naziv mesta Stara Moravica,Opština Bačka Topola ipak bude „Bacskosúthfalva",baš kao za vreme mađarske okupacije (1941-1945)sa obrazloženjem da „svi toponimi moraju biti što mađarskiji". Neverovatno obrazloženje za XXI vek.
Nakon toga,u tom istom mestu,na predlog grupe profesora iz Budimpešte,pojavio se predlog izmena naziva ulica u tom mestu. Predlog je mesna zajednica prihvatila i uputila u daljnju proceduru,što je sve rezultiralo time,da se odobrava izmena 24 naziva ulica u tom naseljenom mestu sa oko 6500 stanovnika.
Danas u Staroj Moravici ne postoji ni jedna ulica koja nosi ime neke ličnosti iz srpske istorije koja se borila za ovu zemlju,(čak ni partizana),nasuprot...
Ja nemam mira
Ja nemam mira, a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plasim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam nista, a svijet citav grlim.
Amor me kazni da sred uza stojim
Nit omcu drijesi, nit okove steze,
Nit da me smakne, niti da odveze,
Nece me ziva, ne smatra me svojim.
Bez vida vidim, nijem glasa ne gubim:
Umrijeti zudim, a pomoci trazim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.
Nit mi se mrije, niti mi se zivi,
Smijem se placuci, zaloscu se snazim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo, krivi.
Francesko Petrarka
Zena
Ja sam svoju dushu u tvoj zivot pren´o
I sve tvoje mane, grehe i vrline
Zavoleo tamnom strashcu, draga zeno,
Strascu radi koje zivi se i gine.
Ti si svetlost moje radosti i tuge
I molitva cista srca u samoci,
Radost mojih snova u bojama duge,
Vera moga bica u danu i noci.
Kad pricesce dodje duse koju zvona
Zovu vecnom carstvu cistote i mira,
Ti si moje vere velika Madona
Pred kojom se celi iz svetog putira.
Sto zivimo duze, vezani smo cvrshce
Ti si tamna ceznja nagona i zudi
I razblude moje, da na meni drshce
Sve, i pohota se pocinje da budi.
Kad instinkt sa sveshcu stane da se bori,
Kad se vani prospe mesecina bela,
Crven plamen mojih strasti uvek gori
Na greshnom oltaru tvog...
Prica o pesniku
Sudba moja jeste cudesna:
ja sam lovac srca svoga rodjenog.
Svoje srece i bolove lakome
u slova sam okovala udesna
i redom ih pokazujem svakome.
Ja sam lovac srca svoga rodjenog,
kao laki na raskrscu vrg
zedji svakoj sama sam ga podnela.
O, na opsti, na sareni trg
ja sam srce svoje odnela.
Ja sam lovac srca svoga rodjenog,
kroz reci sam sejuci ga razne
uspavati htela svoje noci nesane,
ispuniti htela svoje zore prazne.
Ja sam htela da mi tuga presane
govoreci glasno svoju tugu.
Sebe svima prepricavajuci
u dusu sam htela navratiti
radosti nestalnu dugu.
I znam, i na onoj strani sveta,
u dan taj ili noc ili zoru prvu
kad sve ostalo bude mi svejedno,
i tada bice sve u meni zedno:
da zvezdi, da krunici cveta,
da mrskom...
OPOMENA
Čuj, reću ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.
Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.
Učinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko...
STADO
Uskoro će Badnje Veče
Dragi moj Proroče
Prije svega, Čoveče
Malo njih zapravo reče
Kako Ti od Smrti uteče
Već Te ćutke s Scene 'zbrisaše
A sve Tvoje Zasluge, sebi pripisaše
I to samo ono, što im je odgovaralo
Iz Nužde, kažu/lažu
Novo se Vreme stvaralo
A ni toga, priznajem, nije bilo malo
Cela dva Zaveta
Ne znam za Te, al' meni to užasno smeta
Jer, otkad je Ljudi i Sveta
Povest pišu oni što njima vladaju
Seju Laž i Zlo, k'o Seme
A Dobroj se Setvi/Žetvi nadaju
Pa oforme Vojsku mračnu i Tajnu Policiju
Za Nepristaše i ako im ko ne paše
Pošalju im Kući Inkviziciju
S Kapuljačom, na Vrata
Kad pokuca, u Strahu svak' muca
A Brat ne pozna ni rođenoga Brata
Već se svak' za sopstvenu Kožu boji i plaši
Da bi...
Čekaj me, i ja ću doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da sve zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me , i ja ći sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati...
ILUZIJA
Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sosptvene setve...
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzleće iznad kletve...
Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti...
Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena...
Hoće...
Ocajna pesma
M.Rakic
Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim žednim.
Kao Hermes stari i s njom Afrodita,
Stopi se u meni strašću tvojom celom,
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
I da duša moja bude sita…
Kada pomislim, draga, da će doći vreme
Kad za mene neće postojati žene,
Kad će čula moja redom da zaneme,
I strasti da prođu kao dim i pena,
A da će, još uvek, pokraj mene svuda
Biti mesečine pod kojom se žudi,
I mladih srdaca što stvaraju čuda,
I žena što vole i voljenih ljudi,
Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
Kao bik pogođenom zrnom posred čela
Što u naporima uzaludnim pada
Dok iz njega bije krv crna i vrela
Upij se u mene...