sta da kazem, kucnuo je trenutak...
ukratko, ne mogu da se opredelim...
plavusa ili crvena:
ili
ja sam po difoltu za crvene ali i ova plavusa ima kvaliteta...
pomozite dobri ljudi...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
DRUG
Sapni mi druze,
cemu drugovi sluze.
Kazem ti glasno,
kazem ti jasno:
drugovi ne sluze,
drugovi se druze!
Igra: ,, Ulepsaj svoje ime" (deca odgovaraju na temu):
Jovana:-Ja sam dobra Joka.
Sara:-Ja sam lepa devojka Tanja,zato sto volim to ime.
Natasa:-Ja sam lepi cvetic.Ja sam balerina i tako se zovem.
Aca:-Aca, sto voli da bere cvece.
Kristina:-Ja sam Kristina Cvetic.
Darko:-Ja sam Darko sto voli da poklanja darove.
Jasmina:-Ja sam Jasmina i mirisim na taj cvet.
Milos:-Filip, da mi bude ime...Ja sam Milos-Filip.
Sanja:-Ja sam Sanja i sanjam svasta.
Razgovor ,,Koliko se poznajemo?"
(tvoj najbolji drug i sta znas o njemu)
STEFAN:-Najbolji drug mi je Nemanja. Znam da voli mamu i tatu i da voli da se igra...
Da ne zaboravimo...Iduca nedelja je Decija nedelja...posvecena onima zbog kojih zivimo i njima kojima se divimo...
Ali, decja prava ne stanuju samo u knjigama i pravnim dokumentima, vec i u svakodnevnom zivotu. Zati i deca i odrasli treba da nauce da ih postuju i primenjuju svakoga dana toliko da im to predje u naviku. Veoma je vazno nauciti da prihvatanje prava uvek podrazumeva i neke obaveze. Svako ko zeli da sepostuju njegova - decja ili ljudska prava, mora biti spreman da postuje, ne ometa i ne ugrozava tudja prava.
Draga deco,
Dobro dosli i zdravo!
Vreme je da naucite
sta je to decje pravo.
DEFINICIJA DETETA
Svaki stanovnik nase planete
rodi se kao dete.
A deca rastu i zarko zude
da jednog dana porastu u ljude.
Najcesce s...
Znam; sve se neće na jedan osmeh svesti
znam: neće svima jednako biti sunca
na istoj cesti uvek će se uplesti
trag povratnika sa stopama begunca
hodaće oba u jednom istom smeru
tegleći svaki svoju drukčiju veru
pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo
po istoj cesti teglimo živote i dane
i uporedo, rame uz rame idemo
i lagaćemo kako se razumemo
sve dok na kraju ne stignemo
tim istim pravcem na dve suprotne strane.
Svaki čovekov dan je mračna noč niko nezna šta ga čeka sledečeg trenutka i uprkos tome svi idu napred
, zato što imaju poverenja i zato što veruju, svaki trenutak u životu je čin vere.
[COLOR="Red"][COLOR="Blue"][B]Trudna zena ocekuje blizance.Blizi se porodjaj a dva fetusa razgovaraju
>Da li ti stvarno verujes u zivot posle rodjenja?Mozda smo ovde bas zato da bismo se pripremili za ono sto nas ceka.
>Gluposti.Ne postoji zivot posle rodjenja.Kako bi uopste izgledao takav zivot?!
>Ne znam tacno,ali sigurno ce tamo biti bolje nego ovde.Mozda cemo videti veliki,siroki svet i moci da trcimo...
>Budalastina!!! Trcimo,nije nego!!! Sve i da postoji takav svet,a naravno da ne postoji posto ga niko nije video,ne bismo mogli da se pomerimo daleko,vidis kolike su nam pupcane vrpce a kroz njih se hranimo...
>Ma u spoljnom svetu cemo se hraniti na drugi nacin. Uopste nam nece trebati pupcana vrpca. Jescemo.
>Sta bi to bilo? A i...
"Maki, opet je iskopao rupu" govori mladja ćera jutros na sabajle preko mobilnog.
"Uf, ugursuz nijedan........jel opet velika hrizantema?"
"Jeste. Ubiće ga bata kad ustane."
"Zvaću ga da mu kažem da ga samo kazni zatvaranjem u boks na sat vremena i da ne
zatrpava rupu, a ja kad dodjem popodne srediću to sa njim".
"Kako ćeš srediti psihologu naš? hahahahaha"
"Videćeš" i pozdravismo se.
Hrizantema je velika. Ima divne velike bele cvetove.Uvezana je i podbočena motkom da se ne polomi od sopstvene težine i sada ima bezbroj pupoljaka. Još malo, kada se beli pupoljci otvore, onako skupljena kanapom...
