Имамо добре, вјероватно и одличне историчаре, који су се бавили и старијом и новијом нашом историјом, написали подоста књига. Међутим, и раније су били и данас су потиснути, а предност у јавно животу и медијима добију квази и псеудо историчари, популисти, који ће промовисати интерпретацију историје више по жељама политичких елита а понекад имамо и злоупотребу историје зарад политичких циљева.
Медији су важни. Не можете очекивати од радника којем су фокус посао и породица, да у оно мало слободног времена копа по интернету како би прикупио сазнања из историје.
Зато би било боље питање. Шта учинити да се Срби боље упознају са својом историјом?
Када би електронски медији више имали фокус на образовним садржајима, укључујући и историјске теме, а мање на ријалити садржајима и турским сапиницама, помогло би, но то је немогуће, медији су ту да обликују умове плебса више по жељама оних који су овладали овим простпром, ту образованија нација и није пожељна.
Зато добро пролазе подваљене теме коју нам провлаче популисти, и на које се припрост свијет добро прима, те како нас је краљ Александар, или Никола Пашић, зајебао и угурао у Југославију, те та наша стална тачка раздора, други свјетски рат, вријеме четника и партизана, да ли или не имати разумијевања за краља Петра, или пак оног Броза.
Имали смо деценијама једну индоктринацију, и умјесто да се данас то боље разбистри, сагледа то вријеме, а понављам, имамо добре историчаре, афирмише се нова контра индоктринација, стварају се нове подјеле, уноси још смутње, сви истрајавају у селективном и "строго" селективном виђењу догађаја, преплићемо се и саплићемо у тој нашој прошлости, а истина, како то и бива увијек, загуби се у незбројним интерпретацијама те наше несрећне прошлости.