Sta sam s`tobom
kao kamen na dnu reke
ili vetar sto sve menja
sta je tu je
da li ima pravde ovde
cas te cujem cas ne cujem
Sta sam sebi
da uradim
da me shvatis
sad sam ovde
plavim nebom dovikujem
cas me cujes cas ne cujes
Gde smo stali
uvek dani prodju sami
uvenulo lisce truli
a ja ne znam
nit me grlis nit te grlim.
Ovo nije moja priča i neznam ko je napisao ali je veoma poučna.
Dakle, ti bi želio da razgovaraš sa mnom?" reče Bog.
"Ako imaš vremena" rekoh.
Bog se nasmeši."Moje je vreme večnost" .
"Šta si me htio pitati?"
"Šta te najviše iznenađuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Što im je detinjstvo dosadno. Žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo biti deca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmišljaju teskobno o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.
Što žive kao da nikada neće umreti, a onda umiru kao da nikada nisu živeli."
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tišini.
Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi životne pouke želio da...
Idući kroz život, čovek se načuje nekih nebuloznih stvari u koje neuki ljudi veruju, a još manje prisebni tvrde kao svetačno istinite.
Imam dosta bisera, problem je što ih ne zapisujem redovno... Until now!
M.S.: "U krvi je Hrvatima da nas mrze i da su loši ljudi."
S.S.: "Nije dokazano da se loša narav Hrvata i njhova mržnja prema nama ne prenose genima."
Naime, posle mog dugog objašnjavanja da su svi ljudi jednaki, da neljudi vode rat, da niko ne treba da strada, ovi školjkari (mislim da je školjkar zanimljiv naziv za one koji su izrekli biser) su rekli to što sam citirao.
Na pitanje šta ćelija može da fagocituje, S.A je rekao: "Otrovne prečurke.", a odakle je: "Iz Knjaževac".
Pri pomenutoj sumi novca, on: "Za te pare će si kupim...
Eh,da sam mocni politicki lider,
k`o sto je to na Kubi Fidel
Znas,onaj Kastro..
Joj,sta bih sve ljudima nasr`o!
Kako sam,eto,jedini nast`o
od loze ciste,od plave krvi
I kako sam na svome otoku
u svemu oduvijek prvi.
Kako su svi drugi bijedni crvi
dok oko moje guze puzu i gamizu
I kako me do beskraja
od straha,u nebese dizu.
Klanjaju mi sek`o Bogu
onom,sto po zemlji hoda,
moj je i zrak i voda,
ja sam taj sto diktira
i sta je ovdje moda.
Sloboda
je pojam koji izricito zabranjujem,
van posjeda u kojem stanujem!
Ponekad se sazalim,pa darujem
gladnog beskucnika na ulici.
Ha,ha..on se raduje purici,
kad ono..sami suhi ustipci!
I to tvrdi,da zastanu u grlu.
Jesam li spomenuo,kol`ku imam surlu?
Zapravo,jesam li se pohvalio
da sam sve...
UN
ha,ha..
Smijeh me hvata.
Da nije vas,je**te,
ne bi bilo "legalnog rata".
Satelitima.odozgo,od Nata,
glumite "Velikog brata".
A dolje dejstva granata
uopce vas ne interesiraju
sve dok se dobre plate primaju
i dok vas i vase ne diraju,
niti vas,pak,sekiraju
krv,plac,jad,glad i suze,
cak i ako neko nekom
zivot nevin uze.
Plavi sljemovi i plave bluze
pred vama nemocni puze
uvlace vam se u vase guze
mole za pomoc,preklinju milost.
A vi im,neka vam Bog da oprost
bacate konzervu,ko cuki kost,
pa neka se za nju krve i biju
neka jedni drugima slomiju siju,
nek` udari susjed na komsiju
zato sto ovaj ima drugu partiju
i sto se drugacije zove,
za vas ce uvijek biti posla i love.
Nakon strarih slijede opet iste
operacije nove,
misija vas zove...
Долазио је однекуд, ни са неба, ни са земље. Да ли му је адреса била „чардак ни на небу ни на земљи”? Јахао је белог коња. Носио сјајан оклоп. У руци држао златни мач. Да ли због тога био „видан као светлост”? Долазио је да се бори против Хидре, да савлада Минотаура, да надвлада Голијата, да убива троглаву аждаху, да победи на турниру под градом Леђаном. Звао се некад Херкул, некад Тезеј, Давид, Свети Ђорђе, Милош Војиновић. Био је усамљени ратник, био светлост у вечној борби добра и зла, против сила мрака. Тежио вишем циљу, за свој живот био равнодушан. Бранио нејаке, не бојао се „никога до Бога”. Равнодушан према земаљском благу; слава и име чувено, и част – и све оно што се не продаје и не купује – то му је било најважније. Ни Бог...
Политика и деца
Политика и деца нису баш исти,
Политика само свађом се бави.
А деца – мали, мирни и чисти,
Знају авион како се прави.
Политичари само обећавају,
Да ће да дају веће плате.
А деца музику појачавају,
И комшију метлом млате.
Деца неће да лажу људе,
Да иду после у хашки суд.
Они хоће мир да им буде,
И да не сломе неки уд.
Политичари стално лажу,
Шта њих брига за људе поштене.
Стално се нешто пренемажу,
Гледају, како да с`купе поене.
Изборе стално неке дају,
Да троше паре наше.
Те паре одмах нестају,
и одлазе у богаташе.
Имају дипломе, шта их брига,
Деца да раде немају места.
Треба нам: гумица, клупа и књига,
и срећни смо одмах, сместа.
Ма нећу више да слушам лажи,
Да ми глупостима уши пуне.
То ти тамо глупаке мажи,
И...
Zavesa, na prozoru se njise,
nekad ume i da zamirise.
Leluja se i kad radi klima,
i kad tata gadja gasovima.
Majka je propere u kadu,
poprska je i sa belu radu.
Osmeh mi se zabeli na licu,
kad osetim svezu kamilicu.
Ali nista nije kao miris lale,
iz ustiju otegnu se bale.
Zavesa je svetko cudo,
ja je volim, brate, ludo.
Leluja se, struji, treperi i trese.
sta bih radio bez lepe zavese?
:mrgreen:
Nešto se bre mislim, kako ja opstajem u ovoj državi, a ne deklarišem se nikako? Ovde valjda mora da se deklarišeš kao pripadnik jedne od frakcija (vole Srbi da se dele) da bi opstao. E sad koje frakcije, to je manje bitno.
Je6ote, ne smem da dignem glas protiv pedera, odmah sam nacionalista. Ako kažem da prezirem navijače i lažne patriote jer su pi3de, onda sam gej. Ako osudim ustaše za zločin, onda me vole patriote, a ako osudim svoje sunarodnike za istu stvar, onda me patriote mrze... Ako kažem da je Koštunica lopov, onda sam demoNkrata ili tako nešto, ako kažem da je Mlađa lopurda, onda sam radikal... Nikome bre ne valja stanje po kome je sve normalno. Ko je tu lud? Što bre ja moram da se priklonim ikome, da bih bio građanin...
I naučiš da možeš mnogo toga pretrpeti
Nakon nekog vremena uvidiš tanku crtu između držanja za ruke
i vezanja za dušu.
I naučiš da voleti ne znači oslanjati se,
a društvo ne znači sigurnost.
I naučiš da poljupci nisu ugovori,
a pokloni obećanja.
I počneš prihvatati svoje poraze uzdignute glave i otvorenih očiju,
s ljupkosti odrasloga čoveka, a ne tugom deteta.
I naučiš da sve putove moraš sagraditi danas jer je
sutrašnje tlo isuviše nesigurno za planiranje.
Nakon nekog vremena naučiš da i sunce opeče ako mu se previše približiš.
Stoga sadi svoj sopstveni vrt i uređuj svoju dušu, umesto da čekaš
da ti netko pokloni cveće.
I naučiš da možeš mnogo toga pretrpeti. Da si uistinu snažan, I da uistinu...
Dragom prijatelju
Duboko negde u svom srcu
Osecam tvoje misli I zelje.
Negde u dubini duse znam
Da jos volis svoje prijatelje…
Izgubio si se u nekoj magli
Magli secanja, straha I stida.
Nema tvog glasa nigde
Al prijateljstvo se ne prekida.
Osecam da ni sam ne znas vise
Kojim bi putem do cilja…
Ne vidjam te I ne cujem glasa,
Al zovem te ,,Miki”od milja.
Prijatelji se osecaju uvek,
Pa ma gde bili I gde god stigli.
Mnogo smo zelja imali nekad
Malo od njih smo postigli.
Dugo mi dusa za tobom zudi,
Srce mi kaze da si nesrecan…
Sve tvoje boli I mene bole
Jer ih I sada jasno osecam.
Srusice se I taj zid cutnje,
Pojavices se uskoro, znam.
Necu te traziti ni zvati,
Osecam da zelis biti sam.
gagili
Tvoja me moc
i tvoja snaga zanele,
nista od razuma ostalo nije.
Tvoj dolazak
tesko su oci podnele
i nije mogao da se sakrije.
Slutila sam da ce tako biti,
da ces me voleti
kao nikog do sada,
ali se bojim
da ces me jednom boleti
i da me bol nece proc nikada.
Tvoje su reci
magija za mene,
to tako dobro osecas ti.
Cuti i ne pricaj nista,
stalo je vreme...
vazni smo sada samo mi. :heart:
VREME NIJE SAMO REKA...
„Vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita,
tako da čovek mora da beži,
dok ona plavi sve iza njegovih leda,
da ne mora da beži u buducnost,
praznih ruku, bez ičega,
dok mu reka briše tragove sa svakim korakom,
neprestano, kad iz jedne sekunde ulazi u drugu.
Samo naša beznadežna uskladenost, umor čula,
nestvarna snaga sećanja i navika,
koja nas štiti, vidi to nepoznato u očima kada ih otvorimo ujutru,
izbačeni talasima na obalu još jednog nepoznatog dana.
Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto,
i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva secanja,
koja nam govore ko bismo mogli da budemo.
Nepovezana, pohabana secanja,
koja više ne prave razliku izmedu
sveta kroz koji...
Od koje sam ja vrste?
"Ponekad mi se ucini da mi beze pod nogama putevi i daljine.
I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konacno, evo me;
ako podignem oci, vidim da svako najdalje ima svoje jos dalje.
Mozda je to i sreca. Mozda imam u sebi nesto duze od krajeva.
Mozda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, nece moci zavrsiti.
Nije rec o zivotu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo ocima.
Postoje u meni mnoga, neverovatna cula. Cula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,…
Oni koji me srecu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda.
Od koje sam ja vrste?
Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne micem se...
Ovaj tekst je već objavljen u mom blogu, ali.... malo da ga dopunim
Godine moje prošle daju mi saznanja da lakše prodjem kroz godine buduće. I zaista verujem u penjanje na planunu kao I silazak sa nje. Svi se mi penjemo, svako na svoju palninu, I svi bez izuzetka odatle moramo sići, ali da li se svako kada bude na vrhu seti da pogleda na predjeni put. E taj pogled sa vrha na godine prošle, na lepotu I ružnoću koju prodjosmo, govori mnogo o nama. Treba pogledati niz put, jer tamo su putokazi za bezbedan silazak.
Na moje penjanje, na moju planinu ,su me ispratile tri žene. Za put mi spremiše, svaka od njih, zavežljaj ljubavi, saveta I malo sete, tek da ne zaboravim da nije sve savršeno. Kratko mi mahnuvši okrenuše se I odoše...
Toliko toga Vam ostavljam nezavršeno,...a vi ste tako predivni,...verujem da postoji modus,...da sami sve doradite, onako kako to vama odgovara,...nadležni će Vam to omogućiti!
Životni putevi su nam različiti, ali put ka cilju je samo jedan,....ma šta da vam ko drugi ispriča,...ne verujte,...nego težite tom smislu!
Nehaj tvoj,tu na telu mome
trag ostavlja,ne pita da l' boli.
Senka poslednje nase istine tone
u bezuboj tami,dok lezimo goli.
Blizina nam duse rastace zestoko
dok razum gubimo u tom nedodiru.
Iz nevida gleda nas mracne tuge oko
boli srca nasih sve jace naviru.
Slomilo se nocas na sitne komade
suncevo ogledalo i nase trajanje.
Ugusile nas tuga ogromne gromade
jos koraca smelo ponocno kajanje.
Zajedno,a sami u beskraju bolnom
iskapasmo zadnjih nasih dana dah.
U cutanju nasem turobnom i kobnom
ne cuje se rec-sve je samo prah.
Trajemo u strahu od budjenja ovog
osecaj nas gusi i lomi nejake.
Na putu smo stranci do laganja novog
stegli duse,srca,pobelele sake.
Niceg nema vise oboje smo svesni
odavno smo jedno drugom nevoljenje.
Nismo...
GDJE MOGU NACI KOSO INSTRUMENTALNE TABLE ZA MOJ MOTOR ... PEUGEOT SPEEDFIHT 2 R CUP..?
Dobra mera vremena je izmedju nas..
Sedam godina su kofer u koga moze stati strasno puno stvari.
Ako umes da pakujes,naravno.
To sto meni ne trebaju neke sitnice koje njoj trebaju sve vise,ne daje mi za pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra.
Njen je kofer..na kraju krajeva.
Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala,ali nisam pokusavao da je odvratim.
Do pepela se i stize jedino preko vatre.
Nema tih reci koje mogu nadomestiti sibanje godina u lice,i nema te price od koje se moze isplesti mreza za hvatanje vremena.
Za sedam jeseni,koji minut posle pola jedan,jedan ili pola dva,i ona ce negde zastati pod zamuckujucim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuce.
I onda ce znati..
Sivi dah